Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Zarada na nemoćnima

Ekslozija-maste-jovana-jesic-jpg

MediaSfera

 

Piše: Jovana Ješić

 

Pet dana pre nego što je mama umrla lekari su joj uradili gasne analize kako bi joj ispitali funkciju pluća. Dva pulmologa i mamin izabrani lekar, neurolog koji je vodimo maminu bolest dali su mišljenje da joj je pod hitno potreban kućni respirator, iliti neinvazivna mašina za mehaničku ventilaciju.




Mamina doktorka mi je dala dokumente i rekla da odmah odem u RFZO da predam dokumentaciju i da se vratim u Klinički centar kako bih preuzela aparat od žene koja te aparate iznajmljuje. Tako sam i uradila.

Upoznala sam se sa ženom koja mi je dala kutiju u kojoj se nalazio potpuno nov aparat, koji nije korišćen i koji i dalje ima zaštitnu foliju.

Nakon toga dok je doktorka u aparat unosila parametre, žena koja mi je dala aparat objasnila mi je proceduru.

Ona ima ugovor sa RFZO-om, njima iznajmljuje aparate za pacijente. Potrebno je da joj mi damo depozit koji će ona nama vratit kada nama stigne rešenje od RFZO-a da mama sme da koristi taj aparat. Tada mi njoj dajemo to rešenje, ona nama novac, aparat nama ostaje, a onda sa tim rešenjem ona ide u RFZO i oni kreću njoj da isplaćuju aparat.

Mama ja aparat koristila pet dana i nakon toga se upokojila. Par dana nakon sahrane smo pozvali vlasnicu aparata koja je bila fina, ljubazna i koja je došla kod nas kući “da sve regulišemo”.

Uzela je aparat, novac nije vratila, “ali će nam vratiti čim mi dobijemo rešenje”, a aparat je uzela da bi što pre pomogla nekome ko se nalazi u lošem zdravstvenom stanju u kom se pre toga nalazila i moja mama. Mi, još uvek potrešeni, naivni, a i puni razumevanja za još nekog ko se nalazi u gotovo bezizlaznoj situaciji odobravamo njen postupak, jer razumemo muke onog kroz šta taj neko sada prolazi.

Kada smo se malo pribrali, shvatili smo da od povraćaja depozita nema ništa, ona je aparat uzela, mi nemamo dokaz da smo iznajmili aparat, a RFZO nikada neće ni poslati rešenje, jer je mami prestalo zdravsteveno osiguranje nakon što je umrla.

Otišla sam kod mamine doktorke i donela mamine lekove koje nije stigla da ispije kako bih pomogla onima kojima su ti lekovi potrebni, kada sam doktorki rekla da žena nije vratila depozit ona se iznenadila.

Nakon što je mami prošlo 40 dana, pozvali su me iz RFZO-a da dođem po rešenje. Pomislila sam “sigurno su ga izdali retroaktivo, odobrenje da je mama to smela da koristi u period od predaje dokumentacije do datuma smrti”. Na razglasu čujem “Ješić neka se javi u sobu 108”. Ulazim, šalteruša me pogleda onako ispod obrva i upita:

“Gde Vam je Mirjana?!”

  • Kako to mislite gde je?,

“Pa prema našoj evidenciji ona je preminula pre više od 30 dana, je l’ ste Vi mislili da zeznete sistem, da uzmete rešenje za preminulu osobu?!”

  • Gospođo, pa ako ste imali tu evidenciju, zašto ste me zvali?

Šalteruša kreće da muca, a iz susedne prostorije čuje se njena koleginica koja joj kaže: “Pošalji je kod mene”. Odlazim kod nje, ona mi dopušta da sve objasnim i kaže: “Znam, već smo imali par takvih slučajeva, mi ne možemo da Vam izdamo retroaktivo rešenje, jedini način da povratite novac, jeste da je tužite, a da li ćete uspeti? Sumnjam, Vaša reč protiv njene. Dokaze nemate. A sudski postupak bi Vas više koštao nego depozit”.

I tako se priča završava.

Mi smo se od tog novca oprostili. Dali smo novac, jer smo želeli njoj da pomognemo. I ponovo bismo to uradili. Dali bismo i više da njoj bude bolje.

Aparat je mami pomogao i olakšao joj muke, a verovatno i produžio život za par sati, dana. Ali sada više mame nema i mi moramo nešto da promenimo na bolje.

Prvo treba svi da znamo da pacijenti koji boluju od ALS-a prolaze kroz velike muke i bolove, a i porodica zajedno sa njima. Drugo, troškovi za lekove i sve ostalo su ogromni.

I iz tih razloga ne možemo da dopustimo da se na jedan papir čeka više od 45 dana, jer je aparat tim pacijentima potreban ODMAH nakon što lekari to ustanove. A to ustanove dva pulmologa i jedan neurolog koji vodi pacijenta. Tri mišljenja stručnjaka su i više nego dovoljna da bi se dobio aparat za disanje, nije potrebna nova lekarska komisija, jer pacijent nema vremena da čeka 45 dana na jedan pečat.

A ženi koja nam je iznajmila aparat, na tome hvala. I neka joj Bog oprosti što je prevarila, ne samo nas, već i druge i uzela i aparat i novac od porodica koje prolaze kroz tugu i nemerljiv bol, žal i gubitak i koje su finansijski već dodatno oslabljene.

A šalteruše u RFZO-u neka budu malo ljubaznije i neka pokažu mrvicu empatije prema porodicama koje su izgubile nekog.

A vi što ovo čitate, podelite sa vašim okruženjem, neka se priča proširi, pa možda uspemo nešto da promenimo. Savest svih njih sigurno nećemo, ali bar promenimo proceduru za dobijanje preko potrebnog aparata.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .