Vruće teme

Istraživanje: Ko, kako i zašto menja imena ulica u Beogradu

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Aleksandar Jočić, novinska dokumentacija

 

 

Krajem maja, za samo dva dana, Beograd je postao bogatiji za dve novoimenovane ulice. Za razliku od nekih prethodnih imenovanja ova su u javnosti dočekana sa blagonaklonim odobravanjem.




Najpre je objavljeno da je uoči desetogodišnjice od smrti Dragana Sakana, pionira marketinga na Balkanu i začetnika kreativnog mišljenja u Srbiji i zemljama regiona, grad Beograd dobio ulicu s njegovim imenom. Dodela ulice „marketinškom magu“ ujedno je i priznanje za celu komunikacijsku struku jer je ovo prva ulica koja je nazvana po čoveku iz profesije marketinga. Ime Dragan Sakan nosiće nekadašnja Lopudska ulica na Savskom vencu.

Samo dan kasnije objavljeno je da je Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Beograda usvojila inicijativu koju je, u svojstvu građanke, podnela ministarka kulture i informisanja Maja Gojković da se jedna ulica u Beogradu imenuje po našem poznatom sportskom novinaru Draganu Nikitoviću.

Više od 9.000 ulica promenilo  ime

Ulice u glavnom gradu Srbije nose najrazličitije nazive – imena su dobijale po značajnim datumima, geografskim pojmovima, političarima, javnim ličnostima, ali i manje poznatim osobama. Dok brojne svetske prestonice veoma retko menjaju nazive ulica i trgova, u Beogradu je taj čin od 1945. redovna praksa. U našem okruženju, dobar primer su Mađarska i Austrija, koje vekovima ne menjaju nazive svojih ulica, čak i onda kada dođu u neprijateljstvo sa pojedinim zemljama.

Prema podacima na sajtu Grada Beograda u našoj prestonici ima ukupno 14.112 ulica. Od 2000. godine do danas, više od 9.000 ulica promenilo je naziv. Neke od njih su preimenovane i više puta, a nekima su vraćena imena koja su ranije nosile. Na sajtu Gradske uprave, već godinama postoji aplikacija koja pomaže da se uđe u trag ulicama čiji su nazivi menjani od 2000. godine.

Tako je Zadarska ulica preimenovana u Dobrice Ćosića, Zagrebačka u Koče Popovića, Travnička u Milorada Ekmečića, Pohorska u General Ždanovu, Goce Delčeva preimenovana je u Bulevar maršala Tolbuhina, Zagorska ulica u Zemunu postala je Ulica Blagoja Jovovića (izvršio neuspeli atentat na Antu Pavelića, prim. a.), a deo Kumodraške postao je Bulevar Peke Dapčevića…  Naziv Kumanovske ulice neće se menjati, jer Kumanovska bitka svedoči i o srpskim herojskim podvizima. Gradske vlasti razmišljaju da li da promene imena Sarajevske i Mostarske ulice na Savskom vencu.

Kada je 2004. godine ulica Đure Đakovića na Dorćolu  preimenova u Venizelosova, stanovnici nisu mogli da izgovore ime predsednika grčke vlade u vreme Prvog svetskog rata, odnosno sopstvenu adresu. Isto se dogodilo i sa stanarima jedne ulice na  Banjici  koja je pre pet godina ponela ime azerbejdžanskog pisca Bahtijara Vagabzadea. Inicijativu Udruženja književnika Srbije da se jedna ulica u Beogradu nazove po francuskom generalu Pijaronu de Mondeziru, u znak zahvalnosti za sve zasluge koje je učinio za srpski narod tokom Prvog svetskog rata 2019. je urodila plodom kada je deo ulice Tadeuša Košćuška, koji se oslanja na Kalemegdan kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj i na početak Pariske ulice, nazove Ulicom Pijarona de Mondezira, a stanarima je ostalo da uvežbavaju pravilan izgovor svoje nove adrese.

2019. Komisija je odlučila da deo ulice koja je nosila ime narodnog heroja Stjepana Filipovića preimenuje u Ulicu Emila Perške, poznatog međuratnog fudbalera za koga je utvrđeno da je reč o nekadašnjem zvaničniku režima NDH. Izbio je skandal u javnosti. Posle žestoke reakcije javnosti ovo imenovanje je poništeno.

Bez odgovora od Komisije

U želji da rasvetlimo pitanje po kom kriterijumu se menjaju nazivi ulica obratili smo se 27. maja  Andrei Radulović, predsednici Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda i zamenici predsednika Skupštine grada Beograda sa molbom da odgovori na naša pitanja:

Zbog čega u drugoj deceniji 21. veka i dalje menjamo nazive ulica?  Ko odlučuje o promeni imena ulica i na čiji predlog? Kakva je procedura? Po kom kriterijumu se menjaju nazivi ulica? Ko se nalazi u Komisiji za promenu naziva ulica (imena, da li stu to stručnjaci ili političari)? Kultura sećanja su i spomenici…po kom kriterijumu se biraju ličnosti kojima će biti podignuti spomenici? Da li će se tako rešiti ključna pitanja nacionalnog identiteta ili nas takvi postupci vraćaju u mračnu prošlost? Najviše pritužbi građana Sekretarijatu za kulturu Grada stiže povodom čestih promena ulica. Da li građanima to komplikuje život zbor promene dokumenata? Imate li povratnu informaciju, kako građani reaguju na određene predloge ili odluku o promeni imena ulice, parka …?

Nažalost, odgovore do danas nimso dobili.

Foto: Aleksandar Jočić

Zoran Alimpić: Radili smo veoma ozbiljno, pažljivo odmeravajući svaku odluku

Zoran Alimpić, član gradskog odbora Demokratske stranke u Beogradu, nekadašnji predsednik Skupštine grada Beograda i bivši član Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda o svojim iskustvima iz vremena kada su demokrate odlučivale o imenima ulica u prestonici kaže:

– Bio sam član te komisije grada Beograda u periodu nakon 2000. godine kada je došlo do stvarnih demokratskih promena u Srbiji i kada je i kroz rad takvih tela bilo potrebno pokazati razliku između perioda koji je tada započet i mračnog perioda devedesetih godina XX veka koji je prethodio. Radili smo u tom periodu veoma ozbiljno, pažljivo odmeravajući svaku odluku, gledajući da ne oštetimo duh grada već da ga održimo i vratimo.

Vodili smo računa da što više ulica koje uopšte nisu imale imena, a takvih je bilo više stotina, imenujemo, a da zamenimo imena samo onim ulicama kojima je trebalo vratiti stara, originalna imena. Ponegde su promenjena imena problematičnih istorijskih ličnosti koje su se ogrešile prema svom narodu poput Ho ši Mina ili Lenjina koji su bili začetnici komunističkog terora i organizatori čistki.

Menjali smo i imena ulicama koje su imale isto ime kao i neke druge ulice u gradu. Ovo je bilo neophodno zbog grešaka koje su se javljale prilikom raznošenja pošte, pronalaženja adresa od strane hitne pomoći, taksi službe i slično. Pritom, u Beogradu važi pravilo po kojem je Beograd podeljen na centralni deo, koje čini deset gradskih opština, i takozvani prigradski deo koji čini sedam opština koje su takoreći posebna naselja.

U centralnom delu nije dozvoljeno dupliranje imena, osim u slučaju opštine Zemun, koja je nekada bila poseban grad. U prigradskim opštinama moguće je imati imena ulica koja već postoje u drugim delovima grada. Većina tih opština imaju ista imena različitih ulica nazvanih po slavnim vladarima iz prošlosti, poput Karađorđa ili Kneza Miloša. Zanimljivo je da i dalje veliki broj ulica u Beogradu nosi ime po Josipu Brozu Titu.

U centralnom delu grada po njemu nosi ime centralna ulica u Železniku, a u prigradskim opštinama u naseljima Meljak, Boleč, Brestovik, Leštane, Umčari, Zaklopača, Višnjica, Slanci, Boljevci, Dobanovci, Jakovo… U Surčinu postoji Trg Maršala Tita. Iako je broj Titovih ulica bio mnogo veći, imena su promenjena samo u onim ulicama koje su imale druga imena pre II svetskog rata i tamo gde su promene bile neophodne zbog lakšeg snalaženja u gradu.

U tom periodu pazilo se da među članovima komisije obavezno bude istoričara, urbanista, kulturnih radnika koji se dobro razumeju u problematiku kojom se ova komisija bavi. Osim članova, sednicama komisije su uvek prisustvovali i stručnjaci po pozivu, ljudi koji su mogli savetom i poznavanjem materije da doprinesu da odluke koje se donesu budu što bolje. Komisija je inače samo predlagač a konačne odluke uvek donosi, nakon rasprave, Skupština grada, saznajemo od Alimpića.

Zoran Alimpić

Koja je razlika u načinu preimenovanja ulica u Beogradu između aktuelne i bivše (DS) gradske vlasti?

– Nakon dolaska na vlast komunističke partije 1944. godine, ogromnom broju ulica u centralnom delu Beograda promenjena su imena i data su im nova imena uglavnom po značajnim komunističkim rukovodiocima i partizanima. Nakon promena koje su usledile već sa padom Berlinskog zida 1989. godine, gradske vlasti Beograda su još tokom devedesetih godina XX veka započele proces vraćanja starih imena ulicama Beograda, naročito onih u centru grada koje su stara imena nosile veoma dugo tako da je, kod starijih Beograđana, sećanje na ta imena trajalo decenijama.

Ovaj proces je, kod onih koji su bili skloni komunističkom režimu, predstavljan kao “menjanje imena ulicama“, tako da je ispalo kako se uglednim komunistima i ratnim herojima “oduzimaju” ulice da bi se dalo neko drugo ime. Sećam se da je, nakon što je postao gradonačelnik 1997. godine, Zoran Đinđić uspostavio pravilo da ulicama imena treba da daju oni koji su te ulice izgradili. Dakle, ulice koje su dobile imena tokom XIX veka kada su uglavnom nastajale treba ta imena ponovo da dobiju. Na primer, ulica Proleterskih brigada treba ponovo da se zove Krunska, a ulica 7. jula – Kralja Petra.

One ulice koje su izgrađene u vreme vlasti komunista, poput ulica na Novom Beogradu, treba da zadrže imena koja su im njihovi graditelji dali. Novoizgrađene ulice i ulice koje još nemaju imena, odnosno obeležavaju se obično kao ulica Nova I deo i slično, treba da dobiju nova imena, prema ličnostima, pojmovima ili toponimima po kojima nijedna druga ulica nije nazvana.
Ovo ponekad izaziva probleme, što takođe treba razumeti, jer su te nove ulice uglavnom na periferiji a gotovo nikada u centru grada. Članovi porodica, potomci i poštovaoci ličnosti koje treba da dobiju ulicu često se ne slažu da određena ličnost dobije ulicu koja, po njihovom mišljenju, nije dovoljno velika i “važna”.

Nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke, svi ranije poštovani principi padaju u vodu i nastaje period masovne promene imena ulica bez ikakvog jasnog kriterijuma i sistema. Često se čini da je jedini kriterijum volja predsednika SNS i trenutni propagandni i politički interes vladajuće stranke. Mislim da je bilo veoma pogrešno kada su započeli sa promenom imena ulica koje su nosile nazive po gradovima i ličnostima iz Jugoslavije. To što ta država više ne postoji, ne znači da Beograd kao kosmopolitski i otvoren grad ne treba i dalje da ima ulice poput Zadarske, Zagrebačke, Travničke ili Pohorske, a ta i mnoga druga imena ulica su promenjena samo zbog uskogrudosti i zatvorenosti aktuelne gradske vlasti.

Foto: Aleksandar Jočić

Promena naziva ulica je deo kulture sećanja, a i ovu oblast treba depolitizovati. Da li time treba da se bave eksperti, ili da bar budu konsultivani?

– Davanje naziva ulicama i trgovima, kao i postavljanje spomenika i figuralnih skulptura na javnim prostorima u Beogradu je toliko značajna i delikatna delatnost da njome neizostavno moraju da se bave najstručniji i najumniji ljudi aktuelnog vremena. Beograd je univerzitetski grad, sedište SANU i raznih naučnih i kulturnih institucija i instituta. Tu sede stručni ljudi koji moraju da se pitaju i da daju predloge i mišljenja koja moraju da budu uvažena i presudna kada se ovakve odluke donose.

Konačnu odluku donose odbornici Skupštine grada, to nije sporno, ali oni bi trebalo da deluju u ime građana koji su ih izabrali i da donose najbolje i najpromišljenije odluke uz konsultovanje najistaknutijih stručnjaka. Na žalost, danas o svemu, pa i o spomenicima i ulicama odlučuje jedan jedini čovek. Navešću odluku o postavljanju spomenika Stefanu Nemanji kao primer: Taj spomenik je postavljen na predlog predsednika Vučića.

Pritom je on odlučivao i o mestu gde će spomenik biti postavljen. I odlučio je. Čak tri puta. Na njegov predlog, 2015. godine je odlučeno da lokacija bude u Nemanjinoj ulici, u parku Manjež, u samoj sredini tog parka.

Foto: Aleksandar Jočić

Neda Kovačević: Stručnjaci i građani treba da odlučuju

Neda Kovačević je svojevrsni hroničar Beograda. Na sebe je preuzela zadatak da zabeleži podatke vezane za spomenike u Beogradu i do sada je objavila tri knjige koje se bave tom tematikom. U pripremi je njena nova knjiga SPOMEN PLOČE Prvi tom LIČNOSTI U SPOMEN PLOČAMA. To je prva knjiga na temu spomen ploča u Beogradu. Iz nje ćemo saznati: gde su živeli, koje ulice su po njima nazvane, koji zidovi pamte neke znamenite ličnosti… Njen rad iznova pokazuje da je lična inicijativa važnija od velikih priča i stalnog čekanja na institucije, fondove namenjene kulturi…

Mislim da nije dobro, a ni praktično često menjanje imena ulicama. Svaka promena ide o trošku građana, koji nisu ni krivi ni dužni za to.

No, istorijski, neki režimi, naročito okupacioni, kao i komunistički režim od 1946, prvi put, menjali su nazive ulica iz ideoloških razloga, i razloga zatiranja istorijskog pamćenja. (“istorija počinje od nas”). Kasnije, opet i novi režimi, do danas, nisu ni temeljno ni dosledno ispravljali nepravde iz prošlih vremena i režima. Tako se događa da se jedna nepravda “ispravlja” zapravo – drugom nepravdom. Tako s naziva ulica budu izbrisani i neki heroji pali u odbrani otadžbine, koji, opet nisu krivi, što je svojevremeno zbog njih neka druga ranija zaslužna ličnost izgubila ulicu, kaže Neda Kovačević.

Da li o imenima ulica treba da odlučuju stručnjaci ili političari? 

-Mislim da bi o imenima ulica trebalo da odlučuju stručnjaci,  u saradnji s građanima.

Neda Kovačević

Kultura sećanja su i spomenici…po kom kriterijumu se biraju ličnosti kojima će biti podignuti spomenici?

-Trebalo bi da se ličnosti biraju po tome koliko su zaslužne. I to i jeste mnogo puta slučaj.  Ali, opet ima i primera da neki režimi forsiraju neke ličnosti,  koje odgovaraju njihovim kriterijumima, dok druge, koje im nisu po volji,  pokušavaju da izbrišu iz istorije.

Da li će se tako rešiti ključna pitanja nacionalnog identiteta ili nas takvi postupci vraćaju u mračnu prošlost?

-Nikakva na brzinu rešenja,  i promene imena ulica bez temeljnog promišljanja i  utvrđivanja činjenica,  i zasnovana na dnevnopolitičkoj ideologiji nisu dobra. Samo temeljno proučavanje istorije, zasnovano na metodama ozbiljne istoriografije može nam pomoći da imamo tačan pogled na istorijske ličnosti i događaje.

Foto: Aleksandar Jočić

Ko podnosi inicijativu

U Srbiji inicijativu da ulica, plato ili trg ponesu nečije ime mogu da podnesu pojedinci, udruženja, grupa građana ili opština.

Predlog mora da sadrži kraću biografiju, ukoliko se podnosi zahtev da ulica naziv dobije po nekoj osobi, obrazloženje predloga, kao i odakle i dokle bi se ulica pod tim imenom prostirala.

Komisija potom razmatra predlog i, ako je saglasna, prosleđuje ga Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ako je i mišljenje ministarstva pozitivno, predlog dolazi u skupštinu grada, a konačnu odluku donose odbornici.

Tako su na  predlog Mirjane Belić-Koročkin-Davidović i Radivoja Davidovića, autora Monografije Eugen Verber, glumac, prevodilac, judaista… odbornici Skupštine grada Beograda na sednici održanoj 21. 12.2018. godine doneli jednoglasnu odluku da jedna ulica na opštini Voždovac, u Jajincima, ponese ime Eugen Verber. U međuvremu još jedna ulica u Bariču (Obrenovac) ponela je ime Eugena Verbera.

Zanimljivo je da je predsednik Srbije dao svoj doprinos i u oblasti imenovanja beogradskih ulica. Naime, Aleksandar Vučić je predložio, a Komisija u februaru 2019. godine usvaja, preimenovanje Travničke i Zadarske ulice u ulice Milorada Ekmečića i Dobrice Ćosića, što je izazvalo različite reakcije. Na njegovu inicijativu ime je dobio i Bulevar Vudroa Vilsona, kao prva ulica u Beogradu na vodi. Vučić je ove izmene predložio kao građanin Republike Srbije, a ne kao predsednik, budući da predlog za preimenovanje može da podnese bilo koji pojedinac, organizacija ili opština, a konačnu odluku donosi Komisija.

Nova dokumenta besplatno

Malo građana zna da na osnovu zaključka Vlade organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova izdaju lične karte bez plaćanja propisanih naknada.

Ne smatra se promenom prebivališta u skladu sa Zakonom o prebivalištu i boravištu građana promena naziva ulice i kućnog broja, a da adresa stanovanja faktički nije promenjena, te ne postoji obaveza izdavanja novog pasoša i nove saobraćajne dozvole zbog te činjenice.

Podatak o adresi stanovanja sa novim nazivom ulice i kućnim brojem će se upisati prilikom izdavanja novog pasoša i nove saobraćajne dozvole zbog isteka važenja prethodno izdatog pasoša, odnosno saobraćajne dozvole.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .