Književnost Kultura

Letnji gradski sajam knjiga u Kulturnom centru Grad

MediaSfera

 

Piše: Ana Batrićević

Foto: Ana Batrićević

 

U nedelju, 11. jula, Kulturni centar Grad je od ranih popodnevnih do kasnih večernjih časova bio mesto susreta ljubitelja kvalitetne pisane reči. Letnji Gradski sajam knjiga okupio je izdavače, urednike, pisce i čitaoce na celodnevnom druženju uz muziku, osveženje i neformalne razgovore.




Predstavljena su izdanja aktuelne, ali i ranije produkcije domaćih izdavačkih kuća: Geopoetika, PPM Enklava, Treći Trg & Srebrno drvo, Ammonite Books, Štrik, Areté, Sumatra izdavaštvo, NoRules Izdavaštvo, Radni sto, Književna radionica Rašić, Darma Books, Čigoja Štampa, Besna Kobila, FMK knjige, Izdavačka kuća Odiseja, IPC Media, Blum izdavaštvo, Izdavačka kuća Clio i RED BOX knjige.

Izdavačke kuće su obradovale posetioce posebnim popustima, a neki od domaćih pisaca razgovarali su sa njima i potpisivali svoje knjige.

Letnji gradski sajam knjiga održan je u okviru šestog po redu programa Booking – umetničke platforme koja se bavi predstavljanjem književne domaće i regionalne produkcije, negovanjem stvaralaštva mladih, neafirmisanih, ali i iskusnih stvaralaca domaće književne scene, uz praćenje aktuelnih tema iz oblasti književnosti, ali i povezivanje sa drugim vrstama umetnosti.

Ovaj događaj bio je i prilika da saznamo kakvo je mišljenje izdavača koji su na njemu učestvovali o značaju književnosti u današnjem društvu, ulozi ovakvih događaja u njenom promovisanju, kao i o budučnosti pisane reči u eri digitalizacije.

Prema rečima Sandre Bakić Topalović, urednice u izdavačkoj kući Odiseja, koja je na ovom događaju predstavila najnovija i izdanja objavljenja u sklopu projekta ,,Savršene knjige za generaciju Z” koje sufinansira Kreativna Evropa kontakt sa čitaocima veoma je važan i to ne samo zbog preporuka knjiga za svačiji ukus već i zbog utisaka i novih ideja koje od njih izdavači redovno dobijaju: „Veliko interesovanje za susret sa izdavačima, uprkos periodu godišnjih odmora i visokih temperatura, pokazuje da su čitaoci, posebno nakon perioda izolacije izazvanog pandemijom, zaista željni ovakvih događaja, da je književnost važan deo savremenog društva i da ovakve susrete i prodajne izložbe treba organizovati što ćešće.“

Goran Stojičić, pisac i urednik u Ammonite Books istakao je da je značaj književnosti, kao i svih ostalih grana umetnosti, nemerljiv i krucijalno bitan za jedan narod. On je dodao i sledeće: „Ako se već država o njoj ne brine onako kako bi trebalo, ciljano, jer mnogim režimima ide u prilog zaglupljivanje društva zarad svog funkcionisanja, ili iz razloga neprofitabilnosti, a umetnost sama po sebi i nema zaradu kao osnovni cilj šta nam onda preostaje? Da se pojedinačno i u malim grupama sami organizujemo i pokušamo da menjamo društvo. Od samog pisca, kad već pričamo o književnosti, preko izdavača, knjižara, biblioteka, kulturnih centara, pa do svih onih koji imaju energiju i veruju da se nešto može promeniti. Zašto sve ovo navodim? Zbog hiperprodukcije, tj. ogromnog broja godišnje odštampanih knjiga od kojih je većina veoma lošeg kvaliteta, a čak ne pripada ni umetnosti. Gorenavedeni borci za kvalitet i promovisanje istinskih vrednosti imaju zadatak da menjaju ovo društvo i učine ga boljim. Možda su zato i rođeni.“

Sofija Živković iz izdavačke kuće NoRules naglasila je da u Srbiji ne postoji identičan impuls prema književnom uživanju kao u nekim drugim zemljama, obrazlažući da to zavisi od opšte kulturne klime i (nesrećnih) društveno-istorijskih okolnosti. Kako je rekla Sofija čini se da kod nas postoje dva ekstrema: “Ili se mistifikuju i urednici i izdavači i knjige ili se čita treš književnost.“ Ona je istakla da je značaj književnosti uvek veliki, jer je to prostor u kome se pojedinac uobličava i menja, raduje i dodaje na smislu. Društveni značaj književnosti je takođe nesumnjiv, s tim da književnost ne mora biti dobra samo ako je društveno angažovana: „To je opet ekstrem, i ‘’eteričnost’’ je neka ideologija, i na drugačiji način oplemenjuje percepciju. Međutim, imam utisak da se onome što nije političko-društveno upotrebljivo automatski relativizuju značaj i lepota.“

Govoreći o budućnosti knjige u vreme digitalnih medija, Sandra Bakić Topalović iz Odiseje je istakla: „Knjiga preživljava i najzloslutnije epidemije jednako dobro kao i nove tehnologije, o čemu svedoči interesovanje čitalaca za nove naslove i to one u štampanoj formi, ali i interesovanje za ovakve događaje – iako je danas svima književnost dostupna putem nekoliko klikova na internetu.“ U tom smislu, ona je rekla da u Odiseji ne smatraju da je štampana knjiga ugrožena digitalizacijom, što pokazuju i brojna svetska istraživanja, te da digitalnu formu treba posmatrati kao bonus, a ne kao pretnju tradicionalnoj formi knjige, što u ovoj izdavačkoj kući upravo i čine. I Sofija Živković ispred NoRules izdavaštva istakla je da smatra da će uvek postojati ta potreba za prisnošću – koju daje štampana knjiga, dodajući da nema potrebe skandalizovati se pred Kindlom ili uopšte paničiti pred digitalizacijom, jer ona, po njenom mišljenju, ima neuporedivo više dobrih nego loših strana.

Osvrćući se na budućnost pisanih izdanja u digitalnom dobu, Goran Stojičić, pisac i urednik u Ammonite Books je konstatovao: „U Srbiji se neće još dugo nešto promeniti i ugroziti štampana izdanja. I ja ih lično više volim, čak sam u svojim delima uradio suprotno, štampajući QR kodove na stranicama knjige. Digitalizacije je potrebna, vreme čini svoje, ali dodir jagodica prstiju sa papirom, zvuk listanja i miris – nikada neće izaći iz mode.“ On je govoreći uopšte o izdavaštvu danas dodao: „Nije teško prepoznati kvalitet, razgraničiti piskaranje od književnost. To je čak i obaveza svakog urednika, tj. izdavača, ali pod uslovom da nema kompromis i da mu novac nije najvažniji. Ipak, od toga se živi, pa je potrebno dodati još nešto, a to je da kvalitet bude i prodavljiv. Mislim da se u tome krije suština dobrog pisca, knjige, urednika izdavačke kuće, pa i same umetnosti.“

Svoje impresije o Letnjem gradskom sajmu knjiga u Kulturnom centru Grad, Sofija Živković ispred NoRules opisala je sledećim rečima: „Takvi sajmovi su mi draži nego The Sajam“, dodajući da je to najbolji način da se promoviše književnost na ovim prostorima – ući među ljude, biti ležeran, dostupan svima i izložen u neformalnom ambijentu jer tako književnost lakše i suptilnije postaje deo svakodnevice. Osim toga, Sofija je dodala da bi urednici trebalo da uče što više stranih jezika- bar na nivou prepoznavanja pisanog teksta jer to uvodi ljude u potpuno nepregledno uzbudljivu sferu i svet koji je nedostupan ako poznajemo samo engleski ili srpski, zaključujući da je to ono što, prema njenom mišljenju „na našem Olimpu izdavača vrlo manjka.“

Opisujući svoje utiske o Letnjem gradskom sajmu knjiga u Kulturnom centru grad, Goran Stojičić prisetio se sličnog događaja na istom mestu, a na kojem je njegova izdavačka kuća učestvovala tokom zime: „Bila je zima i sneg, ali ništa nije omelo posetioce da dođu. Pre nekoliko dana se desila suprotna elementarna nepogoda, koja, takođe, nije uticala na odličnu posećenost.“ Tome je dodao: „Volim baštu KC Grada, dragi su mi ljudi koji dolaze, organizacija je bila veoma dobra i samim tim mogu da kažem sve najbolje. Nije dovoljno samo napraviti kultno gradsko mesto, što KC Grad jeste, potrebno je ubacivati nove sadržaje, pratiti umetničke aktuelnosti, a zadržati duh koji već postoji. Što KC Grad i čini.“

I Bojana Denić iz izdavačke kuće „Radni sto“ podelila je svoje utiske o Letnjem Gradskom sajmu: „Zamislite da premijer  povodom neke aktuelne političke krize na konsultacije pozove pisce kao što je to učinio nemački kancelar tokom političke krize sedsmdesetih godina prošlog veka, poznatije kao “Nemačka jesen”… Volim da razmišljam o tome kakva bi to država bila, koji bi to pisci bili i kakve bi stavove podelili… Kancelar je bio jasan, parafraziraću, mi jesmo na različitim političkim pozicijama, ali oni sigurno znaju nešto što ja ne znam… Kako vam to zvuči? Vetovatno kao naučna fantastika. A to je bilo samo pre pedeset godina. Moji roditelji su mogli da budu svedoci tog istorijsko-političkog trenutka. A mi smo svedoci nekih sasvim drugih fenomena.“ Na kraju, ona je dodala: „A Letnji sajam u KC Gradu – jedva čekam sledeći! Atmosfera za stolom Radnog stola je bila uzbudljiva, sreli su se prevodioci, knjižari i čitaoci…”

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .