Lifestyle

Car Konstantin na današnji dan proglasio nedelju neradnim danom

MediaSfera

 

Foto: Pixabay

 

 

 

Na današnji dan, 3. jula 321. godine  —car Konstantin I, prvi rimski hrišćanski vladar, proglasio je nedelјu za dan odmora i verskog obreda.




U aktuelnom svetskom poretku nedelja je poslednji dan sedmice, drugi dan vikenda, koji se nalazi između subote i ponedeljka, a prvi je dan sedmice u nekim kulturama. Smatra se za praznik u zemljama sa hrišćanskom tradicijom, kada hrišćani najčešće posećuju crkvu radi zajedničke molitve i liturgijskih obreda. U mnogim državama, uključujući veći deo Evrope i Južne Amerike (sem Brazila), nedelja je poslednji dan sedmice. U ostalim zemljama, uključujući Sjedinjene Države, posmatra se kao prvi dan u sedmici.

Nedelja kao neradni dan istorijski nije potekla samo od religijske predstave o Bogu koji je sedmog dana odmarao i obavezi vernika prema Crkvi nego pre svega kao rezultat sindikalne i političke borbe radnika tokom 19. i 20. veka koja je ova dostignuća uzdigla do civilizacijskih vrednosti.

Zakonodavstvo Srbije kroz istoriju je poznavalo propisanu i zaštićenu neradnu nedelju. Npr. „Državni kalendar Kraljevine Srbije za prostu 1890.“ svedoči da „radnje i dućani zatvaraju ceo dan u nedeljne i praznične dane.“ Radnje su bile zatvarane za vreme trajanja crkvene službe (na dva sata) i pojedinim crkvenim praznicima.

Svoje mišljene o nedelji kao neradnom danu izneo je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je poručio „ne može neradna nedelja. Ne dam. Ko hoće da ne radi nedeljom, nek ide i neke druge zemlje“, naveo je on svojevremeno. I zaključio: “dok sam živ neću da prihvatim da nedelja bude neradna.“

Vikend

Vikend je period od dva neradna dana u sedmici.  Reč „vikend“ nastala je od engleske složenice „weekend“, koja znači „kraj sedmice“, ali se to u različitim kulturama interpretira na različite načine. U hrišćanskim zemljama to su subotu i nedelju, u islamskim četvrtak i petak, dok su u Izraelu to petak i subotu.

Vikendi tradicionalno predstavljaju dane za odmor i najčešće su obavezni neradni dani. To naročito važi za nedelju, no mnogi poslodavci upošljavaju svoje radnike subotom, a neki čak i nedeljom. Pošto se na to gleda kao na poseban teret, ti dani su obično bolje plaćeni nego ostali dani sedmice ili se zauzvrat radnici oslobađaju odgovarajućeg broja radnih dana u ostatku sedmice.

Zašto nedelja

Reč „nedelјa“ potiče od „ne delati“ t.j. obeležava dan kada se ne radi.

U Gregorijanskom kalendaru, ni jedan vek ne može da počinje nedelјom. U jevrejskom kalendaru, ni jedna godina ne može da počinje nedelјom. Bilo koji mesec koji počne nedelјom imaće petak trinaesti.

Za većinu hrišćanskih denominacija ovaj dan se smatra svetim danom, s obzirom na činjenicu da je Hrist izvestio da je vaskrsnuo iz mrtvih u nedelju. Iz tog razloga je od antičkih vremena određen za „dan odmora“ uglavnom u svrhu razmišljanja i obožavanja. (Stvarni poslednji dan u nedelji kada se Bog odmarao nakon stvaranja univerzuma bio je subota.)

Još su stari Grci znali da je sunce izvor života na planeti i dali su mu glavnu važnost u svojim razmišljanjima. Kada su Rimljani kasnije usvojili sedmodnevnu sedmicu, oni naglašavaju svoje poštovanje prema suncu imenovanjem prvog dana u nedelji za njega … „dies solis“ … „dan sunca“.

Uticaj na ekonomiju

S jedne strane, pojavom vikenda kao perioda neradnih dana, radnici su dobili više slobodnog vremena. To slobodno vreme najčešće se koristi za odmor i rekreaciju, ali i za putovanja i posete. U toku tako potrošenog vremena ljudi obično troše više novca na razonodu, što je u nekim državama sveta dovelo do zakona da ni prodavcima nije dozvoljeno da rade tim danima radi smanjenja opšte potrošnje. Takvi zakoni se tokom vremena koriste sve manje i manje, u korist jačanja potrošačkog društva.

S druge strane, poslodavci su izgubili više dana u sedmici, čime se naoko gubi na produktivnosti. Međutim, postoje mišljenja po kojim se time ništa ne gubi jer radnici dolaze sveži na posao nakon dva neradna dana, kao i da se na taj način povećava opšta potrošnja, koja dovodi do veće zarade proizvođača

Istorija

Gledano religijski, ne postoji pravilo da subota i nedelja moraju biti neradni dani. Kod Jevreja poslednji dan u sedmici je subota, a kod hrišćana nedelja, dok je kod muslimana to petak. Kod sve tri grupe taj dan je „sveti dan“ i predstavlja odmor Boga, a ne ljudi (u pravoslavnih deset božijih zapovijesti, četvrta zapovijest glasi: „Šest dana radi, sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome“, slično i u drugim religijama).

Francuski revolucionarni kalendar, međutim, predviđao je jedan neradni dan u deset dana, dok je kalendar sovjetske revolucije predviđao jedan neradni dan u pet dana. Rani industrijski period u Evropi predviđao je šest radnih dana i sedmi (nedelja) neradni, a krajem devetnaestog i početkom dvadesetog vijeka radnički pokreti su se izborili za pet radnih dana i poslednja dva dana u sedmici kao neradna.

U Jugoslaviji, između dva rata, uveden je „engleski vikend“, koji se sastojao u tome da se subotom popodne ne radi. Tada su i kancelarije imale dvokratno radno vreme od 7 do 12 i od 16 do 19 časova. Većini radnika je radno mesto bilo blizu kuće pa se pauza za ručak od 12 do 16 časova koristila za ishranu i odmor.

Petodnevna radna nedelja u Jugoslaviji je uvedena šezdesetih godina 20. veka sa skraćenjem radnog vremena s 48 na 42 radna sata.

Petodnevna radna nedelja za škole uvedena je još kasnije, pri čemu je bilo mnogo otpora s obrazloženjem: „deca će za dva dana zaboraviti da uopšte idu u školu!“

Crkva i neradna nedelja

Podrška inicijativama za neradnu nedelju jasno i nedvosmisleno dolazi iz crkvenih krugova. U Evropi, Rimokatolička Crkva prednjači u borbi za zaštitu neradne nedelje. Rimski papa, brojni nadbiskupi, biskupi i sveštenici javno apeluju i pozivaju na poštovanje neradne nedelje. Na sličnim pozicijama su i protestantske crkve, poput Evangeličke crkve u Nemačkoj. U poslednje vreme se i od pravoslavnih crkava mogu čuti pozivi za neradnu nedelju.

Evropski primeri

Rad nedeljom je različito regulisan u zakonodavstvima savremenih evropskih država. Neradna nedelja je zakonom propisana u nekoliko evropskih zemalja, među kojima su Nemačka, Austrija, Poljska, Grčka, od nedavno i u Crnoj Gori.

Nemačka je najupečatljiviji evropski primer jer je neradna nedelja propisana ustavom u kojem stoji da su „nedelja i državni praznici zaštićeni zakonom kao dani za odmaranje od posla i duhovno okrepljenje.“

Inicijativa za neradnu nedelju u Evropi

Sekularizacija i dehristijanizacija evropskog društva doprineli su da su glasovi za ukidanje zabrane rada nedeljom sve glasniji. Kao reakcija, nastao je širok pokret u Evropi koji obuhvata crkve, sindikate, udruženja, istaknute pojedince koji se bore za nedeljni dan slobodan od rada. Evropska alijansa za nedelju, organizovana mreža koja okuplja radničke sindikate, političke partije i organizacije civilnog društva širom Evropske unije, predložila je pre nekoliko godina da se javnost svakog 3. marta podstiče da poštuje nedelju kao dan odmora od rada, porodični dan okupljanja i druženja i dan kulturnih i verskih aktivnosti.

Izvor: Wikipedia, Teologija.net




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .