Istorija

Aleksandar Vasiljevič Suvorov: General koji nije izgubio nijednu bitku

MediaSfera

 

 

Aleksandar Vasiljevič Suvorov (1729-1800), poznat je kao najveći vojskovođa svog vremena, koji nije izgubio nijednu bitku zbog čega je postao simbol pobede u ruskoj istoriji. Istorija pamti Aleksandra Vasiljeviča Suvorova kao generala koji je učestvovao u 60 bitaka – i pobedio u svakoj koristeći svoju brilijantnu taktiku. Kralj Luj XVII ga opisuje kao novog Atilu, mač Rusa, noćnu moru za Poljake i pošast za Turke. U svojih 58 godina provedenih u vojsci pobeđivao je i kad je neprijatelj bio nadmoćan.




Veliki vojskovođa, nacionalni heroj, osnivač otadžbinske vojne teorije postao je zvezda na vojničkom polju tokom Rusko-turskih ratova (1768-1774 i 1787-1791). Međunarodnu slavu dostigao je bitkom na Rimniku kada je ruska vojska pod njegovom komandom stigla u pomoć austrijskoj armiji i ušla u boj sa armijom turskog Jusuf-paše koja je brojala sto hiljada vojnika.

Veliki ratni podvig predstavlja i zauzimanje tvrđave Izmailj, koja je smatrana neosvojivom. Venac vojne slave Suvorova odigrao se u sklopu antifrancuske koalicije za borbu protiv Napoleona Bonaparte.

Suvorov je „sve nade polagao u Boga“

Za vojnike svih njegovih bitaka bila je obavezna molitva: „Presveta Bogorodice spasi nas. Sveti oče Nikolaje čudotvorče, moli Boga za nas“. Suvorov je podučavao svoje vojnike rečima: „Bez te molitve oružje ne paši, pušku ne puni, ništa ne počinji“. Zbog svoje odanosti Bogu, dobio je epitet „nepobedivog Hristovog vojnika“.

Uz vojne nauke, Suvorov je proučavao matematiku, geografiju i istoriju. Mnogo je učinio u uzdizanju i vaspitanju ruskih vojnika. Krajem 1779. godine imenovan je za vrhovnog carskog komandanta. U ŠSR-u je 1942. godine uveden Orden Suvorova za visoke vojničke vrline. Suvorov je jedan od retkih generala u istoriji koji nikada nisu izgubili bitku.

Aleksandar Vasiljevič Suvorov čuven je po svom vojnom priručniku „Nauka pobeđivanja“, a ostao je zapamćen po mnogim izrekama kao što su: „Što teže na obuci, to lakše u borbi“, „Što više udobnosti, to manje hrabrosti“ i „Disciplina je majka pobede“. Učio je vojnike da napadaju bez ustezanja i odlučno: „Napadajte hladnim čelikom! Gurajte iz sve snage bajonetom!“.

Suvorov je bio prisan sa svojim ljudima. Obične vojnike je oslovljavao sa „brate“, a rezultate svog detaljnog i pažljivog planiranja predstavljao je kao – stvar inspiracije. Carica Katarina Druga ga je za ovakvu jedinstvenu službu odlikovala Ordenom Svetog Đorđa.

Njegovi uspesi na bojnom polju učinili su ga nacionalnim herojem za Ruse i jednim od najboljih vojnih vojskovođa i taktičara. Tokom službe unapređen je u Grofa od Rimnika i Grofa Svetog Rimskog carstva, Princa Italije i poslednjeg Generalisima Ruske Imperije.

Dečak čiji je san bio da pristupi vojsci

Suvorov je rođen u novembru 1729. u Moskvi. Još kao dete bio je fasciniran vojskom. Abram Hanibal, ruski general u službi Petra Velikog primetio je ljubav i skrivene potencijale mladog Suvorova zbog čega je ubedio dečakovog oca Vasilija Suvorova da razvije svoj potencijal.

Sa 13 godina Suvorov ulazi u red garde. Morao je da slaže za godine tvrdeći da ima 15. Kao kadet učio je francuski, nemački, poljski i italijanski jezik, a ujedno je čitao dela najvećih vojnih taktičara.

Sedmogodišnji rat

Tokom 1759. godine posle njegovog prvog rata  – „Sedmogodišnji rat“ sa punih 28 godina Suvorov je već major i komandant svoje jedinice koja broji 100 Kozaka. U prvom ratu on je pobedio garnizon pruskih vojnika. Pre napada kada mu je jedan oficir savetovao da se malo „preračuna“ Suvorov mu je rekao: „Ovde smo da bi se borili a ne da bi računali“. Posle toga je poveo napad i uništio neprijateljski garnizon.

Sa 33 godine, 1762, Suvorov je pukovnik posle nekoliko uspešno dobijenih bitaka. Od 1764. do 1765. piše svoj prvi rad – „Osnivanje puka“ gde objašnjava svoje viđenje edukovanja i treniranja vojnika.

Tokom 1769. Suvorov je unapređen u komandanta tri puka i poslat u Poljsku. Vodeći se samo svojim osećajem i zannjem kako bi trebalo disciplinovati i trenirati vojsku, on je uspeo da stvori moćnu armiju koja je 900 kilometara prešla za samo 30 dana, sve vreme napadajući francuske i poljske vojnike, čak i kad je odnos snaga bio 5:1 u korist neprijatelja. Rezultat svega toga – već sa 40 godina je unapređen u generala.

Prvi rusko-turski rat

Značajnu ulogu u njegovoj vojničkoj karijeri ima Prvi rsuko-turski rat od 1768. do. 1774. Istakao se time što je zauzeo ključno uporište Turaka na Dunavu. Pošto nije čekao odobrenje pretpostavljenih da povede napad pred vojnim sudom je osuđen na smrt. Tu odluku je odmah ukinula carica Katarina Velika. Samo mesec dana posle toga

Suvorov je ponovo zauzeo neprijateljsko utvrđenje, ali ovoga puta po nalogu komandanata. Godinu dana posle unašređen je u general-poručnika.

Drugi rusko-turski rat

Tokom 1787. još jedan rat protiv Otomanske imperije je počeo. Suvorov je poveo 25.000 vojnika i uspeo da 100 kilometara pređe za samo 2 i po dana. 22. septembra 1789. za samo 12 sati potpuno je uništio turski vojsku. Turci su izgubili oko 20.000 vojnika dok Rusi nisu imali više od 600 mrtvih.

Ruski Hanibal

 Ostaće upamćen događaj kada je francuski komandant Masena opkolio Suvorova sa armijom od 80.000 vojnika. Suvovorv je uz sebe imao 23.000 vojnika i bio je skoro bez zaliha. Odlučio je da se sa vojskom povuče preko Alpa a da se sa Francuzima bori tokom čitavog povlačenja. „Ako tuda može da prođe jelen, može i Rus. Ako ne može jelen, Rus može“, govorio je. Marš kroz snežne Alpe trajao je 2 nedelje. Stradala je samo četvrtina ruskih vojnika ali je Suvorov uspeo da zarobi 2.778 Francuza. Za ovaj uspeh unapređen je u četvrotog Generalisima Ruske Imperije.

Suvorov je umro 18. maja 1800. u 69. godini.

Veliki komandant sahranjen je u manastiru Aleksandru Nevskom. Po njegovoj želji na spomeniku mu samo piše – „Ovde počiva Suvorov“.




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .