Piše: Gordana Jočić
Fotografije: Privatna arhiva
Srpska pravoslavna crkva i vernici 19. avgusta (6. avgust po Julijanskom kalendaru) proslavljaju Preobraženje Gospodnje.
Kako u Bibliji piše toga dana je Isus Hristos poveo na goru Tavor svoje učenike Petra, Jakova i Jovana: Zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoše bele kao svetlost. Svetlost Hristovog lica osvetlila je i lica apostola a mir i radost ispunili su im dušu.
Prema teološkim objašnjenjima ono što se desilo na gori Tavor ukazuje da je Gospod svojim učenicima tako pokazao svoju Božansku prirodu, skrivenu u čovečijoj. Istovremeno iz oblaka se čuo glas: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji; njega slušajte. To svedočanstvo o njemu kao Sinu Božjem trebalo je da posluži učenicima u danima stradanja koji su tek sledili.
Gora Tavor
U pravoslavnoj teologiji, tavorska svetlost je svetlost koja se pojavila na planini Tavor prilikom Isusovog preobraženja. Učenje o tavorskoj svetlosti formulisao je Grigorije Palma (Trijade u odbranu isihasta) braneći mističnu praksu isihazma od optužbi za jeres:
„Ova svetlost nije Božanska suština, jer je ona nedokučiva i nepojmlјiva; ona nije anđeo, jer nosi znamenje Gospoda. Ona ponekad čini da čovek izađe iz tela, i ne odvajajući ga od njega, uzdiže telo do nesagledivih visina. Ponekad, pak, preobražava telo, unoseći u njega svoju krasotu, dok na čudesan način ova svetlost koja obožuje telo ne postane vidlјiva i telesnim očima. Takav beše veliki Arsenije u isihastičkoj borbi; sličan njemu, Stefan, dok su ga kamenovali i Mojsije kada je sišao sa gore.”
Kod Srba se, i posle primanja hrišćanstva, zadržalo pravilo, da su svi praznici i njihovi običaji povezani sa godišnjim dobima. Praznik Preobraženja Gospodnjeg ukazuje na promenu prirode – leto polako odlazi, jesen neprimetno stiže, naglašavajući neraskidivu vezanost čoveka i prirode.
Preobražaj doživljava čovek, ali i priroda. Zato se danas u crkvu nosi grožđe, koje predstavlja nastupajuću jesen. U posebnim molitvama ono se osvećuje, a vernici ga zatim nose kući za dobrobit i napredak svoga doma. Prazniku Preobraženja posvećeni su brojni hramovi Srpske pravoslavne crkve, oko kojih danas idu litije kako bi se Božija blagodat iz hrama prenela i na prirodu i čoveka. Ikona Preobraženja Gospodnjeg nalazi se obavezno na svakom ikonostasu. Na njoj je predstavljen Isus Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
Gora Tavor: deo kamena na kojem se preobrazio Gospod Isus Hrist, manastir Preobraženja
Preobraženje Gospodnje spada među 12 velikih Hristovih praznika. U pravoslavim hramovima slavi od sedmog veka.
Koliki značaj crkva pridaje prazniku Preobraženja Gospodnjeg vidi se po tome što se bogosluženjima praznuje sedam dana.
Brojni običaji i verovanja
Od Preobraženja više nema velikih vrućina. Naše bake su govorile da vedar dan ukazuje da će dogodine letina biti slaba. Na Preobraženje Gospodnje, prema narodnom predanju, zorom počnju da se preobražavaju preobražava list u gori i kamen u vodi, a lišće počinje da žuti i opada, dok voda postaje hladnija. Zato se ne treba više kupati u rekama i moru.
Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani – izgubiće razum. Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje stradanje.
Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Na kraju svete liturgije se osvećuje grožđe. Takođe se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih.
Prema rasprostranjenom narodnom verovanju na Preobraženje Gospodnje ne valja spavati popodne. U suprtonom, onome ko baš ne može da se odrekne svoje navike, preti opasnost da se preobrazi, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro, kažu naši stari, ni da se toga dana plače, niti valja da ljudi ceo dan u kafani provedu, kako im to ne bi prešlo u naviku.
Na današnji dan
Na Preobraženje 1219. godine Sveti Sava hirotonisan je u Nikeji za prvog srpskog arhiepiskopa, a Srpska crkva postala je samostalna (autokefalna).
U I svetskom ratu na Preobraženje Gospodnje 1914. godine srpska vojska je, pod komandom generala Stepe Stepanovića, u Cerskoj bitci zadala odlučujući udarac austrougarskoj vojsci. Bila je to prva srpska, ali i saveznička pobeda u ovom ratu.
Dodaj komentar