Duhovnost

Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan: U duhu zajedništva i zahvalnosti

MediaSfera

 

 

Srpska pravoslavna crkva i vernici, danas 10. juna,  slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.




Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina – praznik celog naselja. Vaznesenje Gospodnje veliki je i značajan praznik, jedan od glavnih kod Srba, koji su nekada slavili i muslimani i katolici. Poštovan je veoma i u predhrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.

Dan Hristovog vaznesenja

Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova), i uvek je u četvrtak i to šesti po Vaskrsu. Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se  Isus Hristos, pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Sam čin Vaznesenja zbio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon.


Kapela Vaznesenja Gospoda Isusa Htista

“Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti. Pošto je raspet na Krst i sahranjen u grobnici, nakon tri dana Gospod naš, Isus Hristos vaskrsnu iz mrtvih i javi se svojim učenicima, jedanaestorici svetih apostola. Sa njima je proveo 40 dana ovde na zemlji poučavajući ih kako da šire Njegovu veru i hrišćansko učenje.

Kada prođe tih 40 dana, poveo ih je sve sa sobom na Maslinsku Goru i rekao im je: “Tako je pisano, tako je trebalo biti, da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje grehova po svim narodima, počevši od Jerusalima, a vi ste svedoci svemu tome. Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete krštavati Duhom Svetim, ne dugo posle ovih dana. I gle, ja ću poslati obećanje Oca Svojega na Vas, a Vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u Silu sa visine”” .

Mesto Vaznesenja Gospoda Isusa Hrista

Ovim rečima On završi razgovor sa njima, blagosilja ih i poče da se uzdiže na nebo, a njih ostavi da sačekaju silazak Duha Svetoga. Apostoli su stajali i nemo gledali za Njim, dok nije sasvim iščezao. Utom im se obratiše Anđeli Božji sa rečima: “Što stojite i gledate? Kako ste videli da Gospod odlazi na nebo, tako će On opet doći da sudi živima i mrtvima i onda carstvu Njegovom neće biti kraja”. U znak sećanja na ovaj događaj naša Crkva slavi Spasivdab, tj. Dan Spasa našeg, Gospoda Isusa Hrista.”

Slava Beograda

Spasovdan je inače i krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Malo je poznato da je 1938. godine prvi put nošen opštinski slavski barjak, a da se taj isti barjak u Spasovdanskoj litiji nosi i danas. Na barjaku od crvenog brokata, sa jedne strane je ikona Vaznesenja Gospodnjeg i slovima od zlatnih niti piše: “Opština grada Beograda 1938”. Na drugoj strani je ikona Svete Petke, ispod koje piše: “Ko krsno ime slavi, onom i pomaže”, a barjak je poklon jednog od najzaslužnijih gradonačelnika Beograda – Vlade Ilića.

Poslednja litija na Spasovdan u Beogradu, nakon dolaska na vlast komunista, bila je 1947. godine. U letopisu Vaznesenske crkve je zapisano da je litija bila kamenovana od strane agilnih skojevaca, a iste godine je zabranjena. Spasovdan je kao slava Beograda obnovlјena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina. Litija ima ustalјenu trasu beogradskim ulicama, simbolično zatvarajući krug u porti Vaznesenske crkve, koja je prvo izgrađena kao vojna crkva (za potrebe vojske, od 1863-1866), da bi nakon te tri godine postala parohijski hram, podseća Istorijski zaboavnik.

Drugačiji molitveni hodo i satnica

Danas će slava Beograda biti obeležena nešto drugačije nego ranijih godina. Litija će ove godine iz Vaznesenjske crkve krenuti u 19 časova ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana, do Slavije, pa Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save. Ona će, kako je najavljeno, proteći u duhu zajedništva i zahvalnosti.

Litiju će prvi put predvoditi patrijarh srpski Porfirije, koji će koračati pod autentičnim “nebom” – ceremonijalnim crkvenim baldahinom koji je pripadao patrijarhu Josifu Rajačiću. U molitvenoj povorci, nad kojom će se premijerno vijoriti svečana zastava patrijarha srpskog – standarta biće i mošti svetitelja Svete Petke i despota Stefana Lazarevića.

U litiji, koju će simbolično predvoditi ikona Bogorodice Trojeručice, odmah iza patrijarha, molitveno će koračati heroji današnjice – lekari i medicinski radnici koji se duže od godine bore za zdravlje obolelih od kovida 19. Povorku će, između ostalih, činiti i 400 beogradskih sveštenika, članovi crkvenih horova i pojci. Dolazak su najavili i igumani najčuvenijih manastira – Hilandara, Studenice….

Litija je molitva u hodu, a svi Beograđani i njihovi gosti su dobrodošli da se pridruže – naveo je Dušan Stokanović iz Informativne službe SPC. Krst koji se nosi na čelu Spasovdanske litije ove godine će gradskim ulicama proneti uspešni srpski dizač tegova Rade Savić.

Narodna verovanja i običaji

Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: Sveti Spase – spasi duše naše!

Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.

Pre Spasovdana nije se pilo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine. U Beogradu je do 1930-tih postojao običaj da žene uoči praznika prenoće na grobovima svojih pokojnika, jer su verovale da se tada javlјa njihov duh.

Verska proslava Spasovdana sastojala se u odlasku u Crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao pripremlјen ručak.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .