Ekologija

EU klimatski pakt: Mediteran i dalje najugroženiji plastikom

MediaSfera

 

 

Na predstavljanju Evropskog klimatskog pakta, nove inicijative Evropske komisije, stručnjaci su upozorili da je Sredozemno more i dalje najugroženije područje na svetu kada je u pitanju plastični otpad, a sve veći problem predtsavlja i enormna potrošnja vode u plastičnim bocama.




Stručnjaci već godinama upozoravaju da je Sredozemlje najugroženiji region na svetu kada je reč o plastičnom otpadu.

Po izveštaju Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF, 55 odsto svetskog plastičnog otpada akumulirano je u Sredozemnom moru, a uz loše upravljanje otpadom, i masovnog, stihijskog turizma bez adekvatne infrastrukture, sve je veći problem i velika potrošnja plastične ambalaže, posebno flaširane vode.

Inicijativu Evropski klimatski pakt pokrenula je Evropska komisija u 27 država članica EU sa ciljem jačanja svesti o problemu klimatskih promena i podsticanja na zajednič ko delovanje.

Stručnjaci na panelu u utorak poručili su da se samo sinergijom javnog, privatnog i civilnog sektora može osigurati da se promene zaista dogode i da svaki pojedinac može dati doprinos smanjenju negativnog uticaja na prirodu.

Na panelu su spomenuti i rezultati nedavno sprovedene studije među mladima u EU, koji pokazuju da, iako je njih 78 odsto zabrinuto za klimatske promene, velika većina, čak 90 odsto, ipak nije spremna da se odrekne raznih udobnosti kako bi smanjili svoj štetni uticaj na okolinu.

U sklopu panela predstavljena je platforma CountUsIn na kojoj građani mogu odabrati jedan od načina na koji će smanjiti svoj štetni uticaj na okolinu ili na drugi način pozitivno uticati na klimatsku krizu, a platforma omogućava i prikaz konkretnog rezultata svakog pojedinog odabira.

Online panel održan juče prvo je događanje u okviru projekta Evropski klimatski pakt. Iz WWF-a najavljuju da će se uskoro održati novi paneli, tribine i drugi oblici edukacije i interakcije s građanima s ciljem jačanja svesti o problemu klimatskih promena i podrške građanima u njihovim nastojanjima da sami doprinesu pozitivnim promenama.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .