Vruće teme

Nula na testu dovoljna za studije srpskog jezika i književnosti

MediaSfera

 

 

Broj zainteresovanih maturanata za upis na katedre srpskog jezika i književnosti na tri domaća fakulteta ove godine znak je potpunog debakla, pišu Večernje novosti.




Situacija je nešto bolјa na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde, prema rečima dekanke Ive Draškić Vićanović, onih koji žele njihov indeks ima koliko i prošle godine, dok je studenata na srbistici u Nišu i Novom Sadu sve manje.

U Beogradu se na tri odseka – za Srpsku književnost i jezik, Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom i Srpski jezik i književnost, prijavio ukupno 101 kandidat. U Nišu se prijavilo tek 29, iako primaju 50, a u Novom Sadu jedva 17, mada je odobreno 58 mesta, plus još dva na odseku Srpske filologije u kontaktu sa slovačkom ili mađarskom, iako tamo primaju 15.

Preliminarni rezultati prijemnog ispita pokazuju da će ove godine srpski jezik i književnost, na tri smera, studirati i đaci koji su u školi dobijali jedva trojke. Uslov za upis, usled manjka kandidata, imaju i oni koji na jednom od dva testa nisu osvojili ni jedan jedini bod ili jesu tri, od maksimalnih dvadeset. Jedan kandidat može da se upiše sa ukupno četiri boda, od 40 maksimalnih, na dva testa.

Razlozi za ovoliku nezainteresovanost su šaroliki – od nemogućnosti zapošlјavanja, lošeg statusa profesora, do neshvatanja značaja maternjeg jezika. Prof. Boško Suvajdžić, upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Veogradu, smatra da je to delom posledica položaja nacionalnih disciplina, a delom položaja prosvetnih radnika u društvu.

– Srpski jezik i književnost kao predmet trebalo bi da dobije poseban, natpredmetni status u sistemu obrazovanja. S druge strane, neophodno je i pobolјšanje položaja prosvetnih radnika – kaže Suvajdžić i dodaje da se nigde na svetu ne izučavaju srpski jezik i književnost kao na ovim katedrama. Zato se, u vreme nadmoćnog razvoja IT sektora i digitalne humanistike, nameće potreba da se aktivno razmotri i pobolјša položaj nacionalnih disciplina u obrazovnom procesu.

Profesor podseća i na deklaracije donete na dve interkatedarske srbističke konferencije: o neophodnosti povećanja broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi, o statusu srpskog jezika na nenastavničkim katedrama i fakultetima i o kanonu srpske književnosti.

– Od svih delatnika u obrazovanju i kulturi, a ponajviše od profesora srpskog jezika i književnosti, presudno zavisi koliko će naš predmet biti vrednovan u društvu – kaže Suvajdžić za Večernje Novosti.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .