Istorija

Na današnji dan umro vojvoda Radomir Putnik

MediaSfera

 

 

Na današnji dan, 17. maja 1917. godine u Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, proslavljen vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915. i uspeo da osujeti namere nemačke Vrhovne komande da je opkoli i uništi.




Radomir Putnik (24. januar 1847 — 17. maj 1917) srpski vojskovođa, ministar vojni, vojvoda, načelnik Glavnog generalštaba Vojske Kraljevine Srbije u Balkanskim ratovima (1912-1913) i u Prvom svetskom ratu. Kao glavni strateg srpske vojske, Putnik je bio i glavni arhitekta velikih srpskih pobeda u bitkama na Kumanovu (1912) protiv Osmanlija, protiv Bugara na Bregalnici (1913), protiv Austro-Ugara na Ceru i Kolubari (1914).

Prezime Putnik njegova porodica je dobila u vreme kada su preci, tačnije pradeda Arsenije, doselio sa Kosova u Velikoj Seobi Srba (1690) u Belu Crkvu. Kada su njegovog pradedu, koji je tada imao oko sedam godina, upitali kako se zove, odgovorio je da je on putnik u nepoznatom pravcu. Po oslobođenju Srbije u XIX veku, porodica se iz Austro-Ugarske preselila u Srbiju.

Otac Dimitrije je bio učitelj u Kragujevcu. Radomir Putnik rodio se u Kragujevcu 24. januara 1847. godine. Vojnik i vojskovođa srpske vojske punih četrdeset godina. Vojničko zvanje je stekao na Artiljerijskoj školi u Beogradu. Posle mnogih rasporeda i napredovanja u službi 1903. godine unapređen je u čin generala i postavljen za načelnika Glavnog generalštaba. Godine 1906. bio je prvi put imenovan za ministra vojnog.

Tvorac moderne srpske vojske

U okviru školovanja i obuke oficira uveo je različite novine, uključujući i rešavanje taktičkih zadataka. Srpsku vojsku je osavremenio novim naoružanjem, na ključna mesta je postavio talentovane oficire i nije dozvolio da se politika umeša u vojne poslove.

Zajedno sa Živojinom Mišićem pripremio je sve ratne planove za Balkanske ratove i za Prvi svetski rat. U periodu od 1912. do 1916. godine bio je načelnik Vrhovne komande. Posle velike pobede nad osmanskim snagama u Kumanovsko bici u oktobru 1912, postao je prvi srpski vojvoda, što je srpski ekvivalent činu feldmaršala.

U Bitoljskoj bici je odigrao ključnu ulogu i pravilnim rasporedom snaga Turcima je naneo veliki udarac u Prvom balkanskom ratu. U nastavku rata je komandovao prodorom ka Jadranskom moru, koji se završio opsadom Skadra. Tokom bitke na Ceru, uz pomoć promućurnog komandanta Druge armije Stepe Stepanovića naneo je Austrougarima veliki poraz. Njegova odluka da napusti Beograd i skrati front za vreme Kolubarske bitke je bila presudna, jer je srpska vojska dobila vreme da se oporavi i odmori.

Sa Krfa 1916. godine upućen je na lečenje u Nicu, gde su ga francuski saveznici primili s velikim poštovanjem i dodelili mu vilu kao zaslužnom savezničkom komandantu. Njegovi posmrtni ostaci su u Kraljevinu SHS, preneti tek 6. decembra 1926. godine, skoro deset godina nakon njegove smrti. Sahranjen je 7. decembra na Novom groblju u Beogradu uz sve državne i vojne počasti. Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.

Bavio se teorijom ratovanja. Napisao je “Služba đeneralštaba” I i II “Služba i mirno doba” i “Služba u ratno doba”.

Najveća bol

Vojvoda Putnik je bio jedan od srpskih vojskovođa koji se nisu kitili ordenjem i znamenjem.

„Moje su dekoracije ispod mundira“, govorio je Putnik, koji ordenje nikada nije nosio.

Vojvoda Putnik je u Skadar stigao 6. decembra teško bolestan. Već 9. decembra 1915. godine zamenjen je, a kralj mu je odobio odlazak na lečenje. Na njegovom mestu nasledio ga je general Petar Bojović. Međutim, način na koji je smenjen duboko ga je zaboleo.

„Mnogo sam patio i mnogo sam mučen. Ali sve praštam — sve zaboravljam. Samo me boli to što sam sa položaja načelnika štaba Vrhovne komande uklonjen onako, kako ja ni svog rđavog posilnog nisam terao natrag u komandu. Da ni posilnog dobar oficir ne tera od sebe ovako i na ovaj način. A mene, tek mene su oterali kao najgoreg, jer je trebao neko da plati ceh. I to me boli i boleće me do groba,“ kazao je tada vojvoda.

Vojvoda Putnik ima svoju planinu u Kanadi

Već po završetku Prvog svetskog rata, odajući počast načelniku Vrhovne komande srpske vojske i prvom srpskom vojvodi Radomiru Putniku, Kanađani su jednoj od svojih planina dali ime „Putnik“. Skoro 100 godina kasnije, oktobra 2012. godine, Ravnogorski pokret iz Kalgarija, najvećeg grada Alberte, i grupa ljudi iz Edmontona, glavnog grada te provincije, ovekovečili su ovu planinu otkrivanjem i osvećenjem spomen-ploče.

Na ploči su na engleskom uklesane ove reči:

„Planina Putnik nazvana je u znak večnog sećanja na muškarce i žene iz savezničkih oružanih snaga u Srbiji i njihovog vođe, vojvode Radomira Putnika (1847–1917). Srbija je izgubila četvrtinu svog stanovništva, kako pripadnika vojske, tako i civila za vreme Prvog svetskog rata (1914–1918). Ova žrtva bila je deo kanadskih i savezničkih borbi u Evropi protiv tri carevine u cilju zaštite ljudskih prava i slobode čovečanstva.“




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .