Ksenija Matović: Ričeti dotura Uda

MediaSfera

Piše: Ksenija Matović

Foto : Nenad Mandić, FB Dnevna doza prosječnog Dalmatinca i CZIP

Pod kobilicom

ljeskale kolonade

Nije disao

Modrio zeleno

U krošnji masline

zrikavac

Pasali² su izbori.

Za njima su ostale puste strade³, grube riječi, ružni  grafiti,  šporkica i gaće na kant.

Peškarija⁴, Donji dom pjace, je beštimo⁵.

– Anatetemate⁶ ih bilo! Obećali mi asfaltirat do u-banju⁷, a zalopatali, ma  ni za na-zub, ispre šjor Bepove garaže.

– Ka je njiov.

– A-ti?

– Meni su zborili  sredit gomna, a ostavili škudelu⁸ ispre tumbina⁹.

– A dobro, ne može se reć da baš ništa nisu uradili.

– Okle. Senglići su bili par celans.

Gornji dom pjace, vas u pomodore¹⁰ i kukumare¹¹ zaleđa Bodruma, španjulete¹² made in Vrapča, mudante¹³ i bušte¹⁴ iz pobratimskoga Hđina, je računo na kapitalne.

– Rekli su napravi mostove od Luštice do Prevlake, od Njivica do-Savine, pa na – svetu Neđelju i onda još jedan Risan-Perast-Kotor.

– Biće tu i dva- tri tunela. Zelenika-Zmijice, Potkop – Žanjic- hotel Plaža i Krašići – rt Kobila- Igalo.

– Eee, a  šoldi?

– A la maka¹⁵.

– Ma nemoj me jeba…..

Bridžit Džons, prima đurnalistica komunutadi je intrala na-pjacu da kupi petrusina¹⁶ i napravi anketu o postizbornim očekivanjima ćinećite.

Susjed Sandro anarkišta je lentravo¹⁷.

Šinjora Seka je sublimirala.

– Ako je sudit po broju mediga¹⁸, posebno ortopeda na-liste, mi smo vi u komade.

Fojiška je volio Cres, kurenat¹⁹ i let iznad Kvarnera.

Fojiška nije poznavao kolege Peruna i Jadrana, pale između 30 i 40 paralele koju siječe 80 meridijan trougla Murino-Čakor-Peć.

Na otoku jesu.

Ka su mu pripetali satelicki transmiter, zakantali²⁰ su „ Poleti galebe, poleti“, jer je šinjora Mirta, direktorka Oporavilišta, nosila oćale u tipu Oliver 1975. kojega je nezmjerno volila, pa su joj se stili ušupkat.

I tako je  Fojiška,  na migratornome putu ka Bliskome Istoku i dalekoj Africi, napravio kovit, tri avalans rolne i šes’ i po   lupinga nad Jadranom.

Gušta²¹ je s kolegama.

Dok se nije dovatio Plava.

– Cres ovdi, Cres ovdi, orao pao, orao pao. Prijam.

– Aljo, Soljana ođe. Šta oće? Over.

– Orao pao, orao pao. Prijam.

– U pićku mater! Over.

– Pratimo Fojišku. Signal se gubi iznad Plava. Prijam.

– Bolji me patka. Over.

– Nije patka šjor. Sup je. Prijam.

– I za MUP me zabolje. Over.

Sa Cresa nisu stili odustat i pošli su lično potražit crnu kutiju.

Ka su  arivali²² na Skadarsko, imali  su što i čut i vidjet.

Fijoška nije skapulo²³, ma kutija jes.

Jasno se čulo.

Fijoška : „Ne vidimo kopno. Nismo sigurni u svoju poziciju. Ne znamo gdje smo. Izgleda da smo se izgubili.

CZIP toranj: Kako je to moguće? Vrijeme je veoma lijepo. Krenite prema zapadu.

Fijoška: Ne znam u kojem smjeru je zapad. Sve djeluje pogrešno. Vrlo čudno ali nisam siguran  niti u jedan pravac. Čak ni površina mora nije nije tamo gdje bi trebala biti“²⁴.

Kššššššššššššššššššššššššššššššššššš

Šinjora Mirta je obrisala oćale lencunom²⁵.

Iznad jezera je vidjela svih pet aviona Leta 19.

Četrnaestočlana posada iz 1945.godine,  kartala²⁶ je u brišućem letu iznad 2021.

Pilot : Vidimo kopno. Pozicija. Prijem

CZIP toranj : Na istoku ste. Over

Pilot : Ne znam u kojem smjeru je Zapad. Prijem.

CZIP : Ni mi. Over.

_______________________________________________

ričet¹, recept

pasati², proći

strada³, ulica

peškarija⁴, ribarnica

beštimati⁵, psovati

anatetemate⁶, iskrivljeno od anatema na te

banja⁷, kupatilo

škudela⁸, velika šolja

tumbin⁹, propust za vodu ispod ceste

pomidora¹⁰, paradajz

kukumar¹¹, krastavac

španjulet¹², cigar

mudante¹³, donje gaće

bušt¹⁴, grudnjak

a la maka¹⁵, besplatno

petrusin¹⁶, peršun

lentravati¹⁷, fotografisati

medigo¹⁸, ljekar

kurenat¹⁹, vodena ili vazdušna struja

kantati²⁰, pjevati

gušt²¹, užitak

arivati²², doći

skapulati²³, spasiti se

²⁴– dijalog između kontrolnog tornja i čuvenog Leta 19, daleke 1945.godine, kada je pet USA vojnih aviona nestalo u Bermudskom trouglu

lencun²⁵, čaršaf

kartati^26, mahati rukama

Ksenija Matović

Pesnikinja i novinarka. Autorka  popularne kolumne „ Škurin“, koja je na našem  portalu objavljivana tokom 2018. i 2019. godine, u svom nastavku, ponovo sa mnogo humora i satire, ispisuje storije o malom primorskom mestu, oživljavajući “oriđinale”, presvlačeći događaje, izvlačeći najupečatljive karakterne crte sugrađana, smelo otvarajući pitanja mentaliteta, beskompromisno razobličavajući pojave i  nazivajući ih  pravim imenom. Govoreći lokalno, uz upotrebu romanizama i arhaizama, te koristeći jezik kao način oživljavanja zaboravljene komunikacije, ali i ubojite satire, autorka zapravo govori  o svim gradovima i ljudima.