Duhovnost

VIDOVDAN: Praznik koji “otvara oči”

MediaSfera

 

 

 

 

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju  Srpska i Bugarska pravoslavna crkva  28. juna (15. juna po julijanskom kalendaru)  i jedan je od najvećih srpskih praznika.  Vidovdan je praznik sećanja na kosovsku pogibiju obeležen je crvenim slovom u kalendaru SPC, a za naziv praznika vezuje se Sveti Vid koji je, prema “Prologu” Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom sa Sicilije. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.




Srpska pravoslavna crkva Svetog kneza Lazara liturgijski proslavlja od 1892. godine. Toga dana proslavlja još svete mučenike: Vita, Modesta i Kriskentiju, Svetog proroka Amosa, Prepodobnog mučenika Dula, Svetog Jefrema – patrijarha srpskg i Blaženog Avgustina – episkopa Iponskog.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored Svetog Amosa, slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

Narodno predanje kaže da je 1389. godine uoči Vidovdana, svoje krsne slave i u predvečerje boja koji će odrediti sudbinu srpskog naroda i države, knez Lazar okupio na večeri najpoznatije vojvode. Na Kneževoj večeri Miloš Obilić je odgovarajući na optužbe Vuka Brankovića uputio domaćinu reči: “Sjutra jeste lijep Vidovdanak, Viđećemo u Polju Kosovu ko je vjera, ko li je nevjera!”. Ono što je zatim usledilo zauvek će učiniti priču o Vidovdanu nemogućom bez podsećanja na junštvo iskazano na bojnom polju Kosova.

Svevideće božanstvo

U vekovima koji su sledili pod turskim zulumom, Srbi su Vidovdanu davali poseban značaj, izdižući Lazarevu i Miloševu žrtvu i naglašavali podudarnost kosovskog i hrišćanskog mita: knez Lazar između zemaljskog i nebeskog carstva bira ovo drugo, kneževa večera uoči bitke doživljava se kao poslednja Hristova večera, Miloš Obilić je proizveden u svetog Petra koji brani Hrista u Getsimanskom vrtu, a Vuk Branković je proizveden u izdajnika Judu, Kosovka devojka je novozavetna žena mironosnica.

Vidovdan spada u praznike koji potiču iz staroslovenske tradicije. Naši pretci su smatrali da je Sveti Vid vrhovno božanstvo, “Bog nad bogovima”. Verovalo se da je on svevideće božanstvo, da leči od svih očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju. Zato se za Vidovdan u nekim krajevima kaže da je praznik  koji “otvara oči”.

Sveti knez Lazar

Jedan od velikaša srpskih, koji su vladali carstvom srpskim posle cara Dušana. Po smrti cara Uroša Lazar bi krunisan od patrijarha Jefrema za cara srpskog. Slao izaslanstvo u Carigrad, sa monahom Isaijom da moli da se skine anatema sa naroda srpskog. Obnovio Hilandar i Gornjak; podigao Ravanicu i Lazaricu; bio ktitorom manastira ruskog Pantelejmona kao i mnogih drugih crkava i manastira. Njegove svete mošti počivaju u manastiru Ravanici.

Borio se protiv sile turske u nekoliko mahova. Najzad sukobi se na Kosovu polju 1389. godine 15. juna sa turskim emirom Muratom, gde bude posečen. Mošti Svetog kneza Lazara donete su prvi put u Ravanicu 1390. godine iz crkve Svetog Vaznesenja u Prištini. Godine 1690. ravanički monasi u Velikoj seobi nose sa sobom mošti u Sentandreju. Nakon sedam godina mošti su prenesene u Vrdnik u manastir Novu Ravanicu gde ostaju do 1942. Na zauzimanje mitropolita Josifa, profesor Radoslav Grujić prenosi mošti iz Vrdnika u Sabornu crkvu u Beogradu.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve 30.maja 1954. godine donosi odluku o prenošenju moštiju Svetog kneza Lazara u njegov manastir Ravanicu. Ova odluka se sprovodi tek 1988. povodom proslave šestogodišnjice Kosovske bitke. Kada su 28. juna 1988. godine otpočele pripreme za proslavu 600 godišnjice od boja na Kosovu i mučeničke smrti Svetog kneza Lazara, njegove mošti svečano su ispraćene iz Beograda na put po Srbiji dug više od godinu dana.

Na srpskim pravoslavnim ikonama Sveti velikomučenik knez Lazar predstavlјen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti.

Sveti prorok Amos – slava kneza Lazara

Srpska pravoslavna crkva na ovaj dan čini pomen i proroku Amosu. Po narodnom predanju, knez Lazar je slavio proroka Amosa.

Rođen u selu Tekuji blizu Vitlejema. Prost poreklom i životom, Amos je bio čuvar svinja bogataša jerusalimskih. No Bog koji ne gleda ko je ko po spoljašnjosti nego po čistoti srca, i koji je i Mojseja i Davida uzeo od ovaca i postavio ih za vođe naroda, izabrao je ovoga Amosa za svog proroka. On je izobličavao cara Oziju i njegove žrečeve za idolopoklonstvo, i odvraćao je narod od klanjanja zlatnim junicama u Vetilju učeći ga da se klanja Bogu jedinome i živome.

Kad ga je glavni žrec Amasija gonio, on prorekne, da će Asirci pokoriti Izrailj, da će poseći cara i sinove Amasijine, i da će Amasijinu ženu na oči njegove vojnici asirski bludom oskvrniti zato što je i Amasija zaveo narod na bluđenje s idolima. Sve se ovo potom i zbilo. Sin žrečev udari proroka štapom po čelu tako silno, da on padne. Jedva živ bude donesen u svoje selo Tekuju, gde ispusti svoju svetu dušu. Živeo je u VIII veku pre Hrista. (Videti Stari Zavet, Knjiga proroka Amosa.)

Kosovski božuri

Vidovdan predstavlјa Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi. Za Vidovdan se u crkvama obavlјaju pomeni za sve postradale u ratovima. Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji.

Na Vidovdan niko ne peva, niti se veseli. Veruje se da “ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana”,  a u Šumadiji se i danas govori da na “Vidov dan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku uzvodno crvene kao krv”. Krvlju kosovskih junaka obojeni su crveni, kosovki božuri, jedinstveni u svetu.

Naš poznati etnolog Mile Nedeljković zapisao je u knjizi “Godišnji običaji u Srba” da je Srpska pravoslavna crkva  unela u svoje kalendare Vidovdan kao praznik tek 1892. godine, stavljajući ga u iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala.

Gazimestan

 

Gazimestan je memorijalni kompleks i uzvišenje na severoistoku Prištine (626 m), pet kilometara od grada, s desne strane magistrale za Kosovsku Mitrovicu. Kao istorijski prostor odnosno centralno mesto sudara srpske i turske vojske, predstavlјa jedinstvenu celinu u kojoj se nalaze: spomenik kosovskim junacima, u obliku srednjovekovne kule, podignut 1953. godine po projektu Aleksandra Deroka, Muratovo turbe i Gazimestan turbe (Barjaktarevo turbe). Na uzvisini je Spomenik kosovskim junacima, dok je kilometar prema selu Lazarevu Muratovo turbe, a na jugu, na 500 m, Barjakrarevo turbe.

Kompleks Gazimestana sa spomenicima i božurima je bio pod zaštitom države do 1999. godine. Iako ga od tada čuvaju međunarodne snage, neki Albanci na njemu podižu građevinske objekate. U blizini spomenika je privatna ergela konja i konjički klub koji terene Gazimestana koristi kao hipodrom.

Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji. Obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlјa sećanje na poginule u svim ratovima.

Sarajevski atentat

 U kako to obično biva u životu 525 godina posle boja na Kosovu još jedan dramatični događaj zbio se na Vidovdan. Tog dana 1914. godine Gavrilo Princip je ubio austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiu. Mesec dana kasnije počeće Prvi svetski rat i golgota srpske vojske.

 

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .