Istorija

Zamak Iter, najčudnija bitka u Drugom svetskom ratu

MediaSfera

 

Foto: Arhiva

 

Pet dana nakon samoubistva Adolfa Hitlera i svega tri dana pre potpisivanja bezuslovne predaje nacističke Nemačke, u Austriji se odigrala možda i najneobičnija bitka u Drugom svetskom ratu.




Zamak Iter je mali zamak, koji se nalazi na brdu u neposrednoj blizini sela Iter u austrijskom Severnom Tirolu. Vlasniku je oduzet 1940, dve godine nakon što je Nemačka izvršila „anšlus“ (pripajanje) Austrije.

Po naređenju Hajnriha Himlera, SS je preuzeo zamak i njegova transformacija u zatvor je završena u aprilu 1943. godine, a postao je deo administracije koncentracionog logora Dahau.

Zatvor je bio namenjen za francuske zarobljenike koji su bili važni Trećem Rajhu. Među najpoznatijim zatvorenicima su, između ostalih, bili teniska zvezda Žan Borotra, bivši premijeri Francuske Eduar Daladje i Pol Reno, kao i Mari Agnes Kajo, starija sestra Šarla de Gola.

Pored „poznatih“ zatvorenika, u zamku se nalazio i veliki broj zarobljenika iz istočne Evrope, koji su tu poslati iz logora Dahau kako bi radili na poslovima održavanja.

Eduar-Daladje-napusta-oslobodjeni-zamak-Iter.jpg
Eduar Daladje napušta oslobođeni zamak Iter

Jugoslovenski partizan prvi pozvao Saveznike u pomoć

Zvonimir Čučković, zarobljeni jugoslovenski partizan iz Hrvatske, je 3. maja 1945. izašao iz Itera, pod izgovorom da obavlja neki posao za komandanta zatvora Sebastijana Vimera. Zapravo, on je sa sobom nosio pismo u kome Englezi traže pomoć savezničkih snaga i rečeno mu je da pismo uruči prvom Amerikancu na kog naiđe. On je u tome i uspeo, na obodima grada Vorgl koji se nalazi na oko osam kilometara od zamka.

Prva američka spasilačka jedinica koja je pokušala da se probije do zatvora nije uspela u tome, pošto ih je zateklo teško granatiranje na pola puta do tamo, a zatim su im nadređeni naredili da se vrate.

Nakon što se Čučković nije vratio, a bivši komandant logora Dahau Eduard Vajter je umro pod sumnjivim okolnostima, Vimer je napustio položaj upravnika zatvora i pobegao je. Za njim su ubrzo krenuli i svi stražari, tako da su zatvorenici preuzeli kontrolu nad zamkom i naoružali su se onim što je ostalo u oružarnici za pobeglim stražarima.

Nemci i Amerikanci prvi put na istoj strani

Zatim je Čeh Andreas Krobot krenuo Čučkovićevim putem i sa sličnom porukom naišao na pripadnike austrijskog Pokreta otpora u Vorglu, koji su prethodno napustili vojnici Vermahta, ali su ga odmah zauzele SS trupe. Krobot se sastao sa majorom Jozefom Ganglom, komandantom preostalih vojnika Vermahta koji je odbio naređenje o povlačenju i pridružio se lokalnom Pokretu otpora.

Istovremeno, oklopne i pešadijske jedinice pod komandom kapetana Džona Lija došle su do mesta Kufštajn, na oko 13 kilometara severno od Vorgla. Kada je stigao poziv za pomoć Gangla, Li je odmah pristao da povede spasilačku misiju, za koju je dobio odobrenje od američke komande.

Posle svih prepreka i problema, spasilačka ekipa se sastojala od Lija, 14 američkih vojnika, Jozefa Gangla, vozača i kamiona u kom se nalazilo deset bivših nemačkih artiljeraca. Na četiri kilometra od zamka, savladali su deo trupa SS koji su pokušali da im blokiraju put.

Po dolasku u Iter, zatvorenici su oduševljeno dočekali Lija, ali su bili razočarani malim brojem vojnika koji su došli da ih brane. Li je preuzeo komandu, rasporedio ljude oko zamka na defanzivne položaje, a na sam ulaz je postavio tenk.

Uprkos naređenju zatvorenicima da se sakriju, oni su tokom cele noći ostali napolju i borili se udruženi sa američkim i vojnicima Vermahta.

Oko 100 do 150 pripadnika SS je pokrenulo napad na zamak u jutro 5. maja 1945. Pre početka napada Gangl je uspeo da kontaktira lokalnu ćeliju Pokreta otpora i zatraži pojačanje.

Američki i nemački vojnici, prvi put na istoj strani u Drugom svetskom ratu, vodili su ljutu borbu sa SS.

Do popodneva, vest je stigla i do 142. američkog pešadijskog puka, koji je odmah sastavio spasilačku jedinicu. Stigli su do zamka oko 16 časova i odmah porazili preostale trupe SS. Oko 100 ih je zarobljeno, dok su francuski zatvorenici evakuisani u Pariz, u koji su stigli 10. maja.

Kada se sve sabere, zamak je branilo 36 vojnika i četiri tenka, nasuprot 150-200 pripadnika Waffen-SS. Za SS nema podataka koliko ih je poginulo u borbama, dok je u odbrani Itera stradao jedan vojnik, četiri ih je ranjeno i uništen je jedan tenk.

KnjigaPoslednja bitka“

Major Jozef Gangl

Novinar Stiven Harding sakupio je podatke o neverovatnom savezništvu američkih vojnika, francuskih ratnih zatvorenika i nemačkih vojnika u odbrani austrijskog dvorca Iter od napada esesovaca. To je jedini zabeleženi slučaj zajedničke borbe Nemaca i saveznika u tom ratu.Harding je priču o ovoj nezamislivom događaju pretočio u knjigu „Poslednja bitka“, bazirajući je na memoarima učesnika, intervjuima koje je sam radio, kao i zvaničnim američkim, nemačkim i francuskim istorijskim podacima.

Hardingova knjiga je kulminacija 20-godišnjeg istraživanja o ovoj bici, koja je počela posle bekstva čuvara dvorca četvrtog maja. Zamak je služio kao dopunski objekat koncentracionog logora koncentracionog logora Dahau, ali su zatvorenici visokog ranga držani u relativno luksuznim uslovima, imali su pristup biblioteci i svako je imao svoju sobu.

Glavni heroji priče, zasnovane na činjenicama, jesu Džon li, koji je otelotvorenje borca: mudar, agresivan, inovativan, veoma sklon alkoholu, ali koji vodi računa o svojim vojnicima, i major Jozef Gangl, više puta odlikovani zapovednik u Vermahtu, koji je poginuo pomažući Amerikancima da zaštite francuske zatvorenike. Gangl je u modernoj Austriji i Nemačkoj poznat kao heroj borbe protiv nacizma, ali je ovo prvi put da se priča o njemu pojavljuje na engleskom.




Vodovodska 187 L

PTICE NA UZGLAVLJU

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Festivala nauke

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .