Kultura Kulturna baština

Neshvatljiv zahtev Prištine: Svojatanje srpske kulturne baštine

MediaSfera

 

 

Foto: Jasmina S. Ćirić, Hadži Marko Vujičić

 

Formiranje Komisije za dokumentovanje uništavanja kosovskog kulturnog nasleđa tokom 1998. i 1999. godine je politički pokušaj da se stvori privid albanske nacionalne prošlosti na Kosovu i to na ruševinama srpskog srednjovekovnog nasleđa.




Ovo za “Vesti” tvrdi istoričar umetnosti, dr Jasmina S. Ćirić, docent Univerziteta u Kragujevcu, komentarišući odluku vlade Kosova o formiranju ove komisije kako bi se utvrdila odgovornost i zatražilo obeštećenje od Srbije za “namerno uništavanje više stotina spomenika na Kosovu”.

Dr Jasmina S. Ćirić ističe da je apsurd da dok kosovske vlasti na čelu sa Aljbinom Kurtijem dele lekcije o kosmopolitizmu i harmonizaciji odnosa, istovremeno usvajaju Zakon o muzejskoj delatnosti kojim se potražuju kosovski eksponati, a zatim i Komisija za dokumentovanje uništavanja kosovskog kulturnog nasleđa tokom 1998. i 1999.

-Godinama unatrag njihova služba je planski radila na različitim aktima vezanim za reintegraciju, regeneraciju i reinterpretaciju kulturnog nasleđa. Njihova samouverenost delimično je utemeljena i u činjenici da je blagoslovom ICOMOS-a izbrisana reči srpsko iz liste svetske baštine na Kosovu i Metohiji. Dok kosovske vlasti na čelu sa Albinom Kurtijem dele lekcije o kosmopolitizmu, dok se plasira priča o tome kako kosovsko društvo priželjkuje mir i harmonizaciju odnosa, usvojen je najpre  Zakon o muzejskoj delatnosti kojim se potražuju kosovski eksponati, potom je osnovana Komisija čiji cilj je dokumentovanje srpskih navodnih zločina nad nasleđem, pojašnjava dr Jasmina S. Ćirić.

Ne iznenađuje činjenica da nijednog trenutka nije precizirano koje su to spomenike Srbi navodno oštetili. I to je deo etapno sprovođene kleptokratije, sprovođenjem ideje o kosovizaciji spomenika kulture, dodaje.

Pseudokomisijama oformljenim na osnovu manjka stručne kompetentnosti i relevantnih istorijskih podataka, kosovskom društvu se stvara privid nacionalne prošlosti na ruševinama srpskog srednjovekovnog nasleđa – ističe dr Ćirić i navodi da je upitan i naučni kredibilitet stručnjaka koji će biti deo te komisije.

To su isti oni stručnjaci, napominje dr Jasmina S. Ćirić, koji identitetski menjaju istorijske okolnosti podizanja Crkve Bogorodice Ljeviške, stručnjaci koji isposnicu Sv. Petra Koriškog identifikuju u svojim stručnim radovima kao albansku katoličku crkvu iz 10. veka. stručnjaci koji tvrđavu Novo Brdo nazivaju Artana. Naposletku, upravo takvi stručnjaci su postavili temelj za legitimizaciju postavljanja zastave Kosova na novobrdsku tvrđavu, kao i održavanju katoličke mise u avgustu 2019.

– Stvaranju etnički čiste države albanskog naroda, ne ide u prilog postojanje kulturne baštine koja je de fakto i de jure svetski priznata kao kulturna baština Srpske pravoslavne crkve i kao baština čiji nastanak se vezuje za srpske srednjovekovne vladare. Međutim, albanski istoričari se oslanjaju na podatak da se naša kulturna dobra pod zaštitom Uneska, poput Dečana, Gračanice, Crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu i Pećke patrijaršije u dokumentima ne vode kao vizantijsko, ali ni kao srpsko pravoslavno nasleđe već kao “srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)”.

 

Nažalost, Unesko se već decenijama rukovodi praksom da se kulturno nasleđe sistematizuje prema teritorijalnom pripadanju datoj državi. To neutralno i nesrećno određenje nažalost pomaže Albancima – ističe dr Ćirić i dodaje da albanski istoričari otuda već decenijama unazad kroz “ubrzanu naučnu produkciju” čine sve da na Kosovu izvrše “albanski identitetski inženjering. Ovakav model identitetskog inženjeringa Albanci sprovode decenijama. Većina Albanaca sve događaje nakon 1913. godine posmatra kao izraz srpske okupacije dok upotreba geografske odrednice ,,Kosovo i Metohija“ za Albance predstavlja subjektivan politički termin koji ima pretenzije da označi srpsku represiju”.

Albanski identitetski inženjering

-Njihovi istoričari  rukovođeni nedostatkom podataka o kulturno-istorijskoj pripadnosti spomenika ubrzano rade na stvaranju ,,naučne“ produkcije koja kao službeno pismo koristi latinicu i šta više engleski jezik. Poznat je naslov knjige objavljene na engleskom još  1985. godine „Albanci i njihove teritorije“, u izdanju albanske Akademije nauka.  U toj knjizi pominje se tzv. romanizacija Dardanaca, da je teritorija Kosova i Metohije u 14. veku bila pretežno albanska i da su Srbi okupirali navedeni prostor. U ovoj knjizi na desetinama strana Albanci propagiraju ideju o postojanju kontinuiteta između onoga što je prethodilo nastanku naših najznačajnijih sakralnih spomenika, otkriva dr Jasmina S. Ćirić.

Upravo zato i postoji zalaganje tzv. kosovskih vlasti za članstvo u UNESCO, jer tako članstvo postaje instrument za afirmisanje državnosti. Tako bi im bilo omogućeno da samostalno raspolažu kulturnim nasleđem. Čini se da je medijski neuočena činjenica da je 10. juna 2021. održan sastanak u okviru Prerico ICOMOS (Međunarodna organizacija za spomenike i spomeničke celine) gde je u ime Kosova stručno izlaganje održala  Merita Augustini Nrecaj iz misije OEBS-a. Njen rad pod naslovom ,,Verski spomenici na Kosovu: legalni okviri za regeneraciju“ poziva se na Zakon o zaštiti kosovskog nasleđa. U radu se sasvim tendenciozno pominje albansko i katoličko nasleđe, dok je pravoslavno nasleđe marginalizovano. Međutim nekako se spontano nameće pitanje: ako je kao što tvrde zaista reč o njihovom nasleđu, zašto su albanski teroristi u martovskom pogromu rušili svoje spomenike?

Pošto istorijski utemeljen odgovor izostaje, jasno je da su njihove snage usmerene na   pokušaje desrbizacije baštine SPC. To je samo deo njihovog projekta koji bismo mogli nazvati albanski identitetski inženjering kojim se sahranjuje srpska prošlost.

Identitetskim inženjeringom postiže se da srpski manastiri budu proglašeni za manastire albanske pravoslavne ili katoličke crkve na Kosovu, kao i da se na makroplanu, tj planu EU, uvaži činjenica da samo Albanci mogu biti čuvari tog nasleđa. Legitimizacijom kosovskog nasleđa, propagira se etnički čisto Kosovo oslobođeno srpskog stanovništva koje eufemistički nazivaju ,,nealbanskim“, kategorična je dr Ćirić.

Da li postoje albanski spomenici na Kosovu?

-Na teritoriji Kosova i Metohije postoji srpsko, osmansko i albansko nasleđe. Osmansko i albansko nasleđe nisu ekvivalent kako se to pogrešno misli. Ako biste pogledali sajt na kojem se pominje kosovsko kulturno nasleđe videli biste da većinu albanskih objekata predstavljaju džamije i tradicionalne kule za stanovanje. Većina pomenutih kula, registrovanih kao albansko nasleđe, izgrađene su najranije krajem 18. veka, a sasvim izvesno tokom 19. veka. Takva je na primer Sahat kula u Peći.

Kada je u pitanju osmansko nasleđe svakako treba pomenuti dve džamije u Prizrenu: Mehmed pašina iz 1457. i Sinan Pašina iz 1599. Srpskoj javnosti je poznatija Sinan pašina džamija budući da je pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Ako biste pogledali podatke kosovskih zvaničnika u vezi sa Sinan pašinom džamijom, apsolutno ne biste pronašli podatak o poreklu materijala za izgradnju. Naši istoričari umetnosti znaju, a to je davno zabeležio Radoslav Grujić arheolog i teolog, da je za izgradnju Sinan Pašine džamije iskorišćen kamen koji je bio ugrađen u zidove zadužbine cara Dušana, crkve Svetih Arhanđela u Prizrenu, kaže za  MediaSferu dr Jasmina S. Ćirić.

Nasleđe Metohije

Jasmina S. Ćirić kaže da Kosovski Albanci u svom vokabularu nemaju odgovarajući termin za oblast koja se naziva ,,Metohija“.

-Metohija je prostor na kojem se nalazi duhovna baština srpske srednjovekovne države i Srpske Pravoslavne Crkve. Stvaranju etnički čiste države albanskog naroda, ne ide u prilog postojanje kulturne baštine koja je de facto i de iure svetski priznata kao kulturna baština Srpske Pravoslavne Crkve i kao baština čiji nastanak se vezuje za srpske srednjovekovne vladare.  Međutim, albanski istoričari se oslanjaju na podatak da se naša kulturna dobra pod zaštitom UNESCO (Dečani, Gračanica, crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu i Pećka Patrijaršija) u dokumentima ne vode kao vizantijsko, ali ni kao srpsko pravoslavno nasleđe već kao „Srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija), kaže dr Ćirić.

Šta Albanci prisvajaju?

Jasmina S. Ćiri navodi brojne primere “nestručnih i nenaučnih” pokušaja falsifikovanja istorije.

-Medijskim plasiranjem ideje da su pojedini srpski srednjovekovni sakralni spomenici podizani na temeljima albanskih crkava sprovodi se falsifikovanje istorije. To je krajnje politička, nestručna i nenaučna teza. Na primer, prema mišljenju njihovog istoričara Envera Rehte, kralj Milutin je okupirao Prizren , a crkvu Bogorodice Ljeviške je podigao na mestu stare bazilike posvećene ilirskoj boginji plodnosti, potom da je to bio hram Svete Petke i da su je ,,Srbi nasilno pretvorili u pravoslavni hram“. Od istog istoričara mogla se čuti i apsurdna tvrdnja da su Dečane gradili potomci stare albanske dinastije Nimani, a ne Nemanjići. Nemanjići su za njih vazali Bugara i Vizantije – navodi dr Ćirić.

Platforma za političko bojište

Dok se zvaničnicima EU prezentuje zabrinutost kosovskih vlasti za kulturno nasleđe, što uspešno prikazuju objavama o pokretanju obnove manastira Draganac, pozadina je sasvim drugačija.

Kosovska komisija utemeljena na falsifikovanju istorijskih činjenica i svojatanju srpske kulturne baštine nije više stručno pitanje, već političko.

– Uljuljkani u samozadovoljnom osećaju grandioznosti, predstavnici kosovskih vlasti imaju nameru da Komisiju za dokumentovanje uništavanja kosovskog kulturnog nasleđa koriste pre svega kao platformu za političko bojište na kojem se utemeljuje prošlost najmlađe države “autentičnog” kosovskog nasleđa – naglašava dr Jasmina S. Ćirić, docent Univerziteta u Kragujevcu.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .