MediaSfera
Foto: FB
Jedan od nekadašnjih ulaza sa nadstrešnicom u trenu pada kao domine. Scena početka rušenja nekadašnjeg Depoa u Bulevaru kralja Aleksandra 142 u nedelju se pojavila na društvenim mrežama, a već juče u kasnim prepodnevnim satima veći deo ovog objekta, uveliko ograđenog gradilišnim ogradama, bio je pretvoren u šut i građevinski otpad.
Dva bagera i kamioni raščišćavali su teren na kome bi, prema ranijim najavama, trebalo da se gradi stambeno-poslovni kompleks. Ipak, prema gradilišnoj tabli koja stoji na ulazu u ovo gradilište da se zaključiti da se radi o izmeštanju i rekonstrukciji kablova, da je taj posao započet ovog meseca, da je završetak planiran za oktobar, a da su investitori tog posla GSP, EPS distribucija i „BKA divelopment”. Kada će početi sama gradnja, za sada se ne zna.
Da će Depo u kome su dotada bili prodavci, dobiti novu namenu gotovo jasno je još od kada je ovo zdanje prekoputa Opštine Zvezdara progutala vatra 2014. godine.
Delimičan odgovor stigao je tri godine kasnije kada je upravo firma „BKA divelopment” izraelskih investitora kompanija „Josi Avrahami” i „Almogim holdings”, koji su na naše tržište ušli na velika vrata kupivši kompleks američke ambasade u Kneza Miloša 50, na javnom nadmetanju za 4,15 miliona evra kupila Depo.
„BKA divelopment” kupio je tada 43 ara, odnosno 4.316 kvadratnih metara placa tako što je ponudio 71.380 evra više od početne cene. Ova firma osnovana je 26. septembra 2017, ubrzo pošto je grad, odnosno Sekretarijat za imovinske i pravne poslove, oglasio prodaju tog tržnog centra. Kako su tada naveli predstavnici „BKA divelopmenta”, firma je na brzinu osnovana jer nisu bili sigurni da će učestvovati u trci za Depo.
Pre četiri godine obznanjeno je da će novi vlasnici na mestu Depoa moći da zidaju oko 14.000 kvadrata, objekat koji ne prelazi šest spratova, ali i to da on neće moći da zauzme više od polovine površine placa. Najave su bile da će izgradnja krenuti u toku 2018, ali tek u leto te godine Skupština grada je odobrila izradu plana za blok prekoputa zgrade Opštine Zvezdara.
Početkom 2019. tema gradnje na mestu nekadašnjeg Depoa aktuelizovana je i to kada je završen rani javni uvid u plan za blok oivičen Bulevarom i ulicama Sinđelićevom, Niškom i Sredačkom, čiju izradu je naručio upravo „BKA divelopment”. Tada je ukazano da će u Bulevaru kralja Aleksandra objekti moći da imaju maksimalnu visinu 32 metra, a uz Nišku ulicu, koja će biti proširena za metar, zgrade će imati po četiri sprata.
Ozbiljnijih naznaka početka gradnje nije bilo do pre nekoliko meseci, kada su se konačno pojavili prvi 3D modeli i sajt na kome je prikazan izgled budućeg kompleksa na mestu Depoa nazvan „Lendmark rezidens”. Na sajtu na kome je prikazan izgled novog kompleksa navodi se da je kompanija „Lendmark prodžekt menadžment” osnovana s vizijom da pruža isključivo najviše standarde usluga u oblasti preduzetništva, upravljanja projektima i njihovog održavanja. Pretraga na APR-u ukazuje da je firma sa ovim imenom osnovana februara 2020. Njen zakonski zastupnik je Miša Marković, a kao pretežna delatnost navode se konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. U portfoliju ove firme na sajtu osim „Lendmark rezidensa”, navode se i „Kneza Miloša rezidens”, „Sunčana dolina”, „Zemunski park”…
Ograničenja zbog značaja lokacije
Na ovom placu postoji i dodatno ograničenje, a to je da investitor mora da vodi računa o zaštićenom tramvajskom depou – prvom objektu podignutom za smeštaj i održavanje vozila javnog gradskog saobraćaja u Beogradu i Srbiji. Prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika, kako je još pre četiri godine napomenuto, trafo i ispravljačka stanica iz koje se tramvajska kontaktna mreža napaja strujom, mora da se sačuvaju jer su među prvim podignutim u Evropi.
Požar ostao tajna
Vatra na krovu Depoa, čuvenom po jeftinom i kvalitetnom oblačenju, buknula je 23. avgusta 2014, sat vremena pre nego što su prodavci ušli u objekat. Plamen se brzo sa krova proširio u unutrašnjost i progutao robu i osamdesetak tezgi. Bez imovine su ostali svi zakupci, a materijalna šteta bila je ogromna jer su mnogi od zakupaca tek bili nabavili robu za predstojeću školsku godinu. Dugo su nadležni uveravali zakupce da će hala biti obnovljena i da će moći da se vrate u nju.
To je obećavao i tadašnji gradonačelnik Siniša Mali, mesec dana posle požara. Potom su u igru ubačena dva rešenja: da se zgrada sruši i izgradi nova ili da se obnovi postojeća i u nju smesti muzej Gradskog saobraćajnog preduzeća što bi bila realizacija ideje iz 1996. godine. Predlog da Depo vaskrsne u muzej, umetničke i zanatske ateljee podržao je i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture.
Zakupci su tražili i da im se omogući da rade u drugom manjem delu Depoa, koji je vatra poštedela, ali od toga, kao i postojećih predloga, ništa nije bilo. Petnaest meseci kasnije, za one koji su imali tezge u starom Depou izgrađena je montažno-demontažna hala na pijaci Đeram. Ali to rešenje mnogima od njih nije odgovaralo pa se u halu uselilo samo desetak zakupaca. Ni oni ni javnost do danas nisu zvanično obavešteni šta je bio uzrok požara. Sumnjalo se na kvar na instalacijama. Još u prvim mesecima posle požara u Depou među zakupcima se mogla čuti priča da je on namerno zapaljen da bi se tu zidao hotel.
Izvor: Politika
PROČITAJTE I
Beograd koji nestaje: Rimske terme na Studentskom trgu i platou
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar