MediaSfera
U galeriji Singidunum u utorak, 11. maja, u 19 časova otvara se izložba “Nasleđe” Selme Đulizarević- Karanović.
O izložbi Nasleđe
Sudbina ručnog rada u 21.veku upisana je […] u suptilnu politiku hvatanja žena u zamke njihovih tradicionalnih uloga i njihovih zadovoljstava […] u skoro svim jezicima termini vezani za šivenje i vezenje imaju polne naznake […] žena uvek veze za drugoga. Na granici magije i kulta, ručni rad je do muških fantazmi o idealnoj ženi[…]
Kad radi ručni rad, žena ima potpunu slobodu misli. Ručni rad tako može biti sumnjivi prostor ženske slobode i autoriteta.
Svetlana Slapšak, Ručni rad
Reč autora
-Od izložbe u Galeriji FLU 2011. godine bavila sam se radovima izvedenim u tekstilu koji su biliu funkciji moje slikarske poetike, a nisu bili modne kreacije ili dizajn odevnih predmeta. Ti radovi su bili istraživanje granica ženskog identiteta. Toj temi su bila posvećena i dva projekta koja su usledila, i proistekla iz istog problema – izložba korseta „Nevidljiva“ u Prodajnoj galeriji Beograd 2014. godine i izložba „Trnoružičnjak“ 2017. godine u Galeriji ULUS, gde su odevni predmeti, korseti i kotarice bili nosioci poetskih poruka ispričanih jezikom bajke.
Izložba na kojoj je glavni predmet ženska košulja inspirisana je etnografskom građom, tradicionalnom nošnjom sa ovih prostora. Košulja je obavezan deo svadbenog ruha i svakodnevne odeće. Devojke su spremale nevestinsko ruho, a udate žene odeću za svaki dan. Od predenja, tkanja, šivenja i ukrašavanja vezom, svaka etapa tog procesa imala je svoje tradicionalne formalne elemente, koji su se ponavljali i prenoslili iz generacije u generaciju i svaki je imao svoje tumačenje i varijante. Košulje na ovoj izložbi variraju u kroju i u načinu ukrašavanja.
Neke imaju floralne motive slikane bojama za tekstil i drvenim bojama, a neke su kombinacija teksta i floralne ornamentike. Vez je prisutan kao jedan od načina islikavanja površine. Rukopisom ispisani poetski tekstovi imaju dekorativnu funkciju i funkciju nosilaca poruke. Projektovanje fotografija sa motivima cvetova na košulje je takođe jedan od pristupa u „slikanju“ površine košulje. Neke košulje su svedene na dve dimenzije, a neke uključuju i treću dimenziju.
U postavci preovlađuju košulje koje su rešavane kao dvodimenzionalno slikarsko platno. Slikanje, vez i tekst se prepliću na košuljama, tako da se dopunjuju kao pristupi rešavanja povšine. Krojevi se razlikuju, od “T” kroja do strukirane košulje bez rukava, i dužina košulje varira. Izložba zahteva jednostavnu postavku, pošto svaka košulja treba da se sagledava pojedinačno i svaka ima svoj poetski potencijal.
Naziv izložbe, „Nasleđe“, potiče od činjenice da je izrada ovih odevnih predmeta bila tradicionalno ženski posao, koji se prenosio s kolena na koleno.
Dodaj komentar