Lifestyle

Imena beogradskih ulica: Ulica Laze Jovanovića – Porcija

MediaSfera

 

 

Lazar Jovanović (Zemun, Austrougarska, 8. april 1911. -  Sulmona, Italija, 26. mart 1962.) je bio znameniti srpski operski pevač, erudita, poznavalac umetnosti i kulture, poliglota i prevodilac operskih libreta i pevane poezije. Bio je prvak Opere Narodnog pozorišta od 1942. godine. Smatra se jednim od najboljih tenora jugoslovenske muzičke scene.




Rođen je u Zemunu 8. aprila 1911. godine, u staroj gornjovaroškoj porodici, kao Laza Jovanović – Porčija. Po završenoj zemunskoj gimnaziji, Laza Jovanović je apsolvirao na Mašinskom fakultetu i do početka rata radio u Komandi vazduhoplovstva, uzimajući privatne časove pevanja kod profesora Aleksandra Ruca i svojih prijatelja Žarka Cvejića i Zdenke Zikove.

Po izbijanju rata 1941. godine prešao je u Beograd i stupio u operski hor Narodnog pozorišta, gde ga je odmah zapazio dirigent Stevan Hristić i usmerio na solističke uloge. U osam sezona, koliko je nastupao u Beogradskoj operi dao je niz istaknutih uloga i dobio mnoga priznanja i tri visoka državna odlikovanja.

Dramski tenor velikog dijapazona i zvučnosti glasa, bio je ujedno i začetnik nove operske estetike koja u libretu i partiturama podrazumeva jedinstvo poezije i zvuka. U isto vreme, Jovanović nije bio samo pevač, nego i erudita, poznavalac umetnosti i kulture, poliglota i prevodilac operskih libreta i pevane poezije. Sve ovo činilo ga je ličnošću vanredno širokog duha, obrazovanja i čovekom ispred svog vremena.

Od ranih 1950-ih godina kada je Beogradska opera pocela da gostuje u inostranstvu, zapažen je i u svetu, a on sam je, za vreme jednog gostovanja u Cirihu krajem 1950. godine, odlučio da se ne vraća u Jugoslaviju, kako bi mogao muzički da se obrazuje.

Bio je zvezda čuvenih operskih kuća u Rimu, Milanu, Gracu i Beču, a umro je iznenada 1962. godine. Na žalost, do danas je sačuvan samo jedan muzički zapis ovog velikog umetnika, i to u formi magnetofonske trake snimljene privatno u Beču, kao pozdav porodici neposredno pred Jovanovićevu smrt.

Odlazi u Rim, gde nedugo zatim doživljava vrhunac karijere, kada na obeležavanju pedesetogodišnjice Verdijeve smrti peva ulogu Otela. Nakon toga, međutim, njegova karijera kreće nizbrdo, za šta razlozi i dalje nisu razjašnjeni, a hipoteze se kreću od podmetanja zavidnih kolega do postepenog propadanja glasa koji, i pored nesumnjivog talenta, nije bio dovoljno školovan, te je počeo da slabi.

Nakon Rima, Jovanović nastupa u operama u Milanu, Gracu i Beču. Smrt ga zatiče iznenada, 1962. godine, u 51. godini života. Do danas je sačuvan samo jedan zvučni zapis Jovanovićevog glasa – magnetofonska traka koju je snimio privatno u Beču, kao pozdav porodici neposredno pred smrt. Ovaj zapis je objavljen na ploči 1988. godine.

Posebno upečatljive uloge ostvario je u „Aidi“ (Radames), „Knezu od Zete“ (Miloš Obrenbegović), „Otelu“ (Otelo), „Toski“ (Mario Kavaradosi), „Kavaleriji rustikani“ (Turidu), „Verteru“ (Verter), „Evgeniju Onjeginu“ (Lenski), „Borisu Godunovu“ (Dimitrije), „Pajacima“ (Kanio), „Pikovoj dami“ (Herman), „Karmen“ (Don Hoze), „Normi“ (Polione) i mnogim drugima.

Od 2004. godine, u Beogradu se svake godine održava međunarodno takmičenje solo pevača „Lazar Jovanović”, prvobitno u organizaciji Muzičkog društva „Stanković”, a od 2016. godine pod okriljem organizacije Kulturni element.

Od 2004. godine, dotadašnja ulica Miloša Mamića (1918-1942; narodni heroj narodnooslobodilačke borbe) u Zemunu, u Gornjem gradu, ponela je ime upitne gramatičke pravilnosti – Ulica Laze Jovanovića – Porcija.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .