Diktafon

Aleksandra Popović, direktor Srbija Inovira: Lideri inovacija menjaju ekonomiju i društvo

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

 

Nedavno je predstavljen projekat Srbija Inovira koji će aktivno raditi na stvaranju okruženja pogodnog za rast i razvoj inovacija.   Iza ovog ambicioznog projekta stoje ICT Hub i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i njihovi partneri  Centar za istraživanje javnih politika i WM Equity partners.




Aktivnosti projekta Srbija inovira trajaće četiri i po godine. Osnovna ideja projekta jeste kreiranje novih mogućnosti da bi se ojačala srpska privreda kroz model kojim se naglašava razvoj održivih inovacija i ohrabruju lideri u industriji, tradicionalne kompanije, mala i srednja preduzeća, startapovi i akademske i istraživačke institucije da rade na inovacijama i da sarađuju na velikim projektima, kako bi se ubrzao rast u nekim od najperspektivnijih industrija u Srbiji.

-Nakon višegodišnjeg rada na stimulisanju inovacija i inovativnosti u Srbiji, ICT Hub je prepoznao potencijal koji domaća privreda, uz primenu savremenih tehnoloških rešenja, može da ostvari. Ovaj projekat je i nastao s idejom da se taj potencijal iskoristi na najbolji mogući način, odnosno da se uspostavi intenzivnija saradnja između onih koji tehnološke inovacije razvijaju i privrede koja ih koristi. Time omogućavamo da privreda i tehnologija rastu zajedno, kako bi u Srbiji ojačala tzv. ekonomija zasnovana na znanju, kaže Aleksandra Popović, direktor projekta Srbija inovira.

Ko su lideri inovacija u Srbiji čiji rad menja svet srpske ekonomije i društva?

A.P: Lideri inovacija su oni koji su problem prepoznali, tehnološkim razvojem ga rešili, od toga kreirali uspešnu biznis priču i svojim primerom inspirisali i ostale da transformišu svoje poslovanje. Lideri menjaju ekonomiju i društvo, imaju potrebu da vrate zajednici tako što ulažu u talente, otvaraju razvojne i edukativne centre i koriste svoje znanje i poziciju da kreiraju nove trendove.

A koje srpske inovativne kompanije su prepoznate u svetu?

A.P: Da svet prepoznaje naš potencijal i da domaće inovativne kompanije imaju svoje mesto na svetskom tržištu, govore brojni primeri. Interesantna je činjenica da oni dolaze iz različitih oblasti, iz gejminga, biotehnologije, blockchain-a, automobilske industrije i drugih. Kao što je Nordeus asocijacija za gejming, Seven Bridges Genomics za bio tech, MVP Workshop za blockchain, tako bi i Srbija trebala da bude asocijacija za bar jednu tehnološku oblast. Zato su važni fokus i saradnja na kojima toliko insistiramo na ovom projektu.

Koji su to inovacioni domeni u Srbiji koji imaju najveći potencijal za rast?

A.P: Ponosni smo na činjenicu da postoje zaista brojne oblasti u kojima se vidi inovativnost naših ljudi. Ako pak govorimo o potencijalu na kome treba da gradimo našu ekonomiju, moramo pažljivo da sagledamo sve aspekte pojedinačih domena, odnosno oblasti koje u Srbiji imaju najveću šansu za uspeh. Tu podrazumevamo brojne aspekte, od toga koliko talenata imamo u toj oblasti, od koga ti ljudi uče i sa kim sarađuju, do toga kakvim alatima i opremom raspolažu. Takođe, razmatramo i koje to privredne potrebe mogu da se reše uz pomoć inovacija, ali i koliki je značaj tih inovacija za domaću privredu, odnosno kolike su šanse da se baš ta oblast izdvoji na međunarodnoj sceni kao lider.

Iz tih razloga smo i započeli istraživanje koje će dati odgovore na sva ova pitanja, ali i izdvojiti i u fokus staviti naše najperspektivnije domene. Do sada smo došli do njih osam, za koje se pretpostavlja da imaju najveći potencijal za inovativni razvoj, među kojima su: veštačka inteligencija, blockchain tehnologija, visokotehnološka poljoprivredna proizvodnja, industrija video igara, rešenja za pametna okruženja, eko-pametni energetski izvori, napredni materijali i napredni procesi proizvodnje i biotehnologija. Sa istraživanjem nastavljamo i u narednom periodu, te ćemo videti da li ćemo doći i do nekih novih oblasti. U svakom slučaju, jasniju sliku ćemo imati za 3-4 meseca, kada ćemo ovu listu suziti na četiri konkretne oblasti koje ćemo dalje razvijati.

Kako doći do povoljnog okruženja za inovacije?

A.P: Povoljno okruženje u funkcionalnu celinu inkorporira ideje, inovativne ljude, znanje i kapital. To je okruženje neopterećeno birokratijom, u kom postoji spremnost društva da brzo prihvati inovacije. Za takvo okruženje potrebno je vreme jer zahteva intenzivnu i dugoročnu saradnju svih učesnika. Da bismo doprineli stvaranju takvog okruženja kod nas, i da bi srpska privreda bila konkurentna na međunarodnom tržištu inovacija, primenićemo superklaster model, kako bismo Srbiju pozicionirali kao lidera u uskospecifičnoj oblasti koja ima najviše talenata, resursa i šansi za uspeh.

Šta je superklaster i kako će on ojačati konkurentnosti Srbije na međunarodnom tržištu?

A.P: Superklaster je ekonomski model, odnosno metodologija koja se pokazala veoma uspešnom na globalnom nivou i koja je bila vodeća metodologija uspešnih ekonomija poput kanadske i norveške. Ovom metodologijom, pojedinačni učesnici u privrednom ekosistemu postaju deo mreže koja je usmerena ka zajedničkom cilju tehnološkog razvoja ekonomije. Naš cilj je da aktiviramo, povežemo i ojačamo sve važne učesnike privrede, kao što su tradicionalne kompanije – mala i srednja preduzeća, startapovi, akademska zajednica, investitori i državne institucije. Kroz saradnju, usmerene napore, sistemsku i finansijsku podršku, želimo da prepoznamo polje privrede koje svi zajedno možemo da inoviramo, unapredimo i time obezbedimo adekvatnu osnovu za konkurentnu ekonomiju u budućnosti.

Šta za mlade firme i investitore znači postojanje regulatornog okvira za osnivanje i rad alternativnih investicionih fondova u Srbiji?

A.P: Uspostavljanje regulatornog okvira za razvoj AIF u Srbiji ukazuje na razvoj našeg ekosistema i otvara prostor za lakši pristup finansiranju. Osim toga, donelo je pravnu sigurnost, a takođe obezbeđuje i poslovnu predvidljivost i pruža priliku tržištu da se otvori i počne snažnije razvijati.

Koje su naredne faze projekta?

A.P: U toku je nacionalno istraživanje, u saradnji sa Centrom za istraživanje javnih politika, sa ciljem prepoznavanja onih domena privrede sa najvećim inovativnim potencijalom. Do kraja godine, imaćemo četiri najperspektivnije oblasti i za svaku od njih ćemo razviti pilot superklaster. Ta četiri pilot superklastera ćemo, u realnom okruženju i sa realnim učesnicima iz različitih segmenata društva, razvijati i testirati tokom sledeće godine. Zatim ćemo se, na osnovu njihovih rezultata, odlučiti za jedan, koji ćemo dalje ojačati i razvijati kako bismo došli do prvog srpskog Superklastera. Paralelno ćemo podržati i osnivanje venture capital fonda za finansijsku podršku, upravo kompanijama koje su deo našeg srpskog superklastera.

Cilj nam je da kroz ovaj projekat uposlimo sve postojeće talente i resurse, kako bismo kreirali jaču, moderniju i efikasniju ekonomiju. To ćemo uspeti kroz optimalnu primenu tehnoloških rešenja u privredi, intenzivniju saradnju između privrede, države i kompanija u razvoju, kao i olakšan pristup finansijama.

Koji su najčešći problemi sa kojima se susreću inovativne kompanije?  

A.P: To isključivo zavisi od toga šta se podrazumeva pod inovativnim kompanijama. Ako tu uzmemo u obzir one koje razvijaju inovacije, postoji više vrsta problema, među kojima su različite zakonske regulative, otežan pristup kapitalu, nedovoljno iskustva u vođenju biznisa, slaba povezanost različitih učesnika, ali i nedovoljna saradnja i neiskorišćene prilike. Sa druge strane, ukoliko govorimo o kompanijama koje koriste inovacije da unaprede svoje poslovanje, za njih je najveći izazov da idu u korak sa tehnologijama, nedostatak znanja i ljudi sa vizijom kako tehnologija može da transformiše njihovo poslovanje.

U 2020. srpski startapi su uzeli 21,3 miliona evra investicija – kakva je situacija u regionu?

A.P: Posmatrajući region, situacija zavisi od zemlje do zemlje, negde je bolja, negde lošija, ali je neminovno da zavisi od stepena razvoja ekosistema. Samim tim, činjenica je da zemlje Evropske unije imaju bolje rezultate. Ipak, nadu i optimizam za uspeh naše startap scene svakako daju rezultati razvoja domaćeg ekosistema koji su iz godine u godinu sve bolji.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .