Fenomeni

Ristić: Vidovdan je zavet slobodarstvu, nepokoru i rodolјublјu

MediaSfera

 

Foto: Bojan Džodan

 

I u istorijskom i u simboličkom smislu Vidovdan 15, odnosno 28. juna 1389. godine predstavlјa etičku i istorijsku vododelincu i ima prvorazredno identitetsko mesto u istoriji srpskog naroda, rekao je za RTS istoričar Dejan Ristić.




Vidovdan predstavlјa etičku i istorijsku vododelincu na period pre Vidovdana 1389. godine i posle tog datuma, rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a istoričar Dejan Ristić.

“Vidovdan je prebogat istorijskim, tradicijskim, mitskim, u pitanju je ne samo još jedna od bitaka između hrišćana i muslimana, Srba i Turaka Osmanlija, to je prvorazredno identitetsko mesto u istoriji srpkog naroda. Kosovska bitka, knez Lazar, ratnici i plemići utkani su u  biće srpskog naroda”, naglasio je Ristić.

Teško je sa sigurnošću odvojiti ono što je legenda i ono što je istina o događajima tog dana, a jedna od tih nedoumica je i čija se vojska prva povukla sa bojnog polјa.

“To je teško reći, ali se zna da su se obe vojske povukle sa bojišta tog popodneva zbog velikih gubitaka. Smrtno su stradali i knez Lazar i Murat Prvi, što je retko i u istoriji ratovanja da i jedan i drugi vojskovođa strada tokom bitke. S druge strane, Prva kosovska bitka, a tako je nazivamo da bi je razlikovala od druge, koja se odigrala 1448. godine, nije  bila samo puka bitka, već sukob dve civilizacije i poimanja sveta i zbog toga je ona značajna ne samo za našu istoriju i istoriju balkanskih naroda već i za evropsku istoriju”, rekao je istoričar.

Ristić kaže, da kada je reč o istorijskim izvorima, najstariji sačuvani pisani izvor potiče od jednog ruskog monaha koji je bio u delegaciji kijevske mitropolije, koja se kretala ka Carigradu i zadržala se na obalama Crnog mora, koji izveštava da je do njih stigla vest o bici i da su stradali i knez Lazar i Murat Prvi.

“Što se tiče naših istorijskih izvora, imamo dva pisma bosanskog bana i srpskog kralјa Tvrtka Prvog Velikog, koje nekoliko nedelјa kasnije upućuje Trogircima i Firentincima i izveštava ih da se bitka dogodila, da je bila pobeda i da je stradao Murat Prvi”, rekao je Ristić.

Kada govorimo o izdaji, nje nije bilo u Prvoj kosovskoj bitki 1389. godine, kaže Ristić, ali je bilo u Drugoj kosovskoj bitki 1448. godine od strane Brankovića, odnosno despota Đorđa.

U nekim istorijskim događajima koji su se kasnije dogodili stvarno se učitava namera poput Sarajevskog atentata 1914. godine, kao i donošenje Vidovdanskog ustava 1919. godine, smatra Ristić, dok za neke istoričari nisu sigurni da li su rađeni sa namerom poput izručenja Slobodna Miloševića Haškom tribunalu, koja se desila 28. juna, jer je to bio poslednji rok za njegovo izručenje.

“Sarajevska poseta Franca Ferdinanda jeste bila planski organizovana baš na Vidovdan kako bi bila provokacija i Vidovdanski ustav iz 1919. godine donet je kao prvi ustav zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca, takođe, planski kako bi se akcentovalo, kako se to tada doživlјavalo, opšte južnoslovensko junaštvo”, objašnjava Ristić.

Srpski narod je kroz istoriju više puta pokazao da se svesno žrtvuje za ideale, što je dosta retko u evropskoj istoriji i zato Vidovdan 1389. predstavlјa nepresahlo izvorište rodolјublјa, slobodarstva, nezavisnosti i nepokora.

“Vidovdan nije samo istorijski događaj već ima značajnu simboliku koja se transportuje kroz vekove,  kao vrhunac jednog vrednosnog sistema srpskog naroda”, ističe Ristić.

Istoričar podseća i da ove godine obeležavamo nekoliko značajnih datuma. Navršava se 700 godina od završetka izgradnje Gračanice, poslednje veličanstvene zadužbine kralјa Stefana Uroša Drugog Milutina, a takođe se obeležava i 650 godina od Maričke bitke i smrti poslednjeg Nemanjića.

“To sve ukazuje da raspolažemo prebogatim kulturnim nasleđem na Kosovu i Metohiji i pokazuje da taj prostor jeste ugaoni kamen srpskog nacionalnog identiteta. Ovo je dan za ponos i zahvalnost zbog žrtve koja je data i važno je da shvatimo da nam je na taj dan sa Kosova polјa poslata poruka koju treba da znamo da pročitamo i razumemo, a to je zavet slobodarstvu, nepokoru i rodolјublјu kao istinskim vrednostima”, rekao je za RTS istoričar Dejan Ristić.  




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .