Vruće teme

Godišnjica zločina u Goraždevcu – 18 godina bez kazne

MediaSfera

 

 

 

Na današnji dan pre 18 godina nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na grupu od pedesetak srpske dece na reci Bistrici u Goraždevcu, i tom prilikom ubile Ivana Jovovića i Pantu Dakića, a ranile njih četvoro.

 




 

U Crkvi presvete Bogorodice u Goraždevcu biće danas služen pomen žrvama povodom 18. godišnjice napada nepoznatih osoba na 50-tak dece koja su se kupala na reci Bistrici kod Goraždevca na Kosovu kada su ubijeni Pantelija Dakić (12) i Ivan Jorović (19), a teško ranjena još četvorica dečaka.

Za taj zločin u kome su teško ranjeni i Đorde Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13) još niko nije odgovarao, a Euleks je usled nedostataka dokaza 2015. zatvorio istragu koju je po dolasku na Kosovo preuzeo od Unmika.

Roditelјi ubijene dece iz godine u godinu ne kriju razočaranje što počinioci tog zločina još nisu izvedeni pred lice pravde, iako su, kako tvrde, poznati.

Roditelјi ubijenih dečaka tvrde da se zna ko je pucao na Ivana i Pantu i, iz godine u godinu, ponavlјaju da su to preneli i Kforu.

Nismo stigli ni da se našalimo kada se začula rafalna paljba

Bogdan Bukumirić koji je 13. avgusta 2003. godine, kao petnaestogodišnjak, preživeo napad na Bistrici u Goraždevcu navodi za RTS da ne oseća potrebu za osvetom, ali da čeka poziv iz Međunarodne zajednice tokom kojeg će mu reći da su počinioci konačno pronađeni.

„Moje rane i rane porodica poginulih to zaslužuju“, ističe Bogdan.

I, nekako u dubini duše, svakog trenutka se nadam da će me neko iz međunarodne zajednice pozvati da mi kaže da je pronađen zlikovac koji je otvorio rafalnu pucnjavu na nas. Uporno, međutim, čujem samo ponavljanje rečenice. “Nema dokaza”. Kako? Zar dokaz nisu su ubijeni Panto i Ivan, mi koji smo bili ranjeni, porodice svih nas?

Ovako govori Bogdan Bukumirić, iz Goraždevca kod Peći, jedan od četvoro teško ranjene dece u strašnom zločinu koji je ovo mesto zavio u crno na današnji dan pre 18 godina. Kaže i da mu je poput rana od metaka, podjednako bolno što je međunarodna zajednica obustavila istragu o ubistvu dece na reci Bistrici kod Goraždevca, kada su dva srpska dečaka ubijena, a četvoro mališana teže ranjeno. Bogdan, tada petnaestogodišnjak, priča nam da sve porodice stradalih i ranjenih, ali i svi žitelji Goraždevca zaslužuju da saznaju istinu ko su počinioci ovog zločina, kaže Bogdan za “Novosti”.

Seća se, veli, svakog detalja ovog zločina. Sa drugarima je pekao kukuruz pored reke, stajao je pored Pantelije.

– Nismo stigli ni da se našalimo kada se začula rafalna paljba. Pogodilo me osam metaka: tri ispod rebara, dva iznad grudnog koša, i po jedan u stomak i u glavu, a osmi mi je prošao kroz članak na nozi – seća se ovaj hrabri mladić.

Začuvši rafalnu paljbu roditelji dece su dotrčali na obalu reke gde su zatekli ranjenu decu i lokve krvi pokraj njih.

Iako teško ranjen do Beograda je jedva prebačen. Najpre je prevezen u bazu Kfora u Goraždevcu gde nije bilo lekara pa su ga previli u seoskoj ambulanti. Bez pratnje Kfora komšije Milovan Pavlović i Rajko Jandžiković su ga vozile do pećke bolnice.

Ispred pijace u Peći Albanci su nasrnuli na njih, demolirali su auto, komšiji Milovanu polomili zube… Tada je Bogdan pao u komu, ali su mu kasnije ispričali da ih je zaštitila patrola Kfora. Iz Peći je prebačen u Prizren, pa u južnu Mitrovicu, odakle ga je preuzela dr Milena Cvetković i transportovala do Raške odakle je helikopterom prebačen na VMA u Beogradu gde je sleteo noću u 12.20.

– Te večeri procene lekara da ću preživeti bile su svega četiri odsto. Usledio je niz operacija… Iz kome sam se probudio petog dana, na Preobraženje – priča Bogdan.

On je na lečenju bio sedam meseci i za to vreme imao šest operacija.

– Preživeo sam, kao i Marko, Đorđe i Dragana, ali Ivan i Pantelija nisu. To nas boli, te dve rane još krvare… Saslušano je više od 100 svedoka, ali niko nikada nije ni osumnjičen, a mi strpljivo još čekamo pravdu.

Zločin bez kazne

Napadači na srpsku decu koja su se kupala na reci 500 metara od centra sela, nikada nisu nađeni uprkos obećanju tadašnjeg šefa Unmik policije da će „prevrnuti svaki komad zemlje kako bi našao ubice“, a nije pomogla ni nagrada od milion evra koju je ponudio Unmik.

Unmik je posle napada u Goraždevcu saopštio da je „nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz ‘kalašnjikova’ na 50-ak dece i mladih, većinom Srba iz goraždevačke enklave“.

Predstavnici međunarodne zajednice obećali su pre 18 godina da će „prevrnuti svaki kamen da pronađu počinioce“. Kosovska policija saslušala je 75 svedoka, među kojima su bila i ranjena deca. Pretresla je 100 kuća. Očevi ubijenih dečaka tvrde da se zna ko je pucao na Ivana i Panteliju i to su rekli i Kforu.

Prekidom istrage, iz tužilaštva Euleksa su naveli da nisu uspeli da identifikuju izvršioca ili izvršioce, da su sve istražne radnje iscrplјene i da nije do sada pronađen novi prostor za istragu.

Zločin u Goraždevcu se dogodio kada su kontrola i odgovornost za bezbednost na Kosovu već godinama bili na međunarodnoj zajednici.

Ubistvo dece osudili su domaći i strani zvaničnici, a tim povodom održana je i hitna sednica Saveta bezbednosti UN. Ubice međutim i dalje slobodno hodaju, a srpske porodice u Goraždevcu i dalje su zavijene u crno.

Ubistvo u Goraždevcu jedan je od četiri najveća zločina nad Srbima od dolaska međunarodne misije u Pokrajinu. Ubice su ostale nekažnjene kao i u tri ostala zločina – u Starom Grackom, Obiliću i kod Podujeva.

U Starom Grackom ubijeno je 14 žetelaca, u Obliću porodica Stolić a kod Podujeva 12 putnika autobusa „Niš ekspresa“ koji je dignut u vazduh.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .