MediaSfera
Pokret nesvrstanih zemalja ove godine obeležava šest decenija postojanja, a Beograd bi tim povodom trebalo da opet bude domaćin jedne konferencije kao što je to bio u septembru 1961. godine.
Plan državnog rukovodstva Srbije jeste da organizuje skup u drugoj polovini oktobra, računajući da će tada epidemijska situacija u svetu, a pogotovo u našoj zemlji, biti znatno relaksiranija. Ideja je da to bude konferencija na nivou ministara spoljnih poslova, na koje bi bili pozvani predstavnici 120 država članica Pokreta nesvrstanih, kao i onih koje su, kao i Srbija, u statusu posmatrača, a kojih je 25 ukupno.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović kaže za „Politiku” da su u ovom trenutku u fazi intenzivne komunikacije s Azerbejdžanom, koji je aktuelni predsedavajući Pokreta nesvrstanih i da se dogovaraju oko formata sastanka. „Podrška Bakua nam je apsolutno neophodna jer smo mi samo zemlja posmatrač”, ističe on. Inače, ako i ovog septembra Generalna skupština Ujedinjenih nacija ne bude mogla da se fizički održi (prošlog puta je bila onlajn), skup u Beogradu bi mogao da bude i najveće multilateralno okupljanje u svetu ove godine.
Srbija je bila domaćin dvodnevnog skupa i u septembru 2011. godine, u čast pola veka nesvrstanih, kada je ugostila delegacije više od 100 zemalja sa oko 600 članova. Među učesnicima su bili i zvaničnici UN, Organizacije islamske konferencije, Afričke unije, Arapske lige, a kao posmatrači i predstavnici Španije, Mađarske i Finske. Predsedavajući Pokreta nesvrstanih tada je bio Egipat. Domaćin ovogodišnjeg skupa biće predsednik Vučić, dok je pre deset godina to bio predsednik Boris Tadić.
Prva konferencija nesvrstanih
Bila je na nivou šefova država ili vlada, a idejnim tvorcima smatraju se predsednici SFRJ Josip Broz Tito, Egipta (u to vreme Ujedinjene Arapske Republike) – Gamal Abdel Naser, Gane – Kvame Nkrumah i Indonezije – Sukarno, kao i prvi premijer Indije Džavaharlal Nehru. U Beograd su te 1961. došli predstavnici 25 tadašnjih nesvrstanih zemalja, tri države posmatrača, ali i više oslobodilačkih pokreta, partija i organizacija. Tito i Jovanka Broz su prvih šest dana septembra bili domaćini Naseru, Nehruu, Nkrumahu, Sukarnu, etiopskom caru Hajleu Selasiju, premijerki Cejlona (kasnije Šri Lanka) Sirimavo Bandanaraike, predsedniku Tunisa Habibu Burgibi, predsedniku Kipra Makariosu Trećem, kralju Maroka Hasanu Drugom, kralju Kambodže Norodomu Sihanuku…
Obeležavanju 60 godina od osnivanja nesvrstanih priključio se i Institut za međunarodnu politiku i privredu, iz koga je inače potekla sama ideja o osnivanju ovog pokreta, budući da je institut nekada bio vezan za predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Direktor instituta prof. dr Branislav Đorđević kaže da je pri kraju rad na međunarodnom zborniku na temu Pokreta nesvrstanih u kome će biti prilozi više od 20 autora iz nesvrstanih zemalja, biće organizovan skup na kojem će učestvovati ambasadori nesvrstanih zemalja akreditovanih u Beogradu, a priprema se i virtuelna izložba. „Institut ima mnogo građe koja se odnosi na Pokret nesvrstanih. To su knjige iz zemlje i inostranstva koje su objavljivane o Pokretu nesvrstanih, od Beogradske konferencije pa nadalje”, kaže Đorđević za „Politiku”.
Dodaj komentar