MediaSfera
Engleski grad Liverpul uklonjen je sa Uneskove liste svetske baštine zbog novih građevina koje podrivaju atraktivnost dokova iz Viktorijanskog doba, čime je taj grad postao treći u istoriji koji je uklonjen sa te prestižne liste.
Osim Liverpula sa liste su još jedino uklonjeni Aman 2007. godine i drezdenska dolina Elbe 2009. godine zbog izgradnje mostova na toj reci.
Razlog je, kao što se jasno vidi sa priloženih fotografija, savremena gradnja koja u celini narušava autentičnost i integritet istorijske celine, koja svedoči jednu značajnu epohu industrijalizacije i razvoja trgovine u 18. i 19. veku. Ocenjujući da su neadekvatnom gradnjom, koja i vizuelno i funkcionalno drastično menja karakter celine, narušena načela na temelju kojih je trgovačka luka Liverpul proglašena kulturnim dobrom od najvećeg značaja, Word Heritage komitet je ukinuo prethodni status i zaštitu UNESCO-a, piše Artis Centar.
Liverpul je dodat na listu 2004. godine, a u obrazloženju Odbora za svetsku baštinu Uneska navodi se da moderne zgrade narušavaju „autentičnost i integritet grada“, prenosi Rojters.
Liverpul je mesto na Uneskovoj listi dobio zbog svoje uloge jedne od najvažnijih luka tokom 18 i 19. veka i jedinstvene arhitektonske lepote.
Gradonačelnica Liverpula Džoan Anderson rekla je da je za nju odluka da se Liverpul ukloni sa liste neshvatljiva i da će se žaliti na odluku.
„Izuzetno sam razočarana i zabrinuta. Naša lokacija Svetske baštine nikada nije bila u boljem stanju, jer je imala koristi od stotina miliona funti ulaganja“, rekla je ona.
Gotovo je nemoguće ne napraviti paralelu sa sličnim graditeljskim poduhvatim kod nas. Uz duboko razumevanje da se proces urbanističkog razvoja gradova ne može i ne treba zaustaviti, nameće se pitanje odgovarajuće strategije planiranja razvoja gradova, koja će zaštititi i sačuvati važne istorijske građevine i prostorne celine. Bez obzira na svu privlačnost velikih investicija i mogućih zarada postoje stvari koje se ne mogu nadoknaditi nikakvim sredstvima. Stoga je slučaj luke Liverpul, uz svo žaljenje, dobar primer loše prakse, piše Artis Centar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar