Vizuelna Umetnost

Otvorena izložba Eme Bregović „Don’t Worry”

MediaSfera

 

 

 

 

U subotu, 12. juna u Bioskopu Balkan, otvorena je izložba „Don’t Worry” Eme Bregović, na kojoj ova vizuelna umetnica predstavlja svoje radove nastale u poslednjih nekoliko godina. Izložbu organizuje Fondacija Saša Marčeta, a kustoskinja izložbe je direktorka fondacije Ksenija Samardžija. Posetioci mogu da pogledaju izložbu do 4. jula, a radno vreme Bioskopa Balkan je 11-20h od utorka do subote.




Povodom otvaranja izložbe u ovom prostoru, Ema Bregović je rekla: „Balkan je u svojoj historiji toliko puta mjenjao identitet. Bio je i opera i pozorište, i bioskop i kafana. Mislim da se sve stvari na takav način mjenjaju i evoluiraju, pa i skulpture. Moja umjetnost pokušava da bude što pristupačnija i zato se i bavim arhetipovima – stvarima koje svi mogu da prepoznaju. Od koljevke, do babuški, ruskog jajeta, gnjezda. Arhetipovi grade kulture, grade identitete, i od momenta kada ih mi dekonstruišemo tu se stvara magija. Identiteti se non-stop mjenjaju i mješaju, i to je ljepota umjetnosti i čovječanstva“.

Ksenija Samardžija, direktorka Fondacije Saša Marčeta, o izložbi je napisala: „Monumentalnost radova, složena produkcija, sjajni aluminijum, mesing, sve je u funkciji utiska grandiozne apsurdnosti. Estetika je sačuvana. Upravo u svim ovim elementima nastajanja Eminih radova, koji se grade dugo, sporo, mukotrpno, učitava se potencijal koji svojom mladalačkom energijom unosi svežinu i smelost suočavanja sa fundamentalnim temama. U toj liniji Ema stoji uz rame sa prethodnim generacijama skulptora, žena, koje su dominantno predstavljale savremenu jugoslovensku umetničku scenu”.

Ema  Bregović 

Rođena  je  u  Parizu  1994.  godine.  Magistrirala  je  na  Školi  lepih umetnosti  u  Nantu  (Francuska)  2018.  godine, a  trenutno  živi  i  radi  u  Beogradu  i Parizu. Ema   crpi   inspiraciju   iz   univerzuma   nerazrešenih   konflikata, fluktuirajućih identiteta  i kontroverznih značenja, analizirajući kompleksna pitanja granica, transgresije, religija i šizmi.

Njeni  radovi  reflektuju  dihotomije  i  kontroverze  i  odišu  ambivalentnošću, višeznačnošću  i  nesaglasnošću,  koje  su  u  konstantnom  dijalogu  sa  opipljivim karakteristikama  i  subverzivnim  konotacijama  objekta.  Umetnica  na  ovaj  način provocira  publiku,  pozivajući  je  da  istraži  antagonizam  između  materijala  koje koristi, objekata koje predstavlja i značenja koja im pridaje.   Najznačajnija dela mlade   umetnice   prikazuju   sinesteticku   harmoniju   između   poezije   i   nasilja, odražavajući   njenu   katarzičnu   potragu   za   mirom,   jedinstvom   i   spokojem izgubljenim   kroz   jugoslovenske   ratove.




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

GoetheFEST 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .