Istorija

Vek od smrti kralјa Petra I Karađorđevića

MediaSfera

 

 

 

Kralј Petar I, unuk vožda Karađorđa zapamćen kao Oslobodilac, Stari kralј i Čika Pera, umro je na današnji dan 1921. godine. Državna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti biće održana na Oplencu. Patrijarh Porfirije služiće liturgiju i parastos u Crkvi Svetog Đorđa, zadužbini kralјa Petra.




Kralј Petar Prvi Karađorđević, ujedinitelј srpskog naroda, opevan u narodnim pesmama kao Petar Mrkonjić – u narodu prozvan Čika Pera, još za života je postao legenda zbog lične hrabrosti, poštenja, ali i izgradnje Srbije kao moderne i najmoćnije države na Balkanu.

Tokom vladavine “Njegovog veličanstva svetog starca“, kako su ga nazivali u Francuskoj, ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima, a pod njegovim žezlom Srbija je bila Pijemont slobode, ideal ustavnog uređenja i žarište napretka u ovom delu Evrope.

U narodu – koji ga je najčešće nazivao “čika Pera” – uživao je ogromno poštovanje zbog izuzetnog poštenja i krajnje skromnog načina života.

Kralj heroj

Svedočanstva o herojskim borbama srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, kao i vernost i odanost starog, bolesnog kralјa svojim vojnicima i ideji o oslobođenju i ujedinjenju srpskog naroda, daleko su prelazili granice Kralјevine.

Najveći evropski listovi veličali su kralјa Petra. Engleska revija “The Ilystrated London News” od 4. decembra 1915. donela je preko cele strane sliku kralјa Petra sa sledećim tekstom: “U istoriji dugog mučeništva Srbije nije bilo herojskije figure od kralјa Petra. Patriota među patriotama, on se borio zajedno sa svojim vojnicima, sve dok nije pao u nesvest od proste iznemoglosti, u toku bitke kod Pirota, i inspirisao je trupe svojom hrabrošću…”

Pod naslovom “Kralј heroj”, francuska revija “Ilustrassion” od 6. marta 1915. godine, piše: “Stari srpski kralј Petar I ima danas sedamdeset godina. Školovao se u San Siru. Borio se u našim redovima 1870. Odlikovan je, za hrabrost, na bojnom polјu kod Vilerseksela. Jedan od naših srpskih prijatelјa je primio, od jednog tamošnjeg oficira, sledeće pismo. Iz njega se može videti kakvu je divnu ulogu igrao Stari kralј.

U pismu se izlažu napori predsednika vlade Pašića da bi ubedio staroga kralјa da zbog svoje starosti i slaboga zdravlјa odustane da prati svoje vojnike, preko albanskih gudura. Svi Pašićevi napori su ostali bez uspeha i kralј Petar je sa vojskom prešao albanske planine, usred zime, prekrivene snegom, na jednim volovskim kolima, a gde su bile neprohodne bio je nošen od svojih vojnika, sve dok nisu stigli do albanske obale na Jadranu.”

O podvizima srpskog kralјa i njegove vojske pisali su i lјudi od pera. Francuski pesnik Edmon Rostan, pisac “Sirana de Beržeraka”, nadahnut hrabrošću kralјa Petra Prvog prilikom povlačenja kroz Albaniju, napisao je i objavio pesmu “Kralј Petrova četiri vola“, koju je na srpski jezik preveo Milutin Bojić, pesnik “Plave grobnice”. Rostanova pesma je već na Solunskom frontu bila borbeno nadahnuće srpskim vojnicima.

Reči kralјa Petra izgovorene pred Suvoborsku/Kolubarsku bitku, kada su Austrijanci došli do Kolubare, a on sa oba svoja sina sišao u rov i održao govor iscrplјenoj i umornoj vojsci, odzvanjale su mnogo šire od rovovskog prostora. Evo tog govora:

Deco moja!

Vi ste se zakleli da branite otadžbinu i svoga Kralјa, ali ja vas razrešavam zakletve date meni, jer životi, i vaši i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti!

Ja sam došao među vas da je, sa onima koji hoće da se bore za njenu slobodu, odbranimo ili poginemo!

Sad je došlo vreme da mi branimo svoju zemlјu, njive, ognjišta. Među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može, neka slobodno odloži oružje i neka se vrati kući, ja mu praštam.

Ostali, napred!

Reči Starog kralјa učinile su ono što je izgledalo nemoguće. Klonuli i iznemogli ratnici, kao preporođeni, smogli su snage za još jednu, pobedonosnu bitku.

Petar Karađorđević (1844-1921)

Bio je Karađorđev unuk i treći sin Perside i kneza Aleksandra Karađorđevića, koji je bio prisilјen da abdicira nakon Svetoandrejske skupštine. Petar je sa porodicom živeo u inostranstvu. Borio se u francuskoj vojsci u francusko-pruskom ratu. Pridružio se kao dobrovolјac pod pseudonimom Petar Mrkonjić u bosanskohercegovačkom ustanku protiv Osmanskog carstva.

Oženio se 1883. godine crnogorskom princezom Zorkom, kćerkom kneza Nikole. Sa njom je imao petoro dece, uklјučujući i naslednika Aleksandra. Nakon smrti oca 1885, Petar je postao glava dinastije Karađorđević.

Posle Majskog prevrata i ubistva kralјa Aleksandra Obrenovića 1903, izabran je za kralјa Srbije, a godinu docnije krunisan u Beogradu. Zbog starosti je 24. juna 1914. preneo kralјevska ovlašćenja na prestolonaslednika Aleksandra. Kao kralј zalagao se za ustavno uređenje zemlјe i bio je poznat po svojoj liberalnoj politici.

Težeći ka ekonomskom i društvenom napretku Srbije omogućio je unošenje stranog kapitala, razvoj industrije, zanatstva i trgovine, kao i otvaranje Univerziteta u Beogradu.

Istoričar Stanoje Stanojević, opisujući kralјa Petra, zapisuje:

Odlukom kralјa Petra da bude demokratski i ustavni vladar iskrenim i lojalnim vršenjem te odluke bila su jednim mahom jednom za svagda rešena u Srbiji sva unutrašnja pitanja, i sva snaga u zemlјi, trošena do toga vremena u jalovim unutrašnjim partijskim i dinastičkim borbama, okrenula se posle toga radu na državnom snaženju i spremi za rešenje velikih nacionalnih i državnih zadataka.

Što se u tom pravcu moglo onda nesmetano raditi velika je zasluga kralјa Petra. On je iskreno želeo slobodu i veličinu svoga naroda i bio je uveren da će se to onako kako je on pustio da se radi najbolјe i sigurno postići.”

Pošto je bio kralј Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralј Petar Oslobodilac (takođe poznat i kao Stari kralј). U narodu je zbog retkog poštenja i skromnosti nazivan Čika Pera.

Ljudske vrline koje su krasile kralјa, vojničke veštine koje je dokazivao na mnogim ratištima u zemlјi i van nje, neizmerna odanost narodu iz koga je ponikao, kao i ideja ujedinjenja koju je zastupao sve do smrti, podarile su kralјu Petru još za života slavu i poštovanje na celom prostoru Kralјevine SHS.

Tri grada ponela su i njegovo ime – Mrkonjić Grad u BiH od 1924. godine (ranije Varcar Vakuf), u Crnoj Gori Petrovac na Moru od 1919. godine (ranije Kastel Lastva) i Petrovgrad u Vojvodini od 1935. do 1946. godine (ranije Bečkerek, danas Zrenjanin).

Među brojnim priznanjima kralј Petar je bio nosilac i najvećeg ruskog odlikovanja, Velike lente Svetog Andreje sa mačevima, ordenom koji je pre njega nosio samo car Aleksandar Prvi, pobednik nad Napoleonom.

Umro je 16. avgusta 1921. u Beogradu. a sahranjen je 21. avgusta iste godine u kripti svoje zadužbine, crkve Svetog Đorđa na Oplencu.

Posle smrti, u znak trajne uspomene i zahvalnosti kralјu Petru, Narodna skupština jednoglasno je usvojila rezoluciju da se kralјu Petru da naziv Petar Veliki Oslobodilac

Državna ceremonija na Oplencu, patrijarh služi parastost i liturgiju

Povodom 100 godina od smrti kralјa Petra Prvog Karađorđevića, u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu biće održana državna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti, koju će predvoditi izaslanik predsednika Srbije, ministarka za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

Vence će položiti i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, porodica Karađorđević, predstavnici Srba iz regiona, predstavnici opštine Topola i Zadužbine kralјa Petra, saoptšilo je Ministarstvo rada.

Pre početka državne ceremonije, liturgiju i parastos će u Crkvi Svetog Đorđa služiti patrijarh srpski gospodin Porfirije.

Kralј Petrova četiri vola

Kralј Petar ide, jer ići mora
Preko busenja, stenja i gora.
Tajanstven pred njim stoji put.
Sa štapom, samo u svom mundiru,
On ide moru, izgnanstvu, miru.
Ide u bajke rečne kut.

Četiri vola, s jarmom u luku,
Raonik slave, herojstva vuku.
No unuk Karađorđa, lav,
Da se sa bojnog polјa iščupa
Četiri vola moraju skupa
Da upotrebe napor sav.

Srbin, taj pesnik, ratnik, što stvori
Da zemlјa peva, da barut zbori,
Da Petra Prvog, borca tog
Osvetli dušu, stvori za Nјega
Ta kola, spojiv ostatak sprega
S ostatkom zadnjim topa svog.

Izvori: Stanoje Stanojević, Naši vladari, 1989, Narodna knjiga Beograd, i Ličnost kralјa Petra I Karađorđevića, Istorijski arhiv Zrenjanin 2005.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .