Ekologija

Da li su krave veći zagađivači od automobila?

MediaSfera

 

Foto: Aleksandar Jočić

 

 

Nove studije tvrdi da su gasovi koje ispuštaju krave mnogo veći faktor u klimatskim promenama nego što su naučnici to ranije shvatali. Zbog emisije metana krave odnosno proizvodnja mleka i junetine označeni su kao veliki zagađivači. Ali to je samo pola istine. Jedna od ekoloških prednosti krave je što mnogo jede, vari i izlučuje.




Na imanju porodice Lorenc u mestašcu Fel u centralnoj Nemačkoj tokom leta ima manje posla oko krava. Pravo iz štale izlaze na pašnjak. Ovo gazdinstvo se bavi bio-proizvodnjom i Svenu Lorencu je veoma važno da popravi loš imidž koji krave uživaju kada se priča o klimatskim promenama.

„Ispašom naše krave na travnatim površinama doprinose stvaranju humusa, a to pomaže u vezivanju ugljen-dioksida iz atmosfere“, kaže ovaj poljoprivrednik.

Za 120 muzara on ima 80 hektara pašnjaka. Idilični prizor ne poklapa se sa nalazima nekih studija da držanje velikih goveda maltene više šteti klimi od drumskog saobraćaja, piše DW.

Pašnjaci vezuju ugljen-dioksid

Krave su na udaru posebno jer svaka oslobodi preko stotinu kilograma metana godišnje. Metan je deset do dvadeset puta štetniji od ugljen-dioksida.

No, poređenje sa automobilima je nepravedno jer se kravama uračunavaju i štetni gasovi koji se naprave kasnije, u proizvodnji mleka i mesa ili prilikom pravljenja đubriva. Kod automobila se pak računa samo ono što izbace iz auspuha, a ne i štetni gasovi u fabričkim halama automobilskih koncerna ili oni koji se oslobode prilikom gradnje i održavanja puteva.

Prema ovoj računici, u Nemačkoj saobraćaj čini 19 odsto emisije štetnih gasova, a probavni trakt krave oko tri odsto.

Kako  priča Lorenc, da nema krava, na silnim hektarima bi gajio žitarice ili kukuruz, biljke koje troše ugljen-dioksid iz zemlje umesto da ga tamo zadržavaju. Travnate livade za ispašu se, uz močvare, smatraju najboljim skladištima za CO2, daleko boljim od šuma ili njiva.

Krivi mogu biti samo ljudi

„Moramo da održimo travnate površine, a to ne ide bez krava“, kaže i Anita Idel, aktivistkinja za zaštitu klime i veterinarka. Ona je čak napisala knjigu o kravi kao spasiteljki klime.

Krave svojim izmetom same đubre pašnjake. Tona takvog đubriva koju svaka krava mesečno izbaci postaje deo kompleksnog lanca ishrane. „Samo jedan komad balege daje hranu za ukupno stotinu kilograma insekata. A od njih opet mogu da se prehrane recimo tri rode“, dodaje Idel.

Poljoprivrednik Lorenc kaže da krave nisu ništa krive ako im gazde dopremaju soju iz Brazila za jelo, i tako štete klimi. „Sve zavisi od toga kakve pouke poljoprivrednici izvuku iz poznatih problema“, dodaje on.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .