Vruće teme

I dalje se u sudnici traga za istinom o ubistvu Slavka Ćuruvije

mediasfera-Slavko-Curuvija-godisnjica-ubistva.jpg

MediaSfera

 

 

U Specijalnom sudu u Beogradu danas se nastavlja ponovljeni sudski postupak za ubistvo vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavka Ćuruvije koje se dogodilo pre 22 godine. Za organizaciju ubistva, u poništenom sudskom postupku, pripadnici Državne bezbednosti pre dve godine osuđeni su na ukupno 100 godina zatvora. Presudu je prošle godine ukinuo Apelacioni sud i vratio predmet na ponovno odlučivanje.




Novinar, urednik i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo. Tek 16 godina kasnije i to nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara, Tužilaštvo je podiglo optužnicu.

Optuženi u ovom postupku su nekadašnji funkcioneri i operativci Državne bezbednosti – načelnik resora DB Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.

Suđenje je trajalo do aprila 2019. kada je sudsko veće Specijalnog suda četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB) osudilo na ukupno 100 godina zatvora. Od četvorice prvostepeno osuđenih samo je Radomir Marković u zatvoru jer je ranije osuđen na maksimalne kazne zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića, atentata na Vuka Draškovića, kao i četvorostruko ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali.

Radonjić i Romić su iz suda otišli u kućne pritvore koji im se računaju u neku buduću kaznu, a Kurak je i dalje nedostupan i nema podataka da ga iko ciljano traži.

Obrazlažući presudu, sudija Snežana Jovanović rekla je da je Sudsko veće većinom glasova odlučilo da su optuženi krivi što su, po nalogu nepoznate osobe, sa umišljajem ubili beogradskog novinara Slavka Ćuruviju. U obrazloženju presude se navodi da je Radomir Marković isplanirao ubistvo i detalje preneo Radonjiću, koji je angažovao Kuraka i Romića da izvrše ubistvo. Sama presuda nije otkrila međutim naručioce ubistva.

Insajder debata o prvostepenoj presudi za ubistvo Ćuruvije: Maksimum sudske istine

Sama važnost presude nakon 20 godina od ubistva jednog novinara bila je i tema Insajder debate u kojoj je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je da je potpuno jasno da su to ubistvo naručili ljudi u vrhu države, u to vreme porodica Milošević i Mirjana Marković, ali da je to posle 20 godina teško dokazivo na sudu.

Septembra 2020. Apelacioni sud ukinuo je ovu prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud prekoračio optužbu uvođenjem NN lica u taj slučaj.

„Uvođenjem ‘NN lica’ u izreku presude, a koje je, prema utvrđenju prvostepenog suda, učestvovalo u radnji izvršenja krivičnog dela zajedno sa okrivljenima i to kao neposredni izvršilac i dodavanjem novih radnji okr. Radonjiću, Kuraku i Romiću prvostepeni sud je, kada je reč o načinu izvršenja krivičnog dela značajno izmenio činjenično stanje koje je po sopstvenoj oceni utvrdio, u odnosu na činjenično stanje opisano u optužnici“, piše u odluci Apelacionog suda. Time je, prema oceni Apelacionog suda, sud prekoračio optužnicu, bitno povredivši postupak.

Ponovni postupak počeo je u oktobru prošle godine. Upravo tada zamenik tužioca Milenko Mandić je rekao da ostaje pri optužnici koju je ovo tužilaštvo podiglo još 2014. godine dodajući da na ponovljenom postupku neće iznositi nijedan novi dokaz koji nije već iznelo prilikom prvostepenog postupka.

Sudski postupak obeležen neobičnim postupcima

Inače, sam sudski postupak pripadnicima državne bezbednosti obeležio je niz neobičnih postupaka kao što su odbacivanja i vraćanja dokaza u postupak, sveopšta amnezija svedoka ali i puštanje iz pritvora dvojice okrivljenih.

Naime, Radonjića i Romića je sud 2017. pustio da presudu i suđenje sačekaju u kućnom pritvoru, sa nanogicom, iako su optuženi za ubistvo.

Na odluku o prebacivanju Radonjića i Romića u kućni pritvor burno su reagovali i Fondacija Slavko Ćuruvija i Komisija za istraživanje ubistva novinara, a predsednik ove Komisije Veran Matić rekao je da posebno zabrinjava činjenica da su pojedini svedoci u izjavama pred sudskim većem izjavljivali da im je prećeno, a da još nije utvrđeno ko im je pretio, niti je završeno saslušanje svih svedoka.

Pretnje svedocima

Upravo zbog tvdnji da bi im mogla biti ugrožena bezbednost, neki od ključnih svedoka u ovom postupku odbijali su da odgovaraju na pitanja.

Trojica svedoka na suđenju tvrdili da im je prećeno. To je na suđenju tvrdio  Milorad Ulemek,  bivši komandant JSO-a koji je osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića ali je svedok u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije. Navode o pretnjama izneli su i Miloš i Aleksandar Simović, članovi Zemunskog klana.

Sva trojica nalaze se u zatvoru na odsluženju najdužih zakonskih kazni, a na suđenju za ubistvo Ćuruvije prvi put su se pojavili kao svedoci i morali su da govore istinu.

Tako je Legija rekao da ostaje pri iskazu datom Tužilaštvu za organizovani kriminal 2014, koji je ujedno bio ključan da se posle više godina zastoja pokrene istraga ubistva Ćuruvije, ali je odbio da odgovara na pojedina pitanja.

U nastavku svedočenja Ulemek je precizirao da mu je prećeno kako bi odustao od svedočenja u tom slučaju, ali nije naveo ko mu je pretio.

Smena inspektora koji je došao do ključnih dokaza o ubistvu

Dragan Kecman je bio načelnik beogradske Uprave kriminalističke policije i šef Radne grupe za istraživanje smrti novinara. Njegov tim je rasvetlio ubistvo Slavka Ćuruvije što je dovelo do podizanja optužnice za ubistvo novinara. Kecman je na tu poziciju postavljen u januaru 2015, a već sledeće godine je bez jasnog obrazloženja i smenjen. O razlozima njegove smene čula su se kontradiktorna objašnjenja. Tako je v.d. direktora Policije Vladimir Rebić saopštio da je Kecman rasterećen funkcije načelnika da bi mogao da se posveti rešavanju važnih slučajeva, da bi tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović nakon nekoliko kasnije izjavio da je Kecman smenjen s funkcije načelnika beogradskog UKP-a jer je loše radio svoj posao.

To, međutim, prema tvrdnjama samog Kecmana nije navedeno u Rešenju o njegovoj smeni. U saopštenju kojim se oglasio povodom razrešenja Kecman je, između ostalog, naveo “da je kao član Komisije za istraživanje ubistava novinara nastojao da utvrdi istinu” i da “nekome izgleda smeta što je istraga na korak od rešenja slučaja ubijenog novinara Milana Pantića”.

On je tada upitao da li je njegovo razrešenje poruka ubicama novinara i građana ove zemlje da sada opet mogu bez ikakvih prepreka i komplikacija da likvidiraju one koji drugačije misle.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić upozorio je na to da je Kecmanovo svedočenje u postupku za ubistvo Ćuruvije svedeno samo na detalje oko oduzimanja traka s razgovorima, iako je on jedan od glavnih svedoka koji je mogao da da bitan doprinos u razjašnjavanju ubistva Ćuruvije, pošto je napisao optužnicu i najduže od svih operativaca radio na ovom slučaju.

Takođe, prema pisanju nedeljnika NIN, prisluškivani razgovori ukazivali su na to da je planirano i ubistvo Dragana Kecmana, inspektora koji je došao do ključnih dokaza u ovom slučaju.

Kecman je u januaru 2021. vraćen na mesto načelnika beogradskog UKP-a.

Izuzimanje snimaka kao ključnih dokaza

Ipak, najveću prašinu u toku ovog sudskog postupka podigla je odluka sudskog veća da na zahtev odbrane izuzme neke od ključnih dokaza Tužilaštva.

Reč je o podacima Mobtela sa baznih stanica neposredno pred ubistvo Ćuruvije, sačuvanih na devet diskova koji su predati policiji, a iz kojih je jasno dokumentovano da su optuženi bili na mestu Ćuruvijinog ubistva i u to vreme međusobno komunicirali.

Veće je ovaj dokaz izuzelo uz obrazloženje da policija nije dala pisanu potvrdu o oduzimanju tog dokaza (diskova) od Mobtela.

Međutim, tu odluku je Apelacioni sud poništio 11. maja, vratio na novo odlučivanje i u rešenju  naveo da su navodi Veća Specijalnog suda u suprotnosti sa dopisom MUP.

Uprkos tome, Sudsko veće 12. juna po drugi put donosi rešenje o izuzimanju ovog dokaza, ali ih Apelacioni sud početkom jula ipak vraća u postupak.

Izveštaj sastavljen na osnovu ovih podataka, koji je do marta 2018. nosio oznaku tajnosti, prvi put je u sudnici predstavljen 4. jula te godine. Sam izveštaj, prema navodima tužioca i zastupnika porodice, pokazao je da su optuženi, suprotno njihovim tvrdnjama, nalazili na mestu zločina.

Zamenik tužioca Milenko Mandić u završnoj reči nazvao je smrt Ćuruvije “mučeničkom”, navodeći da je ubijen u borbi za bolju budućnost i obnovu demokratije, ali i zbog svoje istinoljubivosti.

Uprkos jasnim dokazima, bez prekida sa praksom etiketiranja neistomišljenika

Samom ubistvu prethodila je kampanja u kojoj je Ćuruvija proglašavan za izdajnika. Uprkos tome što je i ovaj sudski postupak pokazao da je ubistvu prethodilo etiketiranje u Srbiji nikako da se prestane sa takvom praksom.

Napadi i etiketiranja novinara su gotovo svakodnevica.

Matrica je već godinama ista – svaki pojedinac ili novinar koji ukaže na zloupotrebu prvo postaje meta tabloida, a onda predstavnici vlasti citirajući tabloide daju na značaju optužbama bez dokaza, čime se zapravo ugrožava bezbednost novinara.

Izvor: Insajder




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .