Vruće teme

Zašto se 9. maja obeležava Dan Pobede nad fašizmom dok EU slavi Dan Evrope?

MediaSera

 

 

 

Dva važna događaja u istoriji Evrope, kao i svake godine, obeležavaju se danas nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama fašizma i palim borcima u Drugom svetskom ratu.




Širom Evrope danas se obeležava 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, u znak sećanja na završetak Drugog svetskog rata u Evropi 1945. godine i početak stvaranja Evropske unije, pet godina kasnije.

Dan pobede nad fašizmom

Dan pobede nad fašizmom je dan kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Slavi se 9. maja, iako je Drugi svetski rat konačno završen tek nekoliko meseci kasnije bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana posle tragične upotrebe atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju.

Naime 9. maja 1945. godine sovjetski maršal Žukov ratifikovao je ispred Saveznika sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel.

U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika.

Precizan broj stradalih nije nikada ustanovljen. Procene govore o tome da je bilo između 50 i čak 80 miliona poginulih, od kojih je civila bilo između 38 i 55 miliona.

Tačni podaci o žrtvama ni na području nekadašnje Jugoslavije nisu utvrđeni.

Državna komisija bivše Jugoslavije, naime, objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 osoba, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

Ovaj dan se svečano obeležava u velikom broju zemalja sveta, i to u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu od 2000.

Najveća parada održava se svake godine 9. maja u Moskvi, sa velikim maršem više rodova vojske i preleta avijacije.

Na toj paradi se svaki put pokažu i poslednja postignuća ruske tehnologije ali i oprema iz Drugog svetskog rata.

Kapitulacija Nemačke

Nemački predstavnici su dva puta potpisali kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Prva kapitulacija sa Saveznicima je potpisana u Remsu 7. maja i stupala je na snagu 8. maja u 23:01 po srednjoevropskom vremenu. Ovaj datum se često naziva Dan pobede u Evropi i u većini zapadnih zemalja.

Josif Staljin je kasnije bio nezadovoljan ovim događajima, pošto je smatrao da predaju mora da primi samo izaslanik vrhovne komande Sovjetskog Sveza i da bude potpisano u Berlinu i insistirao je da je protokol iz Remsa bio samo preliminarni, a da se glavna ceremonija mora održati u Berlinu, gde se tada nalazio maršal Georgij Žukov.

Stoga je organizovana druga ceremonija na neoštećenom imanju van Berlina uveče 8. maja, kada je već bio 9. maj u Moskvi zbog razlike u vremenskim zonama.

Feldmaršal Vilhelm Kajtel kao načelnik štaba Vrhovne komande Vermahta, general-pukovnik Hans-Jirgen Štrumpf kao predstavnik Luftvafe i admiral Hans Georg fon Frideburg su potpisali nemačku kapitulaciju u štabu Sovjetske armije u Berlin-Karlshorstu.

Ispred saveznika nemačku predaju prihvatili su sovjetski maršal Žukov i britanski maršal Artur Teder. Prva parada pobede u Moskvi je održana 24. juna 1945. godine. Svake godine od tada se održava parada pobede u Moskvi 9. maja.

Najveća je bila 2015. godine kada se slavilo 70 godina od završetka Drugog Svetskog rata. Na njoj je Rusija predstavila svoje najnovije oružje.

Dan Evope

Deveti maj prihvaćen je i kao Dan Evrope, jer je baš 9. maja i to 1950. ministar spoljnih poslova Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka kojim bi se sukobljavanje između evropskih zemalja, učinilo ne samo nezamislivim, nego i nemogućim.

Suština njegovih ideja ogledala se u uspostavljanju zajedničkih tela, odnosno relacija, u prvo vreme u proizvodnji i distribuciji uglja i čelika kao temelja industrijske snage.

Formiranje naddržavnih tela u tim oblastima trebalo je da označi prve korake na tom putu, a Šuman je prvenstveno imao u vidu odnose Francuske i Nemačke.

Naredne godine osnovana je Evropska komisija za ugalj i čelik, koja je vremenom prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, da bi 1991. u holandskom gradiću Mastrihtu bila proglašena Evropska unija.

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik potpisan je 18. aprila 1951. godine i potpisnice su bile – Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija, Danska i zemlje Beneluksa – Belgija, Holandija i Luksemburg.

Evropski savet je 1955. godine u Milanu odlučio da se dan objavljivanja Šumanovog plana, 9. maj, obeležava kao Dan Evrope.

Ugovor o EU, poznat i kao Ugovor iz Mastrihta od 7. februara 1992, stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine i utvrdio je tri stuba EU – nadnacionalni, zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i saradnju u oblasti pravosuđa i u unutrašnjim poslovima.

Počev od 1. januara 2007. godine Evropsku uniju je činilo 27 država članica sa blizu 500 miliona stanovnika, a 1. jula 2013. godine Unija je dobila 28. člana – Hrvatsku.

U međuvremenu, građani Velike Britanije na referendumu su odlučili da njihova zemlja treba da izađe iz ove zajednice i Bregzit je u toku.

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .