Kultura Muzika

Svetske operske kuće: Milanska Skala

MediaSfera

 

 

Na današnji dan, 3. avgusta 1778 u Milanu je otvorena operska kuća Skala (Teatro alla Scala) delo arhitekte Djuzepea Pjermarinija (Giuseppe Piermarini).




Milanska Skala ili skraćeno i daleko poznatije Skala, možda je najpoznatija i najcenjenija operska kuća koja skoro dva veka dominira operskim svetom.

Podignuta je na mestu gde se nalazila crkva Santa Maria alla Scala, po kojoj je i dobila ime, a sam teatar predstavlja naslednika velikog milanskog teatra (Teatro Regio Ducale) koji je uništen u požaru 1776. godine. Ova tragedija najviše pogađa pripadnike najbogatijih porodica. Obzirom da je Milansko vojvodstvo u to vreme pod vlašću Habzburške imperije, devedeset najbogatijih ljudi se obraća  nadvojvodi Ferdinandu sa zahtevom da se izgradi novo pozorište. Zahtev ubrzo dolazi i do njegove majke, carice Marije Terezije. Uz odobrenje vladarke, gradnja započinje samo nekoliko meseci posle požara. Bogati milanezi unapred kupuju pozorišne lože i na taj način finansiraju gradnju.

Ipak, novi projekat zahteva mnogo više prostora. Da bi se dobio taj prostor, odlučiše da sruše jednu crkvu. Gotička crkva Santa Maria ala Skala iz 14-og veka odlazi u istoriju, da bi na njenom mestu nastala zgrada pozorišta. Arhitekta Đuzepe Pjermarini projektuje zgradu u stilu neoklasicizma koja biva svečano otvorena operom L’Europa Rikonosćuta  Antonia Salierija, 3. avgusta 1778. Pozorište dobija ime  Novo kraljevsko vojvodsko pozorište ala Skala. Ima 3000 sedećih mesta sa  šest redova loža i dve lođone odnosno galerije. Reč skala prevodi se kao merdevine i potiče od vladarske dinastije Skaliđeri iz Verone, čiji su članovi podigli crkvu.

Oni bogati milanezi, koji su finansiranjem postali vlasnici loža, ukrašavali su ih veoma raskošno, po svojoj volji. Neke su lože postale istinska umetnička dela, sa rezbarijama i ogledalima. Mnogi su uživali u tome da budu viđeni. Danas je samo 15 loža sačuvalo prvobitni izgled.

Parter u početku nije imao sedišta i posetioci su predstave gledali stojeći. Iznad loža, nalazi se nivo odakle su siromašniji slojevi društva posmatrali operu. Nekada je scena bila osvetlјena sa 84 petrolejske lampe a ostatak teatra sa dodatnih hilјadu.

U skladu sa tradicijom tog vremena u pozorištu je postojao i kazino. Boravili su tamo trgovci i kockari i svakako ometali umetnike. Osvetljenje sa 84 uljne lampe predstavljalo je potencijalnu opasnost od požara pa je stoga u posebnim prostorijama bilo stotine kanti sa vodom. Kasnije su ih zamenile gasne lampe, a 1883.  Skala postaje prva javna zgrada u Milanu sa električnim osvetljenjem.

U noći izvođenja opere Đokonda (“Gioconda”) kompozitora Amilkara Pončielija (Amilcare Ponchielli), Edisonova elektrana je po prvi put pokrenula 2450 električnih sijalica, neočekivano osvjetljujući opersko izvođenje.

Vremenom, Milanska Skala postaje sinonim za akustičnost. Pažljivo se razmatra svaki predmet, pa čak i konopac za dizanje zavese. Kada su shvatili da prirodna tkanina kojom su obložena sedišta u gledalištu nemaju dobru akustičnost, zamenili su ih sintetičkim.

Rekonstrukcije tokom 20-og veka i jedna početkom novog milenijuma dovele su do smanjenja kapaciteta na današnjih 2030 mesta.

Istoriju La Skale pisali su najveći italijanski i mnogi svetski umetnici. Đoakino Rosini, Vinćenco Belini, Gaetano Doniceti, Đuzepe Verdi, Đakomo Pučini, Arturo Toskanini, Marija Kalas… Poseban odnos pozorište je imalo sa velikim maestrom Verdijem. On je čak nekoliko puta zabranjivao izvođenje njegovih dela jer je smatrao da orkestar modifikuje muziku. Preko 30 opera imalo je premijeru na ovom mestu.

I najveći umetnici često imaju tremu pred nastup u La Skali. Na to najviše utiče čuvena druga galerija, gde po pravilu sede najveći poznavaoci i kritičari. Izuzetna akustičnost jeste prednost ali neretko znači i nevolju za izvođača, jer se i najmanja greška čuje. Fijasko na sceni La Skale pamti se do kraja života.

Teatro ala Skala u Milanu danas čine istoimeni hor, orkestar, baletska grupa i filharmonija, a u prostorijama nekadašnjeg kazina danas je muzej pozorišta La Skala. Sezona se, po tradiciji otvara sedmog decembra, na dan sveca zaštitnika Milana Svetog Ambroza. Zbog bogate istorije, velikih imena, sjajnih uslova, prestiža i ugleda koji uživa, mnogi kritičari Milansku Skalu danas nazivaju najspektakularnijim teatrom na svetu.

Skala ima tri scene koje se nalaze jedna iznad druge. Ovo znači da tri različite scene za tri različita čina opere ili baleta mogu biti postavlјene u isto vreme. Kada se prvi čin završi, prva scena se diže a druga se spušta na glavni podijum. Isto se dešava kada se drugi čin završi i drugu scenu zameni treća. Preko puta glavnog podijuma nalazi se nekadašnja kralјevska loža u kojoj je sedio kralј zajedno sa članovima porodice. Pored toga što je uživao u spektaklu on je pored sebe imao i roštilј na kome se spremao obrok za njega.

Muzej Milanske Skale

Velikim ljubiteljima opere i baleta naročito zadovoljstvo predstavlja poseta Muzeju teatra Skala, koji je smešten u istoj zgradi kao i sam teatar. Muzej teatra Skala je najverodostoniji prikaz prošlosti i sadašnjosti Milanske skale, a njene segmente možete gotovo da dodirnete i osetite kada se nađete u ovom neobičnom muzeju.

U njemu su izloženi baletski kostimi, portreti umetnika koji su nastupali na sceni Milanske skale, kao i maske, eksponati, crteži i svi drugi elementi scenografije koji su uveličavali najbolja izvođenja na sceni Skale.

Muzej teatra Skala postoji od 1913. godine, a njegovo jezgro čini kolekcija Đulija Sambona, koja sadrži specifične i retke muzičke instrumente, portrete, skice i raskošne kostime junaka opere i baleta.

Prilikom posete muzeju, moguće je i razgledanje operskih sala, osim u slučaju održavanja proba ili nastupa.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .