MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Malo je hrišćanskih crkava koje imaju takvog junaka vere kao što je Sveti Vasilije Ostroški. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve praznik Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca upisan je crvenim slovima. Od 1678 godine, kada je proglašen za svetitelja, praznuje se dan kad se upokojio – 29. april po starom, odnosno 12.maj po novom kalendaru.
Njegovi podvizi i vrline, trud da se očuva i odbrani pravoslavlje, svrstali su ga, uz Svetog Savu, u srpske najvoljenije svetitelje.
Sveti Vasilije Ostroski Čudotvorac
Rođen je oko 1610. godine u selu Mrkonjići u Hercegovini. Na krštenju je dobio ime Stojan. Njegovi roditelji Petar i Ana vaspitali su ga u duhu pravoslavlja i tradicije, a da bi sina sačuvali od Turaka janičara, odveli su ga u obližnji manastir Zavalu. U manastiru je Stojan brzo savladao bukvar i prve molitve.
U toj atmosferi duboke duhovnosti iskušenik Stojan se zamonašio dobivši ime Vasilije. Na Preobraženje Gospodnje, 1638. godine, sa navršenih 30 godina, hirotonisan je za episkopa zahumskog i skenderijskog i mitropolita trebinjskog. Sveti Vasilije upokojio se 1671. godine, a predanje kaže da se tadašnjem igumanu manastira dva javljao u snu, naređujući mu da dođe u Ostrog i otvori njegov grob.
Tek kada je treći put sanjao Svetog Vasilija, poslušao je. Monasima koji su našli neoštećeno telo bio je to znak da je Vasilije Ostroški svetac.
Kivot Svetog Vasilija
Čudotvorna iscelenja
Priča o SetomVasiliju nerazdvojna je od priče o manastiru Ostrog, koji je najposećenije svetilište kod pravoslavaca posle Hristovog groba i Svete Gore. Poklonici tvrde da je ovo jedino mesto na svetu gde se čuda još zaista događaju. Siromašni i bogati iz svih krajeva sveta pohode ga u nadi da će naći lek za najteže bolesti.
Ipak, do Ostroga ne stižu svi, već samo oni koje Sveti Vasilije “pozove”. Put na Ostrog se ne planira, on se jednostavno desi. Iz manastira se nose osvećena vodica, ulje i tamjan, nafora, ili vata sa kivota Svetog Vasilija, da se namažu oni koji nisu mogli da dođu.
O čudesnim iscelenjima svedoče brojne odbačene štake i nosila, skupoceni darovi ostavljeni u znak zahvalnosti za ozdravljenje, ali i zapisi u manastirskim knjigama. Prema običajima, do Gornjeg manastira ne valja ići kolima, već bos i peške, poput hodočasnika. Spava se na drvenim klupama ili pod vedrim nebom.
Nigde poj monaha ne odzvanja tako glasno i moćno kao u ostroškoj pešteri u svitanje. Mnoge porodice slave Svetog Vasilija Ostroškog kao krsnu slavu, a pored njegov praznik Vasiljevdan narod uzima i zavetni post poznat kao “nedelja Svetog oca Vasilija”. Na mestu gde je izdahnuo iznikla je vinova loza, iz kamena, koja rađa slatke plodove, uprkost tome što nema uslova za rast.
Manastir Ostrog
Manastir u steni
Samo mesti na kome se manastir uzdiže izaziva strahopoštovanje. Tražeći pogodno mesto odakle će upravljati svojom eparhijom, usamljeno i zaklonjeno od Turaka mudri vladika Vasilije Jovanović je podigao manastir pripijen uz ogromnu kamenu gromadu brda Ostrog u Bjelopavlićima, iznad doline Zete.
Od raskršća u Bogetićima, 15 kilometara od Danilovgrada, na putu za Nikšić, uzak, krivudavi put, u dužini od nekoliko kilometara vodi do donjeg, a zatim valja preći još tri kilometara dugom stazom kroz šumu do gornjeg manastira, najimpresivnijeg dela tog svetilišta.
Gornji manastir čine dve male crkve: gornja crkvica posvećena Svetom Krstu, gde je Sveti Vasilije proveo 15 godina u postu i molitvi. Druga, donja crkva, posvećena je Vavedenju Bogorodice, i u njoj se čuvaju mošti Sv. Vasilija. 2005. godine je između donjeg i gornjeg manastira podignuta i crkva Svetog mučenika Stanka u kojoj se čuvaju njegove ruke.
Na Ostrog dolaze samo oni koje pozove Sveti Vasilije
Sud nad sudovima
Pred svečevim kivotom kovani su ratni planovi, padale zakletve, otkrivane najveće tajne, mirila se zavađena bratstva. Svetovni sudovi u Crnoj Gori priznavali su svaki dogovor, zavet i presudu donetu u Ostrogu.
Ostroški monasi morali su u više navrata da skrivaju mošti ovog sveca. Omer-paša pokušao je 1852. da se po svaku cenu dokopa moštiju Svetog Vasilija. Devet dana s velikom vojskom opsedao je Ostrog, ali je tridesetak hrabrih Crnogoraca uspelo, posle očajne borbe, da mošti spasu i odnesu ih na Cetinje.
Ni Drugi svetski rat nije ostavio Svetog Vasilija na miru. Godine 1942. Nemci su bombardovali Ostrog. U strahu da granate ne pogode kovčeg sa moštima, monasi su ga preneli u obližnju pećinu. Bombe su razorile sve okolo manastira, ali čudotvorne mošti nisu pogodile.
Dodaj komentar