Vojin Đekić: Neko vidi šansu da dođe do imovine Zadužbine Nikole Spasića

MediaSfera

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Aleksandar Jočić

Virus korona je prošle godine zatvorio svet i usporio rad mnogih uspešnih kompanija. U takvim uslovima podatak da je, prema objavljenim statističkim podacima, Zadužbina Nikole Spasića među četiri odsto privredna društva u Srbiji koja su u 2020. godini ostvarili veći prihod u odnosu na 2019. godinu, predstavlja veliki uspeh.

Koja je formula uspeha poslovanja Zadužbine, pitamo advokata Vojina Đekića, upravitelja Zadužbine Nikole Spasića.

– Spasićeva zadužbina je ozbiljno privredno društvo u finansijskom smislu. Kakav je naš recept? Mora mnogo da se radi i trudi. Svojeručnim Testamentom Nikole Spasića, koga nazivaju srpski Nobel, zadužbini je ostavljena ogromna imovina i jasna pravila kako treba da posluje. I mi ih poštujemo.

Konkretno Nikola Spasić je ostavio 12.000 kvadrata u pet zgrada u Knez Mihailovoj ulici i naložio je da se sve te nekretnine koje se sastoje od lokala u prizemlju i stanova na višim spratovima izdaju u zakup. Spasićeva poslednja želja je bila da novac od zakupnina dajemo u dobrotvorne svrhe. Izričito je zahtevao da se nepokretna imovina ne može otuđivati, te da se redovno i dobro održava, kako bi se ciljevi zadužbine mogli ostvarivati od prihoda te imovine i kamata na uloženi novac i akcije.

Mi se trudimo da postignemo najbolju tržišnu cenu za lokal i stanove. Nema povlašćenih zakupaca. Svesni problema sa kojima su se suočili naši zakupci za vreme Kovid epidemije, razgovarali smo i našli način da zajednički prebrodimo krizu, kaže Vojin Đekić.

Zadužbina bogatija od Nobelove

Gospodin Đekić podseća da je Zadužbini više od 50 godina bila oduzeta imovina i da proces restitucije još traje. Naime, 1959. godine, Komisija za nacionalizaciju Narodnog odbora opštine Stari grad preuzela sve zgrade koje su bile u njenom vlasništvu. Iz nacionalizacije je bio izuzet samo deo stana u Knez Mihailovoj 47 u kome je bilo sedište Zadužbine. Uprkos tome, Zadužbina je nastavila da ispunjava amanet osnivača, pomažući Gradskoj bolnici u Beogradu i doniranjem „sitne“ opreme za bolnice, u skladu sa finansijskim mogućnostima u to vreme.

Podsetimo, posle smrti Nikole Spasića i prema njegovoj želji, Zadužbina je sagradila Gradsku bolnicu u Beogradu 1935. godine, koja je u to vreme bila najmodernija i lečila je samo siromašne građane (u toj zgradi je sada Klinika za hirurgiju „Nikola Spasić“, kojoj je Zadužbina ovih dana dala doniciju u medicinskoj opremi u iznosu od 7.231.057,21 dinara), bolnice u Kumanovu i Krupnju, Dom za stare i iznemogle građane u Knjaževcu i Amfiteatar na Starom Sajmištu 1938. godine. Svi ovi objekti predstavljaju poklon Nikole Spasića narodu. Za života je podigao Kapelu Sv. mučenika Trifuna na Topčiderskom groblju (1903; u njoj je sahranjen 1923.) i Đačko sklonište u dvorištu palilulske osnovne škole (1908).

U momentu osnivanja, imovina Zadužbine Nikole Spasića je po vrednosti bila jednaka ili veća od Nobelove i do Drugog svetskog rata je ostvarila sve naloge osnivača iz Testamenta, osim što nije kupila i darovala najveće zvone za Hram Svetog Save na Vračaru, obzirom da Hram do tada nije bio sagrađen.

Borba za vraćanje imovine

Nepokretnu imovinu Zadužbine čine četiri palate u Kneza Mihala 19 („Spasićev prolaz“) i Obilićevom vencu 17, Kneza Mihaila broj 33 i Đure Jakšića broj 1, Kneza Mihaila broj 37 i Vuka Karadžića broj 8, Kneza Mihaila broj 47 i 47A, Kralja Petra broj 18, Nikole Spasića broj 2 i 2A. Ukupna površina lokala i stanova je oko 12.000m².

Zadužbina se godinama bori da vrati nacionalizovanu imovinu, koju joj je Nikola Spasić ostavio, u čemu je delimično i uspela.

-Nama je imovina počela da se vraća 2013. godine po odredbama  Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju. Agencija za restituciju je donela do sada četiri pravosnažna i izvršna rešenja. I svaki put smo morali da prolazimo isti mučni proces osporavanja državnih organa u čijem posedu se nalazila naša imovina, da svaki put dokazujemo da postojimo, da kontinuirano radimo već skoro 100 godina. Sledeće godine slavimo 100 godina postojanja i neprekidnog rada i dalje se nalazimo između čekića i nakovnja stvarnosti, kaže upravitelj Vojin Đekić, zakonski zastupnik Zadužbine.

Sama koncepcija Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju je pogrešna i ne ide u prilog zadužbinarstva i dovodi do kraha zadužbinarstva u Srbiji, kaže.

-Koliko je meni poznato jedina zadužbina koja je, po ovom zakonu, uspela da vrati veći deo svoje imeovine jeste Zadužbina Nikole Spasića. Agencija za restituciju i zvanično nam je vratila 65 stanova površine 5.459 kvadrata u Knez Mihailovoj ulici na brojevima 47 i 19 i 18 lokala površine 2.626m² u Knez Mihailovoj ulici broj 17 i 33.

Zadužbini ni posle devet godina od donošenja Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju nije vraćena celokupna imovina. U postupku restitucije je jop uvek nešto više od 1/3 oduzetih nekretnina, ali proces restitucije i vraćanja imovine umesto da odavno bude završen, sa protekom godina se sve više usporava i prekida.

Kulturno dobro na prodaji

-Zgradu u Knez Mihailovoj ulici 33 sagradio je Nikola Spasić 1889. godine, po projektu arhitekte Koste A. Jovanovića, kao stambeno-trgovačku dvospratnicu. Zbog duga Jugoelektro a.d, koje je bilo zakupac prvog i drugog sprata, prema jednoj ukrajinskoj firmi, pokušano je da se proda zgrada Zadužbine Nikole Spasića, koja je 1961. godine stavljena pod zaštitu kao kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju.

Opštinski sud je već bio doneo rešenje o prodaji zgrade na javnoj dražbi, a oglas o datumu prodaje zalepljen je u pisarnici suda u julu mesecu, na malom parčetu papira. Očigledno je sve bilo namešteno da zgradu kupi unapred određeni kupac.

Zadužbina je slučajno saznala za ovu prodaju, zatražila pomoć Ministarstva kulture, pod kojim su tada bile zadužbine, koje je potvrdilo da se radio o kulturnom dobru koje mora prvo biti ponuđeno na prodaju državi. Zadužbina je organizovala više konferencija za medije, koji su svojim izveštavanjem veoma pomogli da sud tiho povuče rešenje o prodaji.

U toj zgradi u ulici Kneza Mihaila broj 33, Zadužbini su vraćeni u privatnu svojinu lokali u prizemlju, ali ne i poslovne prostorije i stanovi na prvom i drugom spratu. Postupak za vraćanje te imovine je u toku.

Kada je država oduzimala cele zgrade Zadužbini Nikole Spasića, doneto je jedno Rešenje o nacionalizaciji zgrada, a u postupku restitucije nisu vraćane cele zgrade sa svim fizičkim delovima u njoj, već je Zadužbina morala da dokazuje vlasništvo nad svakim stanom i lokalom.

-Za nacionalizovanu imovinu koja je otuđena i prodata Zakonom je predviđeno da će država isplatiti tržišnu cenu, ali iznos pune tržišne cene neće biti isplaćen vlasnicima, jer je Zakonom ograničen ukupan iznos koji može biti dat svim vlasnicima kojima su usvojeni zahtevi za vraćanje oduzete imovine.

Sada je objavljeno je da će naknada za oduzetu imovinu iznositi oko 15% od tržišne cene.

Zahtev zakupaca stanova za ponovno oduzimanje imovine Zadužbine

Upravitelj Vojin Đekić objašnjava da se Zadužbina ovih dana suočava sa novim izazovom koji preti da je ponovo ostavi bez vraćenog dela imovine. Ovoga puta udar dolazi od zaštićenih stanara koji preko uplatnica Infostana plaćaju beneficiranu zakupninu, koju određuje država, a cene zakupnine su niže od 7 do 10 puta od tržišnih cena.

– To su porodice koje su dobile stanove od države u našim zgradama. Plaćaju oko 100 dinara po metru kvadratnom, dok sve popravke, sve investicije snosimo mi kao vlasnici stanova. Oni su tražili da budu učesnicu u postupku restitucije, odbili su ih i Agencija za restituciju, Ministarstvo finansija RS i Upravni sud.

Sada se pojavljuju sa novim zahtevima i kažu: „Mi imamo pravo na dom. Mi smo vezani za stanove u kojima stanujemo“. A šta je sa vezom vlasnika Zadužbine Nikole Spasića sa zgradama i stanovima koje je podigao Nikola Spasić i Zadužbina?

Zadužbina Nikole Spasića nije bila obaveštena da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oformilo Radnu grupa, koja treba da raspravlja o izmenama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

O formiranju Radne grupe obavešteni smo od Udruženja privatnih vlasnika stanova. Kada smo se prijavili da učestvujemo u radu Radne grupe, dobili smo izvinjenje što nas nisu pozvali, jer nisu znali da mi postojimo. Ali, čudno je da ni jedna zadužbina nije pozvana da učestvuje u radu Radne grupe, a diskutuje se o oduzimanju vlasništva na stanovima u svojini zadužbina!!! Nisu pozvane ni verske zajednice, a zahtevi su prošireni i na imovinu koja je njima vraćena, upozorava upravitelj Vojin Đekić.

Obaveza države

On kaže da se Zadužbina Nikole Spasića se protivila zahtevima zakupaca na neodređeno vreme, koji su tražili da jednostranom izjavom volje otkupe stanove, koji su vraćeni Zadužbini Nikole Spasića, u privatnu svojinu, a da se Zadužbina ne može protiviti želji zakupaca za otkup. Zašto je uopšte donet Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju, kada posle vraćanja imovine, u privatnu svojinu Zadužbini, zakupci tih stanova, po svojoj volji, a uz pomoć države, mogu sprovesti neku novu nacionalizaciju zadužbinskih stanova, pita se Đekić.

-Ukazali smo i da su stanovi „osnovna sredstva“ od kojih Zadužbina ostvaruje jedine prihode koje ima, po nalogu osnivača iz njegovog Testamenta. Iako nije mogao ni da sanja da će doći do oduzimanja imovine, u Testamentu iz 1912. godine, zabranio je da se imovina koju je dao za osnivanje Zadužbine, otuđi na bilo koji način.

Pri tome zakupci na neodređeno vreme nesmetano, po Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada i Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, mogu da nastave da koriste stanove i da na taj način ostvaruju svoje pravo stanovanja. Država se obavezala da do 2026. godine iseli i preseli zakupce u druge stanove, koje će im obezbediti, a zakupci će te stanove moći da otkupe, pod uslovima predviđenim Zakonom, po kojima su i drugi građani mogli da otkupe stanove u državnoj svojini, a to znači po beneficiranim cenama koje su 10-15 puta niže od tržišne cene.

Nastavićemo da se borimo

Iako su zahtevi zakupaca da prinudno otkupe stanove u privatnoj svojini Zadužbine protivustavni, jer Ustav jemči pravo svojine i nezakoniti, jer su u suprotnosti sa zakonima o svojini, stanovanju i vraćanju oduzete imovine, niko od nadležnih ne reaguje.

I opet se sve to dešava u letnjim mesecima, kada su mnogi odsutni zbog korišćenja godišnjih odmora, na brzinu, iako se radi o suštinskim izmenama dosadašnjeg pravnog poretka i istovremeno uništenju preostalih zadužbina.

-Neko vidi šansu da dođe do zadužbinske imovine. Ko je to, ja ne znam. Ali mi ćemo nastaviti da se borimo, da sačuvamo našu imovinu, ne samo zato što je to naša obaveza kao Uprave zadužbine, već i zato što je zadužbinarstvo jedna od najvrednijih stvari koje smo imali u Srbiji, i na mojoj lestvici vrednosti dobročinstvo zauzima prvo mesto.

Neophodno je da država zaštiti sve zadužbine, kako one koje su uspele da vrate imovinu, tako i one koje to nisu uspele, da im omogući nastavak rada, obzirom da se radi o imovini zadužbinara koji su je dali kako bi pomogli građanima ove zemlje, a ne da ih potpuno uništi novim izmenama postojećih zakona i ponovnim oduzimanjem vraćene imovine, kaže upravitelj Vojin Đekić.