Film / TV

Poaro ubice traži i među prijateljima – već 100 godina

MediaSfera

 

 

 

Proslavljeni slučajevi detektiva koji je nastao iz pera Agate Kristi, najprevođenije spisateljicena svetu, zabeleženi su u 33 romana i u više od 50 kratkih priča.




Poznati detektiv ponosi se time što je Belgijanac, oblači se po poslednjoj modi, ume o sebi da govori u trećem licu… Ipak, posebnu crtu karakteru Herkula Poaroa daju njegovi brkovi, redovno tretirani posebnim voskom.

Već u prvom romanu, izdatom pre tačno 100 godina, pod nazivom Tajanstveni slučaj u Stajlsu, Poaroov prijatelj, Hejstings, predstavlja ga kao detektiva „izuzetnog njuha, koji koristi psihologiju i svoje široko znanje o ljudskoj prirodi kako bi prepoznao izvršitelja zločina”.

Poaroovi slučajevi se uvek završavaju tipičnim, dramatičnim raspletom, zadovoljavajući njegov vlastiti ego, potvrđujući važnost „funkcionisanja malih sivih ćelija” i potvrđujući svima da je zaista „najveći detektivski um u Evropi”

Sve je dakle počelo sa Tajanstvenim slučajem u Stajlsu gde Poaro maestralno rešava slučaj trovanja Emili Ingltorp, uprkos tome što osumnjičenih u otmenoj kući bogataša nije manjkalo.

Avanture se nastavljaju u delima Ubistvo u Mesopotamiji, Slonovi pamte, Treća devojka, Satovi, Mačka među golubovima, Smrt na Nilu, Ubistvo u Orijent ekspresu

Herkul Poaro, jedan od najpoznatijih književnih likova i jedan od najpoznatijih izmišljenih detektiva svih vremena, nastao je u mašti majstora krimića Agate Kristi koja je odrastala čitajući priče Konana Dojla o Šerloku Holmsu.

Zašto je Poaro Belgijanac

Bio je avgust 1914. godine, kada je grupa belgijskih izbeglica nastanjena u njenom rodnom gradu Torkiju. Tada je Agata pomislila zašto svog detektiva ne bih učinila Belgijancem.

Rešila je da bude uredan, uštogljen, vešto oblikovanih brkova, besprekorno doteran, i u odelu od najfinijih materijala.

Autorki je bilo važno da mu ključna osobina bude – izvanredna inteligencija. Brzo je rešila da ga nazove Herkul Poaro.

Zanimljivo je da je  Agata Kristi imala problem sa izdavačem koji nije želeo da objavi njen roman sa ovim danas, svetski poznatim junakom.

Čekala je četiri godine pošto su pristali da objave prvu priču o vlasniku „malih sivih ćelija koje besprekorno rade”.

Od Čarlsa Loftona do Džona Malkoviča

Čarl Lofton bio je prvi glumac koji je predstavio Poaroa i to u predstavi Alibi zasnovanoj na romanu Ubistvo Rodžera Akrojda. Predstava je odigrana na sceni londonskog Vest Enda. Kasnije su ulogu Agatinog detektiva tumačili Albert Fini i Piter Justinov.

Ipak, nesumnjivo najpoznatiji glumac koji je tumačio specifičan Poaroov karakter je Dejvid Suše. 

Godine 1989, preuzeo je svoju prvu ulogu Herkula Poaroa, što je bio početak 25-godišnje karijere u kojoj je prikazivao Poaroa u 70 epizoda u 13 serija, koje je gledalo 700 miliona gledalaca u više od 100 država širom sveta.

Ovaj glumac svoju popularnost kao Poaro, između ostalog duguje možda i činjenici da je pre svakog snimanja pažljivo čitao dugačak spisak koji je sadržao čak 90 osobina čuvenog detektiva kako bi „ušao u lik” što bolje.

Među osobinama su i ona da je Poaro „preterano uredan” kao i činjenica da „Herkul mrzi golf”.

2019. godine, uoči obeležavanja stote godišnjice od trenutka kada se Poaro pojavio i izdatom romanu, predstavljeni su najnoviji TV prikazi nekih romana Agate Kristi u kojima „glavnu reč” vodi Poaro.

Iako je poslednji serijal sa Sušeom završen 2014. godine, Poaro je ponovo oživeo na TV ekranima.

„Amazon” i „Bi-Bi-Si” su prema noveli Agate Kristi ABC ubistva, iz 1936. godine, prikazali potragu za serijskim ubicom koji izbegava i ismeva vlasti, a za sobom posle zločina uvek ostavlja kopiju Železničkog vodiča po abecednom redu. U pitanju je mini serijal a glavna uloga neprikosnovenog detektiva poverena je fantastičnom Džonu Malkoviču.

I Smrt na Nilu je dobila novo ruho, a uloga Poaroa poverena je Kenetu Brani, koji je istu tumačio i u najnovijoj verziji Ubistva u Orijent ekspresu 2017. godine.

Prijatelji među ubicama – neki od Poaroovih citata

„Svaki ubica je verovatno nečiji stari prijatelj”

„Ne možete mešati sentiment i razum”

„Ne treba da se saginjem imerim otiske stopala, podižem opuške i ispitujem savijene vlati trave. Dovoljno mi je da sednem u stolicu i razmislim”.

„U Engleskoj je kult brkova nažalost zanemaren”

„Glupi svedok, ali samo na izgled”

„Istina, koliko god sama po sebi bila ružna, tragačima je uvek radoznala i lepa”

Izvor: RTS, agathachristie.com

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .