Kultura Kulturna politika

Zrenjanin i Beograd dobijaju spomen obeležje “Kamen spoticanja”

MediaSfera

 

Na ulicama Beograda i Zrenjanina delovi najvećeg spomenika stradalima u Holokaustu

 

“Ne znam gde je moj deda umro, niti gde je sahranjen, ali barem znam gde je mesto na kom je dobrovoljno živeo. Nadam se da ću mu odati počast tako što ću otiči na mestu gde je živeo sa svojom porodicom koje je obeleženo kamenom spoticanja koji nosi njegovo ime: Aleksandar Bril”, napisala je za Gloub post Džuli Bril, unuka jednog od 14.500 Jevreja ubijenih na području Srbije tokom Drugog svetskog rata, koja živi u Americi.

Zahvaljujući njenoj inicijativi, koju je preuzeo Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd će uskoro postati jedan od gradova sa “Kamenom spoticanja”, jedinstvenim spomenikom žrtvama holokausta, čiji je autor nemački umetnik Gunter Demnig.




Reč je o najvećem decentralizovanom spomeniku na svetu i pokretu čiji su deo postale mnoge žrtve holokausta, ali i njihovi potomci iz celog sveta.

“Stolpersteine“, kako se “Kamen spoticanja” originalno zove, postavlja se kao spomenik za sve žrtve nacizma, kako za one koji su nastradali u koncentracionim logorima, tako i za one koji su preživeli, izbegavši smrt begom u Palestinu ili Ameriku.

“To je projekat koji je već zaživeo u Evropi, a mi smo novi u tome. Nastao je još 1993. godine, a prvi kamen je postavljen u Berlinu 1996. Do sada je postavljeno 70.000 kamena spoticanja i u Evropi, ali i u Americi”, objašnjava Danijela Danon, generalna sekretarka Saveza jevrejskih opština, čiji je zahtev za postavljanje “Kamena spoticanja” nedavno prihvatila Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda.

Demnig je zamislio da se “Kamenje” sa pločicama postavlja ispred kuća u kojima su žrtve nacističkog progona poslednji put dobrovoljno živele, a u Beogradu će se naći na pet lokacija: u Kosmajskoj 9, Solunskoj 8, Dobračinoj 30, Gundulićevom vencu 53 i Ulici Andre Nikolića 29. Beograd će tako postati deo porodice od preko 2.000 mesta širom sveta, na kojima se nalaze elementi ovog jedinstvenog spomenika, piše Euronews Srbija.

Spomenik ličnosti, ali i zajednici 

“Ono što je razlika između Kamena spoticanja i svih drugih spomenika je to što ovaj spomenik obeležava individuu, a na taj način simbolično obeležava kolektiv koji je stradao od nacizma”, objašnjava Sonja Viličić iz Nevladine organizacije “Haver”.

“Običaj je da kada se u nekom gradu prvi put postavlja ‘Kamen spoticanja’, Demnig dolazi lično da postavi kamen”, kaže Viličić.

Proces od pokretanja inicijative do postavljanja “Kamena spoticanja” nije jednostavan. Pored svih potrebnih dozvola, potrebno je napraviti detaljno istraživanje o tome šta se dogodilo sa žrtvama koje će biti ovekovečene na ovom spomeniku.

U slučaju Beograda, taj zadatak pripao je Danijeli Milinković iz organizacije “Haver” koja je istraživala životne tragedije stanara Solunske 8, Dobračine 30 i Kosmajske 9.

“U Solunskoj ulici broj 8 živela je porodica Bril. Gospodin Aleksandar Bril stradao je u koncentracionom logoru Topovske šupe. Imao je ženu i dvoje male dece koji su uspeli da se spasu, a on je stradao. Konkretno za tu lokaciju, Aleksandrova unuka Džuli je prva inicirala i dala nam te podatke, a onda smo to nadalje proveravali”, kaže Milinković.

Kada je reč o adresi Dobračina 30 koja će takođe dobiti svoje “kamenje”, na njoj je nekada živeo čuveni knjižar i izdavač Geca Kon.   

Umetnik-Gunter-Demnig-licno-je-postavio-na-hiljade-Stolpersteine-spomenika.jpg

“On je uspeo da se skloni 1941. godine, međutim, uhvaćen je i negde je streljan. Ne zna se tačno gde. Njegova žena je nastradala u Jabuci”, kaže Milinković.

Svi članovi porodice Dajč koja je živela na adresi Kosmajska 9 – Emil, Augusta Hilda i Hans –  nastradali su u Holokaustu. Hilda je o kratkom životu koji je provela u logoru na Starom sajmištu pisala u četiri pisma koje je uputila svojoj drugarici, od kojih se tri čuvaju u Jevrejskom istorijskom muzeju, a jedno u Istorijskom muzeju Beograda. Ubijena je zajedno sa više od 6.000 žena, dece i starih u gasnom kamionu.

“Hilda se dobrovoljno prijavila da ide na Staro sajmište 1941. da pomogne Jevrejskoj bolnici koja je bila u onoj zgradi koja se sada zove Spasićev izložbeni paviljon, ne znajući kakva ih sudbina očekuje”, kaže Milinković o jednoj od ličnosti koje će dobiti svoj “Kamen spoticanja u Beogradu”.

Zrenjanin prvi dobija “Stolpersteine”

Beograd, međutim, neće biti prvi grad u Srbiji koji će postati deo ovog globalnog spomenika. Tu titulu poneće Zrenjanin, u kom će umetnik Demnig lično postaviti prvi kamen 18. avgusta, na osamdesetu godišnjicu stradanja gotovo celokupne tadašnje jevrejske populacije tog grada.

Tog dana 1941. više od 1.200 Jevreja, uhapšenih ranije u Petrovgradu i okolini i zatočenih u objektu nekadašnje kasarne, današnje Poljoprivredne škole, sprovedeno je do obala Begeja. Potom su šlepovima, rekom, odvedeni u beogradske logore, odakle su sistematski vođeni na streljanje u Jajince i ledinu pored sela Jabuka, nadomak Pančeva.

Predsednica Jevrejske opštine Zrenjanina Ljiljana Popov, inicijatorka ovog projekta, za Euronews Srbija objašnjava da će za početak, “Kamen spoticanja” dobiti članove porodica Elek, Ekštajn, Kunstler, Djarfaš i Ivanji.

Kamen-spoticanja-jpg

“Viktor Elek bio najveći akcionar Šećerane u Zrenjaninu i prva žrtva fašističkog terora u Zrenjaninu. Nacisti su krajem aprila došli u Zrenjanin, porušili sinagogu i njega za primer obesili na Bagljašu”, kaže Popov.

Baš 18. avgusta u Zrenjaninu će biti otvorena i izložba “Elekova fabrika – 110 godina šećerane u Zrenjaninu” u prostorijama Narodnog muzeja posvećena ovom privredniku.

Porodica Ivanji odvedena je iz kuće u Kralja Aleksandra Karađorđevića 49, gde će biti postavljeni ovi diskretni spomenici njihovog postojanja, a nekoliko brojeva dalje prema Gradskoj kući i članovima porodice Ekštajn, zrenjaninskim privrednicima, od kojih niko nije preživeo.

“Isto u gradu, između Ivanjijevih i Ekštajn ima jedna mala ulica, Svetosavska, u kojoj je stanovala porodica Luija Kinslera. On je bio lekar, ali porodica nema potomke. Tu je sada računski centar Doma zdravlja Zrenjanin”, objašnjava Popov.

Članovi porodice Đarfaš uglednih jevrejskih privrednika koji su živeli u današnjoj zgradi Mesne zajednice Mala Amerika, takođe će dobiti spomenike, a u planu je da sledeće godine obeležja dobiju i nastradali Bečeju, Jaši Tomić, Žitištu.

“Inicijativu smo pokrenuli u martu 2019. i mislila sam da će to biti brže. Od 2.088 stradalih Jevreja u širem području Zrenjanina, nemamo adekvatno mesto gde da stavimo venac”, kaže Popov.

Izvor: Euronews Srbija

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .