MediaSfera
Piše: Ksenija Matović
Foto: Nenad Mandić, The Sunday Times, Pasara arts&craft i Miloš Samardžić
Između prstiju
Gingolao2 jato barbuna
Odijelio mreže
Pasao3
kroz krošnje
narova i mirte
Pod jezikom
špica masline
i neverin
Bridžit Džons komunitadi je stila primit šjor Kurca.
Maštala je da ga drži u-šaku…..
Od karijernoga đurnalizma, samo je dijelilo mudo i ona je to riješila postat!
Intrala4 je u abulantu u Instituta ko furija.
U portun5 je čeko šjor Li.
– Okle ti?
– Ćeka da prime ja.
– Eo trčim. Ja san došla primit Sputnjika.
– Prije lansiranje, mora primaš mene.
– Što tebe patuljku?
– Samo ima ja.
– Ma nemoj me jeba! Fino je u-štampu bilo, da je primus svetoga zbora, koliko juče primio Fajzera!
– Primarna grupa.
– On?! Okle?!
– Trudnica.
– Slušaj Li, aj što ti oni prevod sa mandarinskoga, ka nam je u komunitad arivo6 delagacijun prijateljskoga Hđina nije valjo kurcu, nego san i bubuljice na gujcu dobila od-vaših mudanti7!
– „Dobićeš prijav i patinu od vrijeđaš kvalitetne i jeftine gaće, nemožeš nedelju dana ne pereš guzu ne menjaš gaću, onda gaća kriv“ .
– Ma ko se ne banja8?! Tiš meni zborit!!! Vi ti batikula9!!! I to žutoga!!
Sa ka te nabulam noga !! Rus il njente !!!!!!
Izabranoga je od konverzacijuna uvatila luda. Išempijan10 totalmente, uletio je idan11.
– Slušaj Bridžit. Jesan li ti dotur tolke godine?
– Jeste.
– Misliš li primit šjor Kurca?
– Mislin.
– E, prije toga moraš šjor Lija!
Poslije nekcije i-dva asisala, samo joj je Luštica bila granica.
Šjor dotur komunitadi je imo predavanje na-Lušticu.
Istoriografsko egzodusnoga karaktera.
Ae, kojega drugo?
Zborio je, kako su mnoge famelje na oti poluotok arivale iz Grčke.
Luštičani su pizdekinjali u-sebi.
Predavanju je prisustvo i oni naš Hemingvej.
Jer je volio je luštičku maginjiču, trešnjev top i lekturu.
Ka se zbor okončo, šjor Hemingvej je sio na mulo, potoćo12 noge u-more i čeko vapor13.
S pedence14 se, kroz-noć strmopizdivo15 šjor Zorba.
Karto16 je rukama i beštimo17.
– On će meni da san ja Grk!!! Kaki Grk ??? !!! Razumije se u ištoriju ko Mare u kriv kurac!!!
Znan ja dobro ko san!!! Srbin!!! Neće meni tamo neki dotur priča okle san. Ja nisam Grk!!!!!
Ja san Srbin!!! Srbin!!!!!
Šjor Hemingvej je mirno toća noge i čeko da šjor Zorba, intra na mulo i napravi sklopku na – prvu bitvu18.
Onda je prozborio.
– Šjor Zorba….. Vi ste tako mudri. Kao Sokrat. Mora bit da ste porijeklom Grk.
Sara Montijel ćinećite je išla uz-more i kantala19.
– Podaj sestro koju paru. Ko ti o zlu mislio, o kurcu ti visio.
Ka je Bridžit čula o koga bi se moglo visit, uvatila je trentauna20.
– Okle ti to?
– Šta lepa? Da ti Bog da sreću i tebi i tvojim tatama.
– To za-Kurca.
– Rima sestro.
– Rimuje se i ćića.
– Jeste lepa, al moja je bolesna.
– Koja?
– Lijeva. Pipni.
– Ma vjerujen ti.
– Pipni ka ti kažem.
I tako je Bridžit Džons komunitadi, zbog šjor Kurca, prvi put u svome kratkom i dosadnom životu pipala tuđe ćiće.
– Što ti je reko šjor dotur?
– Aperacija.
– Neš bit sama. Zvaću šinjoru Zoku i dić činećitu na-noge.
– Jel de da će me skroz sjeć sestro?
– Jebeš ćiću, važna je glava.
– Fala sestro.
I tako je Bridžit Džons, prvi put u svom kratkom i dosadnom životu, skinila sve svece s neba i zaštracala ih na Blau Grote. Samo zato što je imo Westnghouse J34, turbojet21, oldie but goldie, najbržu makinu na vapor.
ćića1, sisa
gingolati2, ljuljati
pasati3, prolaziti
intrati4, ući
portun5, ulaz u kuću ili zgradu
arivati6, stići, doći
mudante7, donje gaće
banjati se8, kupati se
batikulo9, osoba sretne ruke,sebičnjak, guzičar
išempijan10, sluđen
idan11, ljut
potoćati12, potopiti, umočiti u vodu
vapor13, brod
pedenca14, uzbrdica
strmopizditi15, okliznuti se pasti, strmoglaviti, naglo pasti
kartatati16, mahati
beštimati17, psovati
bitva18, stubić za vezivanje broda
kantati19, pjevati
trentauna20, žuta minuta, napad bijesa
Westnghouse J34 turbojet21, najbrži brodski motor
Ksenija Matović
Pesnikinja i novinarka. Autorka popularne kolumne „ Škurin“, koja je na našem portalu objavljivana tokom 2018. i 2019. godine, u svom nastavku, ponovo sa mnogo humora i satire, ispisuje storije o malom primorskom mestu, oživljavajući “oriđinale”, presvlačeći događaje, izvlačeći najupečatljive karakterne crte sugrađana, smelo otvarajući pitanja mentaliteta, beskompromisno razobličavajući pojave i nazivajući ih pravim imenom. Govoreći lokalno, uz upotrebu romanizama i arhaizama, te koristeći jezik kao način oživljavanja zaboravljene komunikacije, ali i ubojite satire, autorka zapravo govori o svim gradovima i ljudima.
Dodaj komentar