MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Foto: Radivoje Davidović, privatna arhiva
-Falaši su bili deo velikog etiopskog carstva i bilo ih je pola miliona. Njihova istorija datira hiljadama godina unazad i njihovo poreklo je i dan-danas misterija. Postoje mnoge legende o poreklu Falaša. Najpoznatija je ona o kralju Solomonu i kraljici od Sabe kao začetnicima legitimne etiopske kraljevske dinastije. Prema etiopskom nacionalnom epu „Kebra Nagast (Slava kraljeva) oko hiljadu godina pre rođenja Hrista postojala je kraljica od Sabe koju oni nazivaju Makeda dok u prevodu „Starog zavjeta“ Đure Daničića pominje se kao carica Savska. Od četvrtog veka nove ere sebe nazivaju imenom Beta Izrael (Kuća Izraela).
Falaši predstavljaju jednu od najstarijih jevrejskih zajednica van Izraela. Od petnaestog veka poznati su kao Falaši što na etiopskom liturgijskom jeziku gez znači emigrant i asocira na nekog ko ne poseduje zemlju i društveno je inferioran. Ovo ime imali su do osamdesetih godina 20. veka dok su živeli uglavnom u 500 slamnih koliba u selima severozapadne Etiopije. Danas se u stručnoj literaturi najčešće pominju kao etiopski Jevreji. Ubrajaju se u specifičnu jevrejsku zajednicu ljudi crne rase sa dosta različitim običajima u odnosu na druge Jevreje u svetu, saznajemo od Radivoja Davidovića, autora knjige „Falaši odlazak u Obećanu zemlju“ (Čigoja).
Zahvaljujući poljskom istraživaču dr Žaku Faitloviču čulo se za njih u svim jevrejskim zajednicama u svetu. Ko je bio Žak Faitlovič, koga nazivaju „Ocem Falaša?“
R.D: Misija aškenaškog poljskog Jevrejina Žaka Faitloviča (Jacques Faitlovich) imala je za cilj da do kraja rasvetli mit o izgubljenim plemenima (Falašima). Njega su nazivali „Ocem Falaša“ jer je uspeo u velikoj meri da upozna značajan deo jevrejskog sveta o njihovom teškom položaju u Etiopiji i pomogne im ne samo u sakupljanju pomoći nego i priznaju za Jevreje iako nisu slavili sve jevrejske praznike i nisu poznavali hebrejski jezik, nisu znali za Kabalu i Talmud što je bila posledica vekovne izolovanosti zemlje u kojoj su živeli. Uspeo je više mladih iz falaške zajednice da pošalje u inostranstvo na školovanje koji su se po povratku u Etiopiju bavili obrazovanjem najmlađih.
Kako je ova zajednica uspela da očuva svoju veru i običaje?
R.D: Uprkos tome što su bili stalno proganjani i prisiljavani na konverziju u hrišćanstvo kao i činjenica da su živeli u neprijateljskom okruženju njihova odlučnost za opstankom osnažila ih je da izdrže i najteža iskušenja naročito u Srednjem veku kada su u različitim periodima nekad bili vladari pojedinih delova zemlje među mnogobrojnim plemenima Etiopije a nekad posle poraza u bitkama su se našli na margini i odvođeni u Egipat gde su ih prodavali kao roblje na pijacama.
Posebno je bila teška borba u 19. veku kada je uz pristanak etiopskog vladara Tevodrosa II došao veliki broj misionara s ciljem da ih preobrati u hrišćane. Tokom šezdesetogodišnjeg delovanja uspeli su samo oko 2000 Falaša da konvertuju što je bio neznatan broj u odnosu na tadašnji broj falaške zajednice. Bio je to ujedno veliki neuspeh misionara čije delovanje se nastavilo i u 20. veku sve do sedamdesetih godina sve dok nisu zabranjeni u Etiopiji.
Dug je bio njihov put do priznanja za Jevreje?
R.D: Prvi problem bila je crna boja kože netipična za jevrejsku populaciju u svetu. Nepoznavanje postrabinskog judaizma i jevrejskih praznika (Hanuka, Purim, Šavuot) i drugih običaja još je više bila prepreka za njihovo priznanje. Slavili su Šabat, Pesah Jom kipur, Sukot i imali su svoj praznik Sigd. Imali su svoju Toru (Petoknjižje) koju su nazivali Orit (Zakon) i verovali su u Mesiju. Sve to nije bilo dovoljno da ih priznaju.
Novoosnovana država Izrael 1948. godine nije odmah priznala Falaše za Jevreje mada je nastavila da održava kontake sa njima putem obrazovanja. Opšti stav u Izraelu bio je u to vreme da oni nisu Jevreji i zbog toga nisu mogli odmah da se dosele na osnovu donetog „Zakona o povratku“ u Obećanu zemlju. Usledili su mnogobrojni pritisci većine jevrejskih organizacija u svetu da bi sefardski jerusalimski rabin Ovadija Josef 1973. godine na osnovu starih dokumenata u kojima piše da oni potiču iz plemena Dan doneo odluku o njihovom priznaju. Bila je to istorijska odluka koja nije odmah priznata kod aškenaških Jevreja u Izraelu ali su i oni na kraju to prihvatili. Posle toga usledio je preokret u stavovima izraelske vlade i javnog mnenja. Veliki broj rabina u svetu ih je priznao za Jevreje.
Glad u Etiopiji u 20. veku pretila je da ih pomori. Pišete o velikim akcijama njihovog spasavanja i preseljenja u Izrael u kojima su učestvovali Mosad, izraelska vlada i mnoge jevrejske organizacije. Koliko je bilo ovih misija? U kojim okolnostima su se odvijale.?
R.D: Građanski rat u Etiopiji zbog uvedene Dergove diktature i loša ekonomska politika doveli su do velike gladi u Etiopiji koja je trajala od 1983. do 1985. godine. Etiopija je inače sklona suši i niko u to vreme nije mogao da predvidi njene razmere koja je prouzrokovala glad velikih razmera.
Umrlo je oko milion ljudi. Situacija je bila dramatična u celoj zemlji pogotovo u siromašnim selima. Mnogi su počeli da ilegalno napuštaju Etiopiju Među njima bili su i Falaši. Izraelska vlada, Mosad i druge jevrejske organizacije pratile su svakoga dana stanje među falaškim stanovništvom i doneli odluku da zajedničku deluju u pogledu njihovog organizovanog spasavanja. Granice su bile strogo čuvane tako da su Falaši koristili tajne prelaze da stignu do sudanskih izbegličkih kampova gde su ih čekali agenti Mosada.
Na ovom dramatičnom putovanju koje se znalo da bude hiljadu kilometara pešačenja njih 4500 je izgubilo život. Bila je to visoka cena na putu ka jeruslaimskim kapijama. Kasnije u tri velike operacije nazvane Mojsije, Saba i Solomon uz pomoć američke vlade desetine hiljada Falaša preveženo je iz Sudana i Etiopije u mnoge prihvatne centre u Izraelu. U Etiopiji se vodio građanski rat pa su izraelci plaćali tadašnjim vlastima velike iznose u novcu i oružju za dobijanje dozvole za prebacivanje Falaša u Izrael. U jednom avionu našlo se 1087 Falaša što je bio svetski rekord kada su civilni avioni u pitanju. Ova operacija se smatra za jednu od najspektakularnih u istoriji postojanja Mosada.
Do sada se desetine hiljada Falaša vratilo u Obećanu zemlju. Da li je Izrael za njih zaista bio obećana zemlja ili maćeha?
R.D: Ovo je odlično pitanje. Dolaskom u Izrael Falaši odnosno etiopski Jevreji nisu automatski dobili izraelsko državljanstvo. Prvo su morali da prođu simboličnu proveru konverzije u ortodoksni judaizam kako muškarci tako i žene. Žene su uranjivane u ritualna kupatila (mikve) a muškarci su naknadno ponovno simbolično obrezivani.
Zbog naknadnog obreda usledili su veliki protesti zbog čega su izbile demonstracije koje su trajale četrdeset dana u Jerusalimu. Pod velikim pritiskom odlučeno je da se ovakav vid konverzije obustavi. Ovi kao i niz drugih problema nastali su po dolasku u Izrael od jezičke barijere do nepoverenja i tehnološkog „šoka“ u pogledu prilagođavanja savremenom načinu života jer su bili smešteni u gradovima gde su se prvi put sreli sa električnim kućnim aparatima, liftovima i drugim tehničkim dostignućima. Zbog teških oblika depresije bilo je i samoubistava.
Rečju, neki nisu mogli da se prilagode. Kod mlađe populacije to je išlo mnogo lakše.Velikom broju vlada Izraela je ponudila subvencije, obrazovanje, pomoć u zapošljavanju. Mnogi su dobili hebrejska imena.
Diskriminacija prema njima je svakodnevna pojava mada ih ima veoma uspešnih u svim oblastima. Koji su najpoznatiji pripadnici ove zajednice danas u Izraelu?
R.D: Diskriminacija je rekao bih pre svega zbog boje kože. Pojedinci ih zovu Kuši.To je pogrdna reč za ljude afričkog porekla i na hebrejskom znači crnac mada se u davnoj prošlosti tako nazivao severni deo drevne Etiopije a u Bibliji se ova reč pojavljuje mnogo puta. Etiopski Jevreji su često žrtve diskriminacije što pokazuju ankete.
Samo 25 posto izraelaca želi da živi pored njih i brakovi između njih i drugih u Izraelu su veoma retka pojava. Demonstracija usled raznih vidova diskriminacije je bilo više puta (odbijanje primanja dobrovoljnih davalaca krvi, sukobi sa policijom, manje zarade u odnosu na druge manjine, problemi pri zapošljavanju i slično).
Ali i pored toga među njima ima dosta uspešnih. Prema poslednjem popisu u Izraelu ih ima oko 140 hiljada koji žive u mnogim gradovima. Uprkos svim nedaćama uspeli su da se nađu među mnogim uspešnim Izraelcima. Neki su postali ministri, ambasadori, zamenici gradonačelnika Tel Aviva, članovi izraelskog parlamenta, filmski reditelji, pisci, akademici, vrhunski sportisti. Titi Ajnau je postala mis Izreala 2013. godine a Eden Alene predstavnica na Eurosongu u Holandiji 2021. godine.
Danas u Izraelu živi oko 80.000 ljudi koji su rođeni u Etiopiji, dok ih je 38.500 potomaka etiopskih Jevreja rođeno u jevrejskoj državi. Njihova borba za opstanak i dalje traje?
R.D: Uprkos tome što je svakim danom sve više diplomiranih studenata iz porodica etiopskih Jevreja na fakultetima stopa nezaposlenih je još uvek znatno veća u ovoj zajednici nego u bilo kojoj drugoj jevrejskoj grupi u Izraelu U 2005. godini iznosila je 65 procenata. Mlađe generacije obrazovane u Izraelu govore stalno o verskim predrasudama kada žele da nađu posao jer potiču iz zajednice ertiopskih Jevreja.
U proseku zarađuju od 30 do četrdeset odsto manje od arapskih građana u Izraelu iako su takođe manjinska grupa. Više od polovine njih živi ispod granice siromaštva iako izraelska vlada ulaže značajna sredstva u njihovu integraciju ali i pored toga postoje ozbiljne kulture i socijalno-ekonomske razlike između njih i većinskog izraelskog društva. Uprkos izvesnom napretku njihova zajednica je marginalizovana i teško prihvaćena u elitnom društvu.
U toj borbi uspeli su da njihov verski praznik Sigd bude priolašen nacionalnim praznikom Izraela. U Kirjat Jamu otvorili su prvi centar baštine etiopskih Jevreja, Univerzitet u Tel Avivu pokrenuo je program za proučavanje njihove verske knjige Orit (Tore) i njihove kulture dok su živeli u Etiopiji. Izraelska vlada i dalje ulaže sredstva za dolazak preostalih etiopskih Jevreja.
Da li Falaša još ima u Etiopiji?
R.D: Ima ih. Oni koji žele da se dosele moraju prvo da dokažu da imaju familiju u Izraelu ili da imaju jevrejsko poreklo više generacija unazad. Ali ima i onih koji ne žele da dođu. Među njima je specifična falaška zajednica Bal Ej (Skriveni Jevreji). Više hiljada njih živi u okolini Adis Abebe. Sebe nazivaju zajednica Beta Avraham (Kuća Avrahama). Odvojili su se od Falaša još u vreme velikih progona. Danas se bave raznim zanatima. Poštuju versku doktrinu, biblijske zakone o čistoti i pridržavaju se tradicije u judaizmu. Ne poznaju Talmud, ne slave Purim i Hanuku. Imaju svoje tajne sinagoge koje čuvaju u planinama od neprijatelja. O njima je snimljen dokumetarni film u režiji Irene Orlanski prikazan u mnogobrojnim jevrejskim zajednicama u svetu a može se videti na Youtube.
Radivoje Davidović
Novinar, publicista i dugogodišnji istraživač Jevrejskog istorijskog muzeja. Objavio nekoliko hiljada tekstova i fotografija (Politika, Politika ekspres, Zum Reporter, Mladost, Student, Beogradske novine, Beorama, Likovni život, Jevrejski pregled) i mnogim drugim. Autor je većeg broja feljtona o znamenitim ličnostima iz istorije Beograda. Radio je kao kritičar emisije „Putevima kulture“ Drugog programa Radio Beograda.
Za rukopis iz kojeg je proistekla knjiga Od Daviča do Čelebonovića-Ulice beogradskih Jevreja (2010) dobio je prvu nagradu na konkursu Saveza jevrejskih opština Srbije. Autor je većeg broja istraživačkih radova iz oblasti istorije i kulturnog nasleđa (Bora Baruh, umetnik i revolucionar, Majer i Borota-mit i stvarnost, Oneg šabat i Gemilut hasadim-Svedočanstva iz Jevrejske 16, Jevrejska čitaonica…).
Dobitnik je više društvenih priznanja među kojima je Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos u širenju kulture. Dobitnik je novinarske nagrade Žika M. Jovanović za najbolju knjigu publicistike.
Dodaj komentar