Zdravlje

Od prvih simptoma do dijagnoze ankilozirajućeg spondilitisa prođe preko sedam godina

MediaSfera

 

Nije svaki bol u leđima isti – ne ignorišite ga, već se obratite lekaru na vreme

 

„Gotovo je svako tokom života jednom ili više puta osetio bol u leđima, ali nije svaki bol u leđima isti. Iako vam se može učiniti da je u pitanju običan, mehanički bol u leđima, ukoliko je prisutan duže od tri meseca bol može biti znak drugog oboljenja – ankilozirajućeg spondilitisa“ – poručeno je na konferenciji za medije održanoj povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv ankilozirajućeg spondilitisa.




Ankilozirajući spondilitis (AS) ili radiografski aksijalni spondiloartritis je reumatska zapaljenska bolest kičme i karlice čiji se prvi simptomi ispoljavaju češće kod muškaraca nego kod žena, uglavnom između 18. i 35. godine života. Progresijom bolesti, dolazi do okoštavanja vezivnih struktura i ankiloze zglobova, tako da kičma postaje jedinstven okoštali blok, a neki delovi kičmenog stuba ostaju u fiksnom, nepokretnom položaju.

Prema rečima reumatologa, prve i najčešće simptome – bol u donjem delu leđa i jutarnja ukočenost koja se delimično ublažava razgibavanjem, pacijenti često povezuju sa mehaničkim oštećenjima – padovima, naglim pokretima, povredama na treningu, te odlažu posetu lekaru dok simptomi ne postanu nepodnošljivi.

Upravo je kašnjenje u postavljanju dijagnoze najveći izazov u lečenju ove bolesti, kaže klin. asistent dr Tatjana Živanović-Radnić sa Instituta za reumatologiju. „Nepodnošljiv bol u leđima koji se javlja kao prvi simptom pacijente dovodi do izabranih lekara opšte medicine, koji često ne prepoznaju inflamatorni bol u sklopu AS i obolelog upućuju kod neurologa, fizijatara ili ortopeda. Neretko se osobama koje boluju od ankilozirajućeg spondilitisa pogrešno postavi dijagnoza, npr. reumatoidnog artritisa ili fibromijalgije, zbog sličnih simptoma bolesti i sve ovo je razlog za činjenicu da od prvih simptoma do dolaska kod reumatologa i postavljanja prave dijagnoze u proseku prođe preko sedam godina“.

Kada reumatolozi konačno postave dijagnozu ankilozirajućeg spondilitisa, kao prvi od lečenja propisuje se fizikalna terapija i NSAIL – nesteroidni lekovi protiv upale. Međutim, NSAIL lekovi mogu da umanje bol, ali ne deluju na uzrok i progresiju bolesti, pa se promene koje se dešavaju na kičmenom stubu mogu zaustaviti jedino primenom bioloških lekova, koji ciljano blokiraju različite citokine koji učestvuju u procesu upale.

„Zahvaljujući naporima naših zdravstvenih institucija, pacijenti koji boluju od ankilozirajućeg spondilitisa već 10 godina imaju priliku da se leče najboljom terapijom u ranoj fazi bolesti. Uz biološku terapiju i sveobuhvatni pristup lečenju koji uključuje vežbanje moguće je smanjenje bola, sprečavanje progresije strukturnog oštećenja i   poboljšanje kvaliteta života kontrolom simptoma i upale“ kaže prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja za obolele od reumatskih bolesti.

Lekari dodatno ističu važnost svakodnevne fizičke aktivnosti, koja može pomoći u zadržavanju fleksibilnosti i pokretljivosti, kao i smanjenju osećaja ukočenosti i umora. „Ipak, najvažniji preduslov za uspešno lečenje pored biološke terapije, uz redovno vežbanje je edukacija o bolesti i blagovremeno prepoznavanje simptoma, kako ne bi došlo do kašnjenja u postavljanju dijagnoze i primeni terapije“ zaključuje dr Lapčević.

Svetski dan borbe protiv ankilozirajućeg spondilitisa

Obeležen je u četiri grada u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu kampanjom „Da li prepoznajete napASt?“, sa ciljem informisanja i edukacije građana o bolesti od koje pate milioni ljudi širom sveta. Glumac Ljubomir Bulajić i pantomimičar Marko Stojanović, koji je na svojim leđima nosio napASt, poslali su poruku da je pored prepoznavanja simptoma i ciljane terapije, razumevanje izazova sa kojima se pacijenti susreću ključno za poboljšanje kvaliteta života ljudi koji žive sa ankilozirajućim spondilitisom.

Ankilozirajući spondilitis u brojkama:

Za 69% pacijenata ustajanje iz kreveta i penjanje uz stepenice je otežano

76% ima problem sa vežbanjem i obavljanjem fizičke aktivnosti

74% ispitanika je izjavilo da ima problem da pronađe posao zbog svog zdravstvenog stanja

50% ima problem sa spavanjem, a 39% se bori sa anksioznošću

Istraživanje: The European Map of Axial Spondyloarthritis – Capturing the Patient Perspective, 2019




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .