Istorija

Nova otkrića o neandertalcu

MediaSfera

 

 

Nove iskopine u arheološkom nalazištu Nešer-Ramla u Izraelu dokazuju da su preci neandertalaca još davno postojali na području Levanta. Na dubini od osam metara pronađene su životinjske kosti, alati od kamena, skoro kompletna desna temena kost lobanje i slomljena leva temena kost, kao i jako dobro očuvana donja vilica sa zubima.




Utvrđeno je da su ostaci stari između 120.000 i 140.000 godina. Međunarodni istraživački tim predvođen bečkim antropologom Gerhardom Veberom otkrio je da pronađeni ostaci ne pripadaju klasičnom neandertalcu, već posebnom tipu koji kombinuje arhaične karakteristike sa karakteristikama neandertalca.

Do sada se verovalo da su se neandertalci razvili u Evropi pre nekoliko stotina hiljada godina, a da su tek kasnije, pre oko 70.000 godina, naselili područja u zapadnoj i srednjoj Aziji. Istraživači sa univerziteta u Beču, Tel Avivu i Jerusalimu svojim otkrićima protivreče dosadašnjoj doktrini. Oni polaze od toga da je razmena populacija između Evrope i Azije postojala jako dugo i da razvoj neandertalaca nije ograničen na Evropu.

Kako su se razvili neandertalci i moderni ljudi je jedno od najuzbudljivijih pitanja u istoriji evolucije. Oni su toliko slični da je mešanje bilo moguće, a svako od nas i dalje nosi neke njihove gene u sebi. Neandertalci su kao populacija nestali pre 40.000 godina.

„Posmatrajući fosile prvo smo pomislili da je u pitanji netipični neandertalac. Međutim metodom virtuelne antropologije ustanovili smo da se radi o specijalnom tipu čoveka. Lobanja ima arhaične odlike sa primesama odlika neandertalca. Slična je fosilima koji su ranije pronađeni u istočnoj Aziji, ali čije poreklo nije moglo da se ustanovi. Donja vilica i zubi takođe imaju mešavinu karakteristika, ali su sličniji neandertalcu“, objašnjava Veber.

Genetičari su još ranije ustanovili da moderni ljudi u sebi nose gene neandertalaca, ali i da neandertalci poseduju gene modernih ljudi i to duže od 200.000 godina. Ako su preci klasičnih neandertalaca boravili samo u Evropi, u vreme kada nisu postojali moderni ljudi, odakle je potekao ovaj uticaj. Iskopine u Nešer-Ramli daju odgovor na ovu zagonetku. Evolucija neandertalaca se ne može ograničiti na Evropu. Populacije Evrope i Azije su bile povezane, a područje Levanta igra značajnu ulogu u tome. Još uvek nije ustanovljeno da li su prvi preci neandertalaca potekli sa ovog područja.

Studija objavljena u „Science“
A middle Pleistocene Homo from Nesher Ramla, Israel
I. Hershkovitz et al. 2021




Vodovodska 187 L

PTICE NA UZGLAVLJU

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Festivala nauke

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .