Duhovnost

SVETE TROJICE: Na Duhove Crkva slavi rođendan

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević  – Jočić

 

 

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju praznik Silazak Svetog Duha na apostole – Svete Trojice ili Duhove. Kod Srba i još češće kod Rusa i Grka, taj praznik se zove i Pedesetnica.




Ovaj praznik, koji se slavi pedesetog dana po Vaskrsenju i deseti dan posle Spasovdana.  Srpska pravoslavna crkva slavi kao jedan od najvećih događaja u hrišćanstvu zabeležen u Četvorojevanđelju.  Duhovi predstavljaju i „rođendan“ hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak svetog duha na apostole. U srpskoj Crkvi i narodu praznik je poznat kao Duhovi ili Trojice jer se smatra da su, posle događaja u Jerusalimu apostole u svet božanskom silom nadahnuli Otac, Sin i Duh Sveti koji se, kako je zapisano, u obliku plamenih jezika spustio na glave Hristovih učenika.

 

Početak svega

 

Praznik Silaska Svetog Duha na svete apostole kao uspomenu na početak stvaranja Hristove crkve na zemlji i dan kada su apostoli nadahnuti novom snagom i novom verom počeli hrišćansku propoved, obeležavaju sve hrišćanske crkve. Za hrišćanstvo Pedesetnica je početak svega, početak prvog obraćanja Hristovih učenika narodu.

 

Kao i mnogi drugi hrišćanski praznici i Trojice se dovode u vezu sa prehrišćanskim vremenima, kada su Srbi još bili mnogobošci. Tada su imali su praznik žetve, radosti i ljubavi, što se može zaključiti iz običaja „kraljice“ iz istočne Srbije. Deset devojaka lepo se obuče i okiti, pa idu od kuće do kuće, a među njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Drzeći jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme o ženidbi, udadbi, prosidbi, srećnom sastanku, radosti oko dece…

 

Vatrena reč

 

Na Duhove je Hristos ispunio obećanje koje je dao svojim učenicima na dan svog Vaznesenje kada im je poručio da sa Tavora krenu u Jerusalim i tu sačekaju dok im se ne javi Duh Sveti koji će ih krstiti ognjem božanskim koji će im dati snagu da svim narodima na njihovim jezicima propovedaju Jevanđelje.

 

U deseti dan po Spasovdanu, kako je zapisano, začula se huka nalik na snažnu oluju iznad doma dvanaestorice apostola, pojavila se Bogorodica i narod je ugledao jaku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih učenika. Tako se ispuni ono sto je Isus svojim ucenicima pred odlazak na nebo obecao.

 

Prema jevanđeljskom predanju, okupljenom narodu najpre se obratio sveti apostol Petar i svojom vatrenom recju pridobio toga dana tri hiljade ljudi za Hristovu nauku. Dogadjaj ovog dana predstavlja se na ikoni: skup apostola, a medju njima i Sveta Djeva Marija Bogorodica, i nad glavama svakog po jedan plamičak kao vatreni jezik. No, može se predstaviti i u obliku tri putnika, onih, kad se Bog sa dva anđela, kod Mavriskoga hrasta, javio praocu Avramu.

 

Obnavljanje prirode i duše

 

SPC, kao i sve pravoslavne crkve, Trojice, kao i Vaskrs i Božić, slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi i duhovski ponedeljak i duhovski utorak.
Za ovaj veliki praznik vezani su mnogi običaji. Svakako je najpoznatiji onaj da se pravoslavni hramovi zasipaju travom u vreme liturgije i od nje se pletu venci koji se kao čuvaju u domovima do sledećih Duhova.

 

Ustanovili su ga još prvi  hrišćani  po ugledu na starozavetni jevrejski obicaj da za Pedeseticu svoje bogomolje i kuće kite grnčicama, zelenilom, travom i cvećem. To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili Božiji zakon ispisan na tablicama, ali i na vreme kada su lutali po pustinji i bili prisiljeni da žive u kolibama od granja i lišća.

 

Pravoslavni hrišćani veruju da je, pošto je Duh Sveti sišao na apostole baš na ovaj praznik, i kuća u kojoj su boravili apostoli bila ukrašena cvećem i travom. Naš narod to čini i danas verujući da zelnilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti celokupno naše biće.

 

Dan uoči Duhova SPC i pravoslavni srpski narod posvećuju mrtvima, pa se u subotu pred praznik Pedesetnice posećuju groblja i pale sveće na grobovima i u hramovima.




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

GoetheFEST 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .