MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Moji roditelji, a i ja, smo imali puno prijatelja. A i veliku rodbinu. Tata i mama su stalno organizovali sedaljke i druženja, a i uvek su se svojim prijateljima nalazili u nevolji, pomagali i pozajmljivali im novac, automobile, mašine… Kada se mama razbolela ta masa ljudi je nestala. Kada je mama preminula, ta masa ljudi se nije pojavila.
Mi smo svi bili iznenađeni. Drugima smo se nalazili u nevolji, a sada, kada su nama potrebni ljudi koji će nam pružiti podršku i potporu, njih nema. Malo je onih koji su okrenuli telefon da pitaju kako je mama, još je manje onih koji su došli da je vide, a sada je od te mase ostala nekolicina njih koja pita tatu i mene kako smo sada bez mame.
A ja se pitam gde je nestala masa? Gde su nestali svi oni dobri prijatelji? Zar je teško okrenuti telefon i pitati nekoga kako je? Zašto nema ljudi da pokucaju na naša vrata da nas vide?
Tetka mi kaže da se u ovim momentima vidi ko nam je pravi prijatelj.
I kada malo bolje razmislim, drago mi je što je masa nestala, dragoceni ljudi su ostali i bolje se vide sada nego kada su bili zajedno sa tom masom koje nema.
I hvala vam što ste otišli i svojim postupkom pokazali i dokazali da niste vredni. A vi koji ste ostali – hvala vam što ste ostali i hvala vam što postavljate iskreno pitanje “kako si?” i hvala vam što imate snage da podnesete iskren odgovor u njegovom punom intenzitetu i trajanju.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar