Fenomeni

Poslednja naučna analiza objasnila zašto je Stounhendž trajan

MediaSfera

 

 

Prva sveobuhvatna naučna analiza impozantnih kamenih blokova u Stounhendžu otkrila je tajnu velike otpornosti na vremenske uticaje tog slavnog praistorijskog spomenika u južnoj Engleskoj starosti između 4.000 i 5.000 godina koji je od 1986. na Uneskovoj listi svetske baštine.




Naučnici su proučavali unutrašnjost jednog od peščanih blokova, poznatih kao sarseni, kako bi dobili uvid u geologiju i hemijski sastav tih megalita iz neolita (mlađe kameno doba) i bronzanog doba.

Oni su proučavali uzorke jezgra iz jednog od sarsena, Kamena 58, izvađenih tokom konzervatorskih radova pedesetih godina. Taj blok je decenijama čuvan u SAD, a u Britaniju je vraćen 2018. na dodatne analize.

Sarseni su izrađeni od tzv. ‘silkrita’ koji se postupno formirao unutar nekoliko metara površine zemlje kao rezultat podzemnih voda koje cirkulišu kroz zakopani sediment. Silkrit je stvrdnuta zemlja, otporna na mrvljenje. Rezultati istraživanja su pokazali da je jezgro sačinjeno uglavnom od zrnaca kvarca veličine peska čvrsto zacementiranih ukrštenim kristalima kvarca.

– To objašnjava otpornost tog kamena na atmosferske uticaje i zašto je idealni materijal za izgradnju spomenika – kazao je geomorfolog David Nah sa Univerziteta Brajton koji je predvodio istraživanje.

Kamen 58 visok je sedam metara, s druga dva metra ukopana u zemlju, a gornji deo težak je oko 24 tone. Naučnici su se služili raznim metodama istraživanja, uključujući CT skeniranje, Rendgensko snimanje, mikroskopske analize i razne geohemijske tehnike. Za sada nije jasno kada se taj kamen formirao, iako su neki istraživači otkrili ugrađena zrnca peska koja datiraju iz geološke ere koja se odvijala pre 1,6 i 1 milijarde godina.

 

PROČITAJTE I

STOUNHENDŽ: “Duva košava kao da je blesava”


 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




Tagovi

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .