MediaSfera
Cerska bitka odigrala se tokom avgusta 1914. godine i predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda Srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Cerska bitka vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vođene u slivu reke Jadar.
Borbe su počele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovića ade, s ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.
Neprijateljskim snagama su se hrabro suprotstavljali predstražni odredi srpske vojske na Drini sve do 15. avgusta.
Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su ogorčene borbe vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj.
Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije.
Vojska Kraljevine Srbije, čiji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karađorđević, imala je 180.000 vojnika i neviđen moral.
Herojski dani rata
Na početku napada, Austrougarska je žestoko bombardovala Srbiju. Sa druge strane, Srbi su znali da je nemoguće da braniti celu austrougarsku granicu, dugu preko 550 kilometara. Zbog toga je vojvoda Putnik naredio da se srpska vojska povuče na teritoriju koju je dobro poznavala i mogla da brani – Šumadiju.
Jaki odredi su postavljeni u Valjevu i Užicu, a izvidnice su postavljene na svaku važnu tačku duž granice. Beograd, Smederevo i Veliko Gradište su jako bombardovani i brojni pokušaji austrougarske vojske da pređu Dunav su propali, uz velike gubitke.
Ipak, svi su sa zebnjom gledali ka Bosni, preko Drine…
Najveći deo neprijateljske vojske bio je stacioniran tamo.
Cerske operacije
Pobedi Srba doprinela je i ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanskim ratovima.
Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana.
Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac, okončane su takozvane cerske operacije.
U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4.500 zarobljenih oficira i vojnika.
Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa su dostigli 27.000, a iz stroja je izbačeno više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo.
Austrougarski vojnik i novinar Egon Ervin Kiš je o tim dramatičnim trenucima krajem avgusta 1914. zapisao u dnevniku: „Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska – ne, jedna razbijena rulja jurila je u bezumnom strahu prema granici…“
Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.
U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: „Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici. Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju“.
Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, uključujući i američki Vest Point.
Vest da je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe iznenadila je svetsku javnost, koja nije očekivala da se jedna mala država, iscrpljena Balkanskim ratovima u prethodne dve godine, može vojnički odupreti velikoj sili.
Pobeda Srba doprinela je održanju morala sila Antante, koje su u početku rata gubile bitke na svim frontovima.
Zahvaljujući toj pobedi, Austrougarska je zakasnila s koncentracijom trupa prema ruskom frontu, što je kasnije olakšalo operacije saveznika.
Visoka cena pobede
O hrabrosti, snazi i ceni koju je platila mala vojska koja je, bar na trenutak na kolena bacila moću imperiju i postidela saveznike koji na nju nisu ni računali, francuski novinar Henri Barbi je zapisao:
“Prostor između Cera i reke Jadar gde se je silna bitka dogodila nije bio ništa drugo do masovna grobnica i raspadnuto meso… Iz senke šume se širio smrad tako gadan da je prilaz vrhu Cera bio nemoguć. Broj leševa je bio tako veliki da je Druga armija zbog nedostata vremena bila primorana da prekine njihov pokop.”
U Cerskoj bici je poginuo poručnik Vojislav Garašanin, sin Milutina Garašanina. Najmlađi poginuli borac bio je Stanislav Sondermajer.
Posle rata podignuta je Spomen-kosturnica na Ceru koja je zaštićena zakonom kao znamenito mesto.
Sukob istoričara oko datuma početka Cerske bitke
Istoričari se i danas prepiru oko toga kada je zapravo počela Cerska bitka: 12. avgusta probojem austro-ugarskih trupa preko Drine i Save i osvajanjem Loznice i Šapca ili 15. avgusta – kada su srpske trupe nakon 20 sati usiljenog marša izvršile kontranapad, koji je pet dana kasnije završen totalnim rasulom u redovima Poćorekove vojske.
Prekršen lanac komande
Ova bitka prva je u srpskoj istoriji u kojoj je prekršen lanac komandovanja: Vojvoda Radomir Putnik je čekao ishod austro-ugarskih operacija, a general Stepa Stepanović je shvatio važnost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je samoinicijativno zauzeo kote Trojan i Kosanin grad.
Zbog ovih zasluga, regent Aleksandar je Stepanoviću dodelio čin vojvode.
Marš na Drinu
Marš na Drinu, koračnica koju je u Valjevu napisao Stanislav Binički, a koja je posvećena pobedi sprske vojske nad austro-ugarskim trupama na Ceru, vojna je koračnica sa najvećim brojem verzija u rok muzici. Ova legendarna melodija, koje postala simbol hrabrosti Srba tokom Prvog svetskog rata, doživela je 17 rok verzija, od kojih je najpoznatija verzija grupe Shadows, potom grupe Lajbah, Smak…
Binički je marš Na Drinu posvetio njegovom omilјenom komandantu u vojsci pukovniku Milivoju Stojanoviću-Brki iz Gvozdenog puka – Drugi pešadijski puk prvog poziva “ Knjaza Mihaila „- Moravska divizija prvog poziva , koji je poginuo tokom Kolubarske bitke.
Ova vojna koračnica je izvođena i u Ujedinjenim nacijama, a gotovo da je zaboravljen podatak da je na referendumu početkom devedesetih godina izabrana za himnu, ali to nikad nije postala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar