Godišnjica progona Srba iz Hrvatske u akciji Oluja

MediaSfera

Godišnjica hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, koja je 4. avgusta 1995. bukvalno očistila deo Hrvatske od Srba, i ove godine će na hrvatskoj strani, u Kninu, biti proslavljena kao najslavnija pobeda, a na srpskoj obeležena kao tužno sećanje na najveće etničko čišćenje u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Prvi dani avgusta godinama iznova podsećaju pre svega na veliku nepravdu koja je učinjena svim žrtvama „Oluje“, jer se ispostavilo da su se krvnici izvukli i da niko nije kriv za proterivanje više od 220.000 Srba iz Krajine, ubijanje njih skoro 2.000, progon zbog etničke i verske pripadnosti, deportaciju, prisilno iseljavanje, spaljivanje i uništavanje sela i gradova, nehumane postupke, okrutan tretman…

Nedostižna pravda

Jedna od najvećih mrlja u radu Haškog tribunala je propust da se za brutalna zlodela osudi Ante Gotovina, hrvatski general i glavnokomandujući u „Oluji“. Sud je Gotovinu oslobodio u novembru 2012, čime je srušena prvostepena presuda po kojoj je bio osuđen na 24 godine zatvora. U Tribunalu se sudilo i hrvatskim generalima Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progone, deportacije, ubistva, zločine protiv čovečnosti, pljačku imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja.

Čermak je prvostepeno oslobođen optužbi, dok je Markač osuđen na 18 godina zatvora. Međutim, Žalbeno veće poništilo je tu presudu i oslobodilo ga optužbi. Kako je juče saopštio dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“, sudovi u Hrvatskoj su za zločine u toj akciji pravosnažno osudili samo jednu osobu, i to Albanca, dok je u BiH osuđen jedan pripadnik 5. korpusa Armije BiH za ratni zločin nad četvoricom pripadnika Srpske vojske Krajine.

Šta Hrvatska slavi

„Oluja“ je počela 4. avgusta 1995. napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu. U toj akciji proterano je između 200.000 i 250.000 Srba, a ubijeno je ili nestalo više od 2.000 ljudi.

Među žrtvama te akcije hrvatske vojske i policije su 553 žene, a 80 odsto njih je bilo starije od 60 godina. Komesarijat za izbeglice i migracije podsetio je juče da je „Oluja“ jedan od „najtežih i najtužnijih dana za srpski narod“ i dan za tugovanje za poginulima, kao i za još 770 ljudi kojima se i danas ne zna grob.

Komesarijat za izbeglice i migracije ocenio je da je „Oluja“ jedan od „najtežih i najtužnijih dana za srpski narod“ i dan za tugovanje za poginulima, kao i za još 770 ljudi kojima se i danas ne zna grob.

Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“ podsetio je, povodom godišnjice „Oluje“, da su sudovi u Hrvatskoj za zločine u toj akciji pravosnažno osudili samo jednu osobu, i to Albanca, dok je u BiH osuđen jedan pripadnik 5. korpusa Armije BiH za ratni zločin nad četvoricom pripadnika Srpske vojske Krajine.

Ocenjuje se i da se obeležavanje godišnjice Oluje u Hrvatskoj „iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izlive mržnje prema Srbima“.

Veritas podseća da se za zločine nad Srbima u Oluji sudilo i trojici hrvatskih generala pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

„Pretresno veće je jednoglasno zaključilo da su dvojica od trojice optuženih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čija je zajednička svrha bila trajno uklanjanje srpskih civila iz Krajine silom ili pretnjom silom, i osudilo ih na dugogodišnje kazne zatvora, ali je Žalbeno veće poništilo prvostepenu presudu i oslobodilo optužene generale po svim tačkama optužbe“, podsetio je Veritas.

Sećanje na progon Srba iz Hrvatske

Godišnjica progona najmanje 200.000 Srba iz Hrvatske u akciji „Oluja“ biće obeležena u sredu parastosom i polaganjem venaca i cveća na spomenik poginulima u Beogradu a centralna manifestacija biće održana u zemunskom naselju Busije, u kojem uglavnom žive izbeglice iz Hrvatske i BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu