Diktafon

Dr Marina Nikolić: Šta mi želimo da kažemo i na koji način

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: privatna arhiva

 

 

Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je početkom juna stupio na snagu, trebalo bi da donese bolji rodni balans u svim oblastima života. Jedna od važijih novina koje ovaj zakon donosi jesu odredbe o rodno osetljivom jeziku kojima je predviđena primene ženskog gramatičkog roda, ujednačavanje upotrebe termina i preciznije definisanje novih pojmova.




Zanimljivo je da se najviše polemike vodilo oko ženskih zanimanja. Postoje zanimanja kojima su se tradicionalno bavile žene, kao što su babice, učiteljice, babice, medicinske sestre, kuvarice… U međuvremenu smo se navikli na profesorke, premijerke, ministarke. Ipak,  vojnikinja, ginekološkinja, akademkinja, virusološkinja su naišle na žestok otpor javnosti.

I među lingvistima su podeljena mišljenja. Jedni se zalažu i nadaju pozitivnom ishodu u normiranja rodno osetljivog srpskog jezika. Drugi smatraju da srpski jezik nije jezik rodne neravnopravnosti i da se pisanjem kvalifikacija ženama u ženskom rodu vrši nasilje nad jezikom, da postoji i rodno neutralan oblik u srpskom, a to je muški rod.

Ono u čemu se svi slažu jeste da koliko mi oblikujemo jezik i toliko jezik oblikuje nas i utiče na rodnu ravnopravnost.

-Srbija kao jedna evropska zemlja s težnjom ka priključenju Evropskoj uniji bila je u obavezi da usvoji Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon protiv diskriminacije, ali sam uverena da odredbe koje se odnose na jezik (kojih inače ima vrlo malo u samom zakonu) nisu bile predmetom međunarodnih tela i komisija, kaže u razgovoru za MediaSferu dr Marina Nikolić, šef Odseka za standardni jezik u Institutu za srpski jezik SANU.

 Ko može da reformiše jezik –politilčari ili stručnjaci? Ili sam ja u obavezi da stavim dodatke političarke i stručnjakinje? Da li tako dobijamo rogobatne i birokratske jezičke konstrukcije?

M.N: Reforma jezika podrazumeva saradnju lingvista i donosioca odluka, odnosno stručnog i političkog establišmenta. Oni su zajedno kreatori jezičke politike i ako obe strane imaju sluha za onu drugu, uspeh je zagarantovan. U suprotnom – dolazi do razdora. Potrebno je da političari uvažavaju mišljenje struke, u partnerskom odnosu, kako bi to idealno trebalo biti.

Rodno osetljiv jezik podstiče vidljivost svih u jeziku, ali ne propagira izbor između sredstava koja se mogu upotrebiti kako bi se to moglo ostvariti. Rogobatne birokratske jezičke konstrukcije postoje u jeziku i javljaju se uvek s potrebom „zamagljivanja“ realnosti i manipulacije, a odlike su mu preopširnost, stereotipnost, komplikovanost i neodređenost. Ne vidim u kom smislu bi rodno osetljiv jezik, pa makar se ograničili na femininative (termin za nazive ženskih zanimanja, titula i zvanja), bio deo birokratizacije jezika. Ali, ako mislimo na birokratski funkcionalni stil, odnosno administrativni jezik, naravno. Zakon propisuje samo službenu upotrebu jezika, odnosno onu koja se u službenim spisima koristi, a ne ličnu, gde imamo pravo da se izražavamo gotovo kako hoćemo, a u zavisnosti od ciljeva i situacije u kojoj se nalazimo.

S jedne strane govori se da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti predstavlja konačnoj pobedi u borbi za ravnopravnost, a s druge protivnici govore o nasilјu nad jezikom, rušenju jezičke norme. Otkud tako jak otpor društva prema upotrebi i standardizaciji socijalnih femininativa?

M.N: Otpor u društvu zaoista postoji, ali odgovor zašto je to tako ostaje neprecizan. Predstoji nam jedno istraživanje, govorim o Odseku za standardni jezik Instituta za srpski jezik SANU, gde ćemo upravo to ispitivati, preciznije ispitivaćemo stavove prema rodno osetljivom jeziku i osećanja govornika srpskog jezika u vezi s takvim formama. Jedan od potencijalnih odgovora je to što socijalni femininativi ipak pripadaju neologizmima, odnosno novim rečima, iako ih mnogi rečnici srpskog jezika već dugo vremena opisuju. Neki su nastali, odnosno počeli su da se upotrebljavaju tek u poslednje vreme, pa izazivaju, zbog svoje neobičnosti, nelagodu. Isti odnos govornici srpskog jezika imaju i prema influenseru i prema ifluenserki, kao i prema kopirajteru i kopirajterki.

Čak i ako izuzmemo temu jezika, bojim se da smo daleko, daleko od pobede u borbi za ravnopravnost.

Šta po Vašem mišljenu znači uvođenje rodno osetljivog jezika?

M.N: Ja pod time podrazumevam ravnopravnost muškaraca i žena i uklanjanje rodnijh stereotipa, kao posledice patrijarhalne tradicije na ovim prostorima.

Kako će se ove promene odraziti na pravopis?

M.N: Ovo je jedan od razloga zašto se u implementaciji i sprovođenju preporuka iz Zakona moraju uzeti u obzir saveti i preporuke lingvista normativista. Mnogi će biti zbunjeni zbog toga što nisu sigurni kako se nešto piše ili koji je izraz pravilan ili se preporučuje. Takođe, i lingvisti bi morali biti agilniji u pružanju rešenja i saveta onima koji na srpskom jeziku govore i pišu.

Da li srpski jezik poseduje rodnu ravnopravnost?

M.N: Da, srpski jezik poseduje rodnu ravnopravnost, to jest sva ona različita sredstva kojima se ona može ostvariti. Drugo je pitanje izbora – šta mi želimo da kažemo i na koji način. Ako i dalje svoje partnere nazivamo jačom polovinom, a žene lepšim polom, nismo ravnopravni. Ako biramo mis republičkog parlamenta, onda objektiviziramo žene. Ako muškarce na osnovu velikog broja partnera nazivamo plejbojem, a ženu promiskuitetnom, takođe smo daleko od ravnopravnosti. Primera je mnogo, žalosno je što se trenutno svode na advokatice i psihološkinje.

Ko ne ume da pročita Zakon o rodnoj ravnopravnosti? Da li smo mi novinari svojim pitanjima izazvali širenje nedoumica, podgrejali sukobe  po ovom pitanju?

M.N: Izgleda da je u pitanju spin, te da se sa važnijih delova zakona akcenat stavlja na periferne. Zašto je to tako, ja zaista ne razumem, ali žalim zbog toga. Kao da nam nije dovoljno polarizacije u društvu!

Preporučujem tekst: https://jezikofil.rs/ko-ne-ume-da-procita-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-niti-recnike-standardnog-srpskog-jezika/

Slobodno ga možete citirati, ja se slažem sa svime što u tekstu piše, a inače sam jedan od osnivača i urednika Jezikofila.

Šta nije u skladu sa normama srpskog jezika u samom Zakonu, a šta jeste?

M.N: Sve je u redu s normama u Zakonu.

Ima li u samom jeziku potrebe za ovim izmenama ili nam je ona nametnuta društvenim, političkim, demokratskim, evrointegracijskim i drugim sličnim razlozima?

M.N: Stava sam, i ne samo ja, da su ove reči došle iz razgovornog jezika te da su, kao uostalom i sve druge, nastale da imenuju bića, stvari i pojave. Za zanimanje postoji nešto što se zove generički muški rod (univerzitetski profesori, članovi Lekarske komore Srbije), ali za pojedinu osobu koristimo formu u skladu s njenim rodom (profesorka Jovanović, doktorka ili lekarka Stefanović). Recimo, zabeležen je u službenoj komunikaciji primer da dekanica danas nije mogla prisustvovati sastanku, saopštili su iz kabineta dekana Filozofskog fakulteta.

Srbija kao jedna evropska zemlja s težnjom ka priključenju Evropskoj uniji bila je u obavezi da usvoji Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon protiv diskriminacije, ali sam uverena da odredbe koje se odnose na jezik (kojih inače ima vrlo malo u samom zakonu) nisu bile predmetom međunarodnih tela i komisija.

Kakav će biti novi jezik medija?

M.N: Ne mnogo drugačiji nego do sada. Rodno osetljivo izražavanje doslednije se sprovodi u tradicionalnijim medijima i onima s dužom tradicijom, recimo u Politici, u odnosu na takozvanu žutu štampu i tabloide, što govori jedno istraživanje iz 2016, kojim sam rukovodila. Upotreba femininativa često je jedno od sredstava stilskog variranja, pa ćete tako imati u jednom istom članku Angelu Merkel, pa nemačku kancelarku, zatim Merkelovu  itd. ili Anu Brnabić, predsednicu srpske vlade, premijerku Srbije, Brnabićevu, ali retko, gotovo nikad srpskog premijera Anu Brnabić ili predsednika vlade Anu Brnabić. Takva je realnost u jeziku medija.

U saopštenu objavljenom 18. maja kaže se da lingvisti iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU smatraju da su one u suprotnosti sa celom istorijom norme srpskoga književnog jezika i da se ravnopravnost polova u realnosti postiže drugim mehanizmima, a ne gramatičkim inženjeringom. Da li je konsultovani Institut za srpski jezik i Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU?

M.N: Koliko mi je poznato, Institut za srpski jezik SANU nije dobio poziv da učestvuje u pripremi Zakona o rodnoj ravnopravnosti.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .