Lifestyle

Park-šuma Košutnjak- svedok istorije Beograda

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Aleksandar Jočić

 

Kada vrućine u gradu postanu nesnosne čovek poželi da iz uzavrelog betona pobegne u prirodu, da rashladi kožu i sva svoja čula. Beograd je jedan od onih gradova prema kojima je priroda bila blagonaklona. Darovala ga je rekama, ali i prelepim park-šumama.




Košutnjak je jedan od tih bisera.

Njegovo carstvo prostire se površini od 330 hektara, na visini od 250 metara i obuhvata atar dve opštine – Čukarica i Rakovica. Pluća grada i svedok istorije grada. Na njegovim zelenim, uskim stazama kao da je vreme stalo. Hladovina prija posle vreline koja me je ispratila iz Topčidera.

Ne mogu da se otmem utisku da je nekada bila dom elegantnim košutama, kojima duguje svoje ime. Pokušavam da proniknem u sve tajne ovog raja.

Bogato lovište

Pod imenom Košutnjak ovaj prostor se prvi put pominje tek 1831. godine, kada se govori o veoma gustoj šumi. U drugoj polovini 19. veka, Košutnjak je postao bogato lovište u kome su zajedno sa knezom Milošem Obrenovićem lovili i neki strani konzuli. Tada je, na osnovu dopisa iz 1849. godine, zabeleženo 13 jelena i 35 košuta.

Sve do 1903. godine, Košutnjak je zatvoreno dvorsko lovište Obrenovića.  Koliko su Obrenovići vodili računa o šumi i njegovim stanovnicima govoi i to što je knez Milo naložip da da se napravi vodovod za pojila za divljač. Nažalosot, pošto je bio dvorsko lovište, ali i zbog gradnje pruge, nije mu dugo trebalo da izgubi svoje košute koje su mu dale šarmantno i romantično ime. Mada neki stariji Beograđani pričaju da su košute tu živele sve do Velikog rata.

Mnogi delovi Košutnjaka su bili neprohodni do 1935. kada je napravljen 21 km puteva. Prvi golf teren u Beogradu je otvoren krajem maja 1936, na Duhove, “od nemačkog ratničkog groblja prema Rakovici”, u prisustvu kneza Pavla, premijera Stojadinovića i drugih visokih ličnosti. Izgrađen je i golf klub. Novi drum između Rakovice i Košutnjaka je izgrađen 1937. – do rakovičkog nadvožnjaka, odakle se račvao prema stanici u Topčideru i samom Košutnjaku. U to vreme su izgrađene i jahačke staze.

U Košutnjaku je 1935-36. bila napravljena skijaška skakaonica od 40 metara, ali nije korišćena sve do februara 1940. kada ju je nezvanično “otvorio” Franta Dvoržak, inače plivački rekorder. Na Košutnjaku i Banovom brdu se i skijalo u to doba.

U košutnjačkoj šumi dogodio se atentat na kneza Mihaila Obrenovića, koji je ubijen 10. juna ( po crkvenom kalendaru 29. maja) 1868. godine. Spomen obeležje na mestu pogibje kneza Mihaila se nalazi u podnožju Košutnjaka i predstavlјa neku vrstu kenotafa, grobnice bez pokopanog tela.

Pored ovog spomen obeležja, i danas poznato omilјeno mesto okuplјanja beograđana, posebno za vreme praznika, je Hajdučka česma.

Mesto pogibije kneza Mihajla

Verovatno najznačajnije istorijsko mesto u Košutnjaku je mesto ubistva kneza Mihajla Obrenovića, 10. juna (po crkvenom kalendaru 29. maja) 1868. godine u poslepodnevnim satima.

Do spomenika na mestu ubistva kneza Mihaila Obrenovića 10. juna 1868 godine,n dolazi se putem od Hajdučke česme ka Rakovičkom putu sa leve strane hotela Košuta. Podzidana zaravan sa niskim kamenim stubovima uokvirena je ogradom od kovanog gvožđa.

Odmah posle ubistva kneza, odlučeno je da se podignedostojan spomenik.

Angažovan je tada najčuveniji ruski vajar  Mihail Osipovič Mikešin koji je pripremio projekat za spomenik koji bi se nalazio baš na lokaciji gde je knez izdahnuo. Međutim, tadašnje vlasti odustale su od ove ideje, jer im je realizacija bila mnogo skupa. Zbog toga je ovom istorijskom mestu u Košutnjaku do danas jedino obeležje – ograda.

Spomenik je neuređen i u veoma lošem stanju, nema putokaza i vidlјivih obeležja ne postoji staza od puta do samog spomenika. U planu Turističke Organizacije Beograda je renoviranje i restauracija spomenika.

Postavlјene su dve table, o njegovom životu i političkom delovanju i atentatu na njega.

Mihailo Obrenović je bio najmlađe dete kneza Miloša i kneginje Ljubice. Rođen je 4. septembra 1823. u Kragujevcu, a Srbijom je vladao u dva perioda – od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine.

Nјegova prva vladavina se završila zbacivanjem 1842. godine, a druga atentatom u parku Košutnjak 29. maja po starom, odnosno 10. juna 1868. godine po novom kalendaru.

Hajdučka česma

Nalazi se u istočnom podnožju beogradskog parka Košutnjak, desno od puta za Pionirski grad. Podignuta je u 18. veku i jedna je od najstrijih česama sa izvorskom vodom.

Kao česma uređena je u doba kneza Miloša i njegovog sina kneza Mihajla, u vreme kada je Košutnjak pretvoren u lovište.

Prvi zapis u kome se pominje je testament Dositeja Obradovića u kome je izneo želјu da bude sahranjen pored Hajdučke česme.

U zapisu iz 1828. godine se spominje uređenje česme.

Interesantno je pomenuti i to, da su se nakon otvaranja Košutnjaka za „publiku“ (kako se onda govorilo) prvi pored česme masovno skupili srpski socijalisti 1904. godine o proslavi Prvog maja.

Zapis u „Beogradskim opštinskim novinama“ iz 1937. godine kaže: „Hajdučka česma u Košutnjaku ozidana kamenom. Zid dug 4-5 metara, a visok do 3 metra. U zidu se nalaze tri udublјenja i u svakom po jedna slavina. Voda teče samo iz jedne slavine i to vrlo slabo.“

Hajdučka česma je obnovlјena između 2001. i 2003. godine.

Sadašnji izgled česme datira s kraja XIX veka sa kamenim delovima profilacije, dok su ostale površine pokrivene veštačkim kamenom u XX veku.

Fasada česme je oblikovana u neorenesansnom stilu, sa klasičnim soklom, tri zasvedene niše sa lulama za vodu, koje su po vertikali podelјene jonskim pilasterima, i profilisanim krovnim vencem. Česma je široka 55 cm, a ukupna visina fasadnog dela je 350 cm.

Jedan od najčuvenijih koncerata sedamdesetih godina u celoj tadašnjoj Jugoslaviji je nastup Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme 1977. godine.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .