Kulturna baština

469. rođendan Beogradskog četvorojevanđelja

MediaSfera

 

Na današnji dan 1552. godine završeno je štampanje prve knjige u Beogradu, poznate kao “Beogradsko četvorojevanđelje”.




Muzej grada Beograda u svom fondu čuva vredan primerak Beogradskog četvorojevanđelja, prve knjige štampane u Beogradu, 4. avgusta 1552. godine. On sadrži kompletan tekst na 211 listova i jedan je od najbolje očuvanih, od ukupno četrdesetak sačuvanih primeraka.

Jevanđelje (Novi zavet) najznačajnija hrišćanska bogoslužbena knjiga, u kojoj su ispričani život, učenja i dela Isusa Hrista, kao i njegovo stradanje i vaskrsenje.

Primerak iz Muzeja grada Beograda, potpun (211 listova) i jedan od četrdesetak sačuvanih, ima kožni povez s metalnim kopčama koji je, kako se pretpostavlja, izradio vrhovni prota sremski Živan Hajdarević u Sremskim Karlovcima, između 1709. i 1711.

“Beogradsko četvorojevanđelje” spada u knjige tzv. velike osmine, jer je veličina njenih listova 20 x 30 cm. Štampani prostor na stranici potpuno je ispunjen tekstom 14 x 21.5 cm. Tekst je složen u 24 i 25 redova i ima 211 listova. Knjiga je ukrašena bogatim ornamentima urađenim u kuvanom drvetu orahovine.

Sadrži osam velikih ornamenata i 392 inicijala. Uglovi i spoljne strane isprepleteni su belim šarama. Crtana slova su ukrašena stilizovanim listićima ili iskićena belim lozicama. Tip slova i inicijala preuzet je iz starih srpskih rukopisnih knjiga (uticaj srednjevekovnog, sopoćanskog slikarstva).

Na osnovu vodenog žiga – lađarske kotve koja se nalazi u krugu, a iznad koje stoji šestokraka zvezda, može se zaključiti da je papir za štampu ove knjige nabavljen u Italiji. Između celina uvezani su prazni listovi. Knjiga sadrži četiri kanonska jevanđelja (Mateja, Marka, Luke i Jovana), zatim evangelistar sa pregledom verskih jevanđelja. Poslednja dva lista sadrže pogovor.

Beogradsko četvorojevanđelje

Sve što se pouzdano zna o Beogradskom četvorojevanđelju, okolnostima pod kojima je izdato, izdavačima, štamparu, vremenu i mestu štampanja, može se pročitati u pogovoru i kolofonu, koji obuhvataju poslednja dva lista u knjizi.

Iz pogovora se saznaje da je prvu beogradsku štampariju osnovao, sredinom 16. veka, u svojoj kući, knez Radiša Dmitrović. Dmitrović nije štedeo od svog imanja dok nije izlio štamparska slova, što je verovatno urađeno u samom Beogradu. Međutim, on nije stigao da završi započetu knjigu, pošto je u međuvremenu umro.

Njegov posao je preuzeo Trojan Gundulić “iz velikog grada Dubrovnika”, naseljen u beogradskoj trgovačkoj koloniji Dubrovčana. Na osnovu sačuvane arhivske građe o Gunduliću, može se tvrditi da se bavio trgovinom knjigama i stoga bio, u tadašnjim okolnostima, predodređen da postane i njihov tvorac.

U delu pogovora Beogradskog četvorojevanđelja koji govori o Gunduliću navodi se da je posle smrti Dmitrovića bio “ponužden”, te je štampariju preneo u svoju kuću. Zanimljivo je i da beogradska štamparija nije nastala pod okriljem Srpske pravoslavne crkve, u manastiru, već u gradu, u svetovnoj sredini.

Treća ličnost koja se pominje u pogovoru Beogradskog četvorojevanđelja je “grešni, mnogo okajani i poslednji među monasima, jeromonah Mardarije iz manastira zvanog Mrkšina crkva”.

Ne zna se pouzdano gde je jeromonah Mardarije ovladao štamparskom veštinom. Postoji pretpostavka da je učio zanat u prvoj mileševskoj štampariji, između 1544. i 1546. godine.

Koliko je poznato, Beogradsko četvorojevanđelje je njegova prva knjiga i ujedno njegov najbolji rad. Jeromonah Mardarije je rukovodio celokupnim poslom štampanja Beogradskog četvorojevanđelja. Njegovo učešće bilo je mnogo složenije nego što se danas podrazumeva pod uopštenim terminom štampar. On je u isto vreme bio i redaktor, tehnički urednik, priređivač i korektor ovog izdanja.

Prema navodima iz kolofona, Beogradsko četvorojevanđelje je završeno 4. avgusta 1552. (godina je označena brojevima na vizantijski način – 7060) u Beogradu.

“Tada je istočnim zemljama vladao veliki amir sultan Sulejman”, navodi se. To je bila jedina knjiga štampana u beogradskoj štampariji.

Beogradsko četvorojevanđelje je štampano na papiru, u folio formatu, krupnim ćiriličnim slovima na srpskoslovenskom književnom jeziku, dvobojnom, crveno-crnom štampom, s očiglednom namerom da bude reprezentativna liturgijska knjiga.

U njemu su u nizu izložena četiri kanonska jevanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Jevanđelje je najznačajnija hrišćanska knjiga, u kojoj se propoveda život, učenja i dela Isusa Hrista, kao i njegovo stradanje i vaskrsenje. Ispred svakog od jevanđelja se nalazi spisak glava i predgovor. Iza jevanđeljskih tekstova, na poslednjih dvadeset pet stranica, nalaze se uputstva o čitanju pojedinih jevanđelja u toku godine, pregled vaskrsnih jevanđelja, mesecoslov od 1. septembra do 31. avgusta, popis začela jevanđelja za razne potrebe i službe pojedinim svetiteljima i uputstvo za čitanje vaskrsnih jevanđelja po glasovima.

Potrebno je naglasiti da je Beograd bio jedini grad na Balkanskom poluostrvu koji je u 16. veku imao štampariju u kojoj su štampane knjige na srpskoslovenskom jeziku, ako se izuzme Skadar, čija je štamparija nastala kao neka vrsta proširene delatnosti Vukovićeve mletačke štamparije.

Pored toga, na Balkanu su do tada postojale još samo dve štamparije u gradovima uopšte. Obe su štampale knjige na glagoljici, i obe su bile na primorju, u Senju, u dva navrata (1494–1496. i 1507–1508), i Rijeci (1530–1531). Od Beogradskog četvorojevanđelja je zapravo počelo štampanje knjiga u Beogradu, koje je nastavljeno tek sa obnavljanjem srpske državnosti u 19. veku, u Kneževini Srbiji.

Koliko je do sada poznato, sačuvano je četrdesetak primeraka Beogradskog četvorojevanđelja. U Beogradu se, pored primerka Biblioteke grada Beograda, čuva još trinaest primeraka prve knjige štampane u Beogradu.

Beograd 1552. godine

U trenutku kada je štampana prva knjiga u Beogradu, sredinom XVI veka, grad se već više od tri decenije nalazio u sastavu Osmanskog carstva, pod vladavinom sultana Sulejmana II Veličanstvenog, koji je Beograd osvojio 29. avgusta 1521.

U ovom periodu turske vladavine, Beograd postaje jedan od najprometnijih gradova evropskog dela Osmanskog carstva u kome se preplitalo nekoliko glavnih kopnenih i rečnih puteva. Pored domaćih Srba, doseljenika iz Bosne i Hercegovine, Dubrovčana, Turaka, Grka, Jevreja, Jermena i Mađara, koji su tada, pored Osmanlija, sačinjavali njegovo stalno stanovništvo, u Beograd su sa svojom robom dolazili i Arapi, Persijanci, Tatari, kao i mnogi drugi trgovci sa istoka. Grad je naglo menjao svoj izgled, dobijajući odlike naselja orijentalnog tipa.

Štampanje knjiga na srpskoslovenskom jeziku

Obnavljanju Pećke patrijaršije (1557) prethodilo je više od pola veka iskustva u štampanju knjiga na srpskoslovenskom jeziku. Prvu srpsku štampariju, odnosno drugu u ćiriličnom štamparstvu uopšte, osnovao je na Cetinju 1493. godine zetski vojvoda Đurađ Crnojević, opremom dopremljenom iz Venecije, tada vodećeg štamparskog centra Evrope. Rad štamparije prekinut je turskom najezdom.

Nakon Cetinja, na inicijativu Božidara Goraždanina, verovatno mileševskog monaha, 1519. je osnovana štamparija u manastiru Sv. Đorđa kod Goražda. Radila je do 1523, a gotovo istovremeno s Goraždanskom, u Veneciji je 1519.  Podgoričanin Božidar Vuković osnovao najdugovečniju srpskoslovensku štampariju. U njoj su, s većim prekidima u radu i promenama vlasnika, štampane srpskoslovenske knjige sve do 1597. godine.

Istovremeno, ali pod neuporedivo težim uslovima, u srpskim zemljama su štamparije osnivane pri manastirima. One su se pod teretom nemaštine i pritiskom turske vlasti, brzo gasile.

Knjige su štampane u Rujnu (1536/37), Gračanici (1538/39), Mileševi, u dva navrata (1544–1546. i 1557) i Mrkšinoj crkvi (1562–1566). Pored njih, osnovane su i dve štamparije u gradovima, u svetovnim sredinama, u Beogradu (1552) i Skadru (1563).

Zanimljivo je da Pećka patrijaršija pod svojim patronatom nije osnovala ni jednu štampariju, ako se izuzme usamljen i skroman pokušaj obnove mileševske štamparije 1557. godine. Očigledno je da je umesto štampi, koja je bila isuviše skupa, veliki podsticaj davan prepisivačkoj delatnosti. Tako se ispostavilo da su dve knjige koje je izdao štampar Beogradskog četvorojevanđelja, jeromonah Mardarije u Mrkšinoj crkvi, bile zadugo i poslednje koje su štampane u srpskim zemljama. Proći će skoro tri veka do nastavka štampanja knjiga na srpskom tlu, sada u Kneževini Srbiji, 1831.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .