Kulturna baština

20 godina od pogroma u Mateiču: Stradanje poslednje carske zadužbine Nemanjića

MediaSfera

 

 

Piše: Dr Jasmina S. Ćirić, docent

Univerzitet u Kragujevcu

Filološko-umetnički fakultet

 

 

 

Danas 3. maja 2021. godine navršava se tačno 20 godina od razornih oštećenja nastalih 2001. u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mateiču, u istorijskom području Žegligova u Republici Severnoj Makedoniji. Manastir predstavlјa celinu sa jedne strane osam vekova trajanja života Bogu posvećene lјudske zajednice, i sa druge strane riznice visoke kulture i predanja koje je iznedrila Crkva Hristova. Naziv Mateič, postao je od reči mati – ,,Mati Božija“.




Žegligovski manastir ili manastir Mateič administrativno pripada Opštini Lipkovo. Manastir se vidi golim okom iz Kumanova, ali do njega se stiže jedino terenskim vozilom. Od grada do manstirskog kompleksa po neasfaltiranom i tesnom putu, putuje se oko sat vremena. Da su Gospod i priroda bogato darivali ovaj kraj potvrđuje se bujnom vegetacijom, izvorskom vodom, naizgled netaknutom prirodom. Ipak takvu sliku ometaju slike ruševina koje najpre vidi svaki putnik dobronamernik.

U samom manastirskom kompleksu prvo vas dočekaju ruševine pomoćnih objekata, a onda veličanstvena slika: impozantna crkva i uzvišeni mir, koji zaustavlјa dah svakog posetioca. Doživlјaj upotpunjuje duhovna tišina i jedinstven i neponovlјiv pogled. To je primetio i Nikolaj Okunjev kada je u tekstu Građa za istoriju srpske umetnosti: Crkva Svete Bogorodice – Mateič napisao: ,,U pustom kraju usamlјeno se dižu veličanstvene ruševine hrama, koje se već iz dalјine, sa Kumanovskog Polјa vide“.

Pogled-na-Mateic-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Zadužbina cara Uroša

Iako je nastao već u XI veku, što potvrđuju i natpisi na grčkom koji se vezuju za period vladavine Isaka Komnina (1057 – 1059), manastir je postao poznat kao carska zadužbina u srcu nemanjićke terra sacra posvećena Uspenju Bogorodice. To je upravo crkva Bogorodice Crnogorske koja se pominje u hrisovulјi kralјa Urorša II Milutina darovanoj Sv. Đorđu Gorgu 1300. godine. Prema biografiji cara Uroša V koju je napisao patrijarh Pajsije, na njenom mestu je car Dušan započeo izgradnju hrama Uspenja, koji je završila carica Jelena sa sinom Urošem V oko 1357.

Po više pojedinosti Mateič je karakteristično ostvarenje. Prostor hrama je izgrađen po zamisli upisanog krsta sa pet kupola. Kao petokupolna crkva u osnovi razvijenog upisanog krsta hram u Mateiču je u nizu sličnih rešenja u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi. U crkvi Uspenja u Mateiču nastavlјa se duga tradicija petokupolnih crkava srpske srednjovekovne arhitekture.

Glavna kupola je u sredini kružna, spolјa dvanaestostrana, a njen prečnik veći je od prečnika kupole u Visokim Dečanima.  Mateič ima jednu odliku koju ne srećemo na drugim hramovima: dvanaestrostranu centralnu kupolu dok ostale crkve u skopskoj Crnoj Gori imaju osam. Na Mateiču se obnavlјaju stare graditelјske tradicije koje nalazimo u Carigradu i Solunu. Graditelј je imao u vidu ravnomernu strukturu zidanja tako da je jasno da se opeka pojavlјuje kao dopunski materijal osim u gornjim konstrukcijama gde nedvosmisleno odražava želјu za simvoličnim iskazivanjem ornamenta izvedenog opekom.

Carica-Jelena-sa-Urosem-V-Mateic-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Nastavak tradicije kralja Milutina

Fasadnim platnom pročelјa odnosno ,,spolјašnjom“ slikom zapadne fasade hrama u Matejče dominira motiv tzv. trijumfalnog luka. Središnji luk je širi i viši od bočnih lukova na fasadi. U nišama bočno od centralnog portala izveden je ornament čija geometrijska slika je formirana dijagonalno ukrštenim opekama. Reč je o motivu zastuplјenom u arhitekturi epohe o kojoj je reč. Pomenimo kao paralelu pročelјe crkve Svete Sofije gde je u svakoj drugoj niši plasiran identičan ornament. Isti ornament plasiran je u zabatnoj površini zapadne fasade crkve Bogorodice Zahumske u Ohridu, zatim na jugoistočnoj stranici apside i južnoj fasadi crkve u Ljubotenu.

Oltarski prostor je prostran, što govori o razvijenim i složenim liturgijskim potrebama.

Loza-Jesejeva-Mateic-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Enterijerom dominira trivilon, odnosno trolučni prolaz između male priprate i naosa, što posebno naglašava trijumfalni kontekst ove građevine. Dva snažna stuba, kružnog preseka, nose kubične kapitele ukrašene na uglovima stilizovanim lјudskim i životinjskim glavama i povijenim listovima, nastavlјajući tako tradiciju skulptovanja kapitela kao u Dečanima.  Ulazi odnosno portali ove crkve nastavlјaju tradiciju građenja kao u crkvi Svetih Arhanđela u Prizrenu. Skulptovani bilјni i životinjski svet, verovatno prvobitno bojen, nastavlјa idejno i tematski sve ono što se može videti na skulptovanim kapitelima, portalima i prozorskim otvorima u Dečanima i u crkvi Svetih Arhanđela u Prizrenu.

Važno je napomenuti da crkva Uspenja Bogorodičinog u Mateiču nastavlјa tradiciju spomenika Svetog kralјa Milutina iz XIV veka i prizrenskih Arhanđela. Zamisao prostora u celini nedvosmisleno pokazuje da je prizrenska zadužbina cara Dušana bila osnova za građenje programa po kojem je projektovan Mateič. Na identičan način je zamišlјena osnova hrama, tročlani oltarski prostor, naos sa dominantnom kupolom i četiri male kupole u uglovima.

Trivilon-unutrasnjos-crkve-Uspenja-Bogorodicinog-Mateic-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Novina u Mateiču

 Novina u Mateiču je uklјučivanje prizrenskog predvorja u zatvoren prostor. Imajući u vidu da su na ovaj način sintetisani i odgovarajući arhitektonski detalјi manastira Pantokratora u Carigradu, gde je car Dušan proveo svoje detinjstvo, ktitori su na taj način pokazali ugledanje ne samo na tradiciju već i sećanje na Carigrad ,,Oko Vaselјene“. Otuda je iznad južnog portala i prikazan predimenzionirani lik Hrista Pantokratora, neposredno uz  ktitorsku kompoziciju.

Mateič je poslednja velika, carska zadužbina srpske arhitekture u okolini Kumanova. Slikarstvo Mateiča pokazuje nadovezivanje na slikarske tradicije koje se sreću u slikarstvu Milutinovih zadužbina. Veliki je prostor u enterijeru hrama Bogorodice u Mateiču bio na raspolaganju, tako da su slikari mogli adekvatno oslikati hram. U Mateiču su naslikani brojni ciklusi fresaka: Veliki praznici, zemalјski život Hristov, parabole, Akatist, Dela apostolska, Čuda apostolska, legenda o caru Avgaru, čuda Dimitrija Solunskog, ciklus Vaselјenskih sabora sa dodatkom srpskog sabora kralјa Stefana, Božićna stihira Jovana Damaskina i dr.

Od istorijskih tema nezaobilazna je kompozicija koja predstavlјa drugo rodoslovno stablo dinastije Komnina. Ono je trebalo da pokaže rodbinske veze carice Jelene i krvne veze njene porodice sa romejskom dinastijom. Srpska dinastija je prikazana kao ogranak romejskih careva. Loza Nemanjića na zapadnom zidu severnog broda, zatim i ktitorska kompozicija koju čine carica Jelena i Uroš V koji drže model hrama i desno od njih car Dušan.

Izgled-centralne-kupole-crkve-u-Mateicu-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Izrazito središte kulture

Na prostranim površinama južnog i istočnog zida naosa naslikana je ktitorska kompozicija. Carica Jelena i Uroš drže između sebe model hrama koji je poprilično oštećen ali se vidi da predstavlјa severnu stranu hrama s pet kubeta. Ktitori daruju model hrama Bogorodici Odigitriji. Carica drži krst ukrašen biserima, dok joj se s krune spušta sivi preves. Zbog otpadanja pigmenta boja Jeleninog preveza danas je bela, ali se primećuju tragovi sivo plave boje koji govore u prilog
pretpostavci da je to možda bila original na boja caričinog preveza. Uroš je prikazan kao mlad, lica ovalnog oblika. Do Jelene i Uroša je car Dušan. Po mišlјenju Svetozara Radojčića ovo je posmrtni Dušanov lik. Portret nalikuje onom u Dečanima i u Lesnovu.

Jasmina-Ciric-u-Mateicu-ispred-freske-Bogorodice-sa-Hristom.jpg
Jasmina S. Ćirić u Mateiču ispred freske Bogorodice sa Hristom

U XV veku Mateič je bio izrazito središte kulture. Književna i prepisivačka delatnost veoma su žive.  U manastiru je živeo Isaija Srbin, srpski kompozitor, poznati himnograf koji je napisao i kompoziciju ,,Polijelej Servikos“. Takođe u manastiru je obavlјana i  prepisivačka delatnost koju je predvodio Vladislav Gramatik. Vladislav Gramatik (dijak) bio je srpski književnik i pisar. On je od 21. novembra 1456. do 11. novembra 1457. godine sastavio „Zbornik“ u Mladom Nagoričinu, zatim za Dimitrija Kantakuzina u manastiru Matejiču i 1479. godine još jedan „Zbornik“ koji se danas čuva u Rilskom manastiru u Bugarskoj.  Gramatik je napisao da je u Mateiču imao „žilište (stan) i prebivalište“ 1472/1473. i 1479. godine.

Po dolasku Osmanlija manastir je počeo da propada. Nјegovom stradanju doprinelo je skidanje olovnog krova tokom 18.veka, iskorišćenog za pokrivanje Eski džamije u Kumanovu. Tokom balkanskih ratova Mateič je ponovo ušao u sastav srpske države (tadašnje Kralјevine Srbije). To je pružilo priliku istraživačima da ispitaju crkvu. Deo fotografskog materijala čuvan je u dokumentaciji Muzeja Južne Srbije u Skoplјu. Nakon oslobođenja 1918. godine, manastirska crkva je obnovlјena. Ostalo je zabeleženo u tekstu ,,Kralј i kralјica u manastiru Matejiću“ objavlјenom u časopisu ,,Vreme“ za 1. novembar 1926. godine da su Nј. V. viteški kralј Aleksandar I Karađorđević, Nј. V. kralјica Marija i knez Arsen idući na konjima, jer od Novog Sela nije bilo puta, posetili manastir Mateič, kao i da su tom prilikom popisali imena svih nastanjenih u 80 domaćinstava u Mateiču koji su tada ostali bez vode. Istoga dana osveštana je i osnovna škola podignuta trudom Nј. V. kralјa na molbu skopskog nadzornika osnovnih škola gospodina Ćirića.

Freska-Bogorodice-sa-Hristom-pre-i-posle-ostecenja-2001..jpg

Zanimlјivo je da je 1934. pod pokrovitelјstvom Nј. V. kralјa Aleksandra I Karađorđevića manastir Mateič obnovlјen čime su makar privremeno zaustavlјena dalјa propadanja živopisa. Posle Drugog svetskog rata obavlјeni su sanacioni radovi u crkvi koji su trajali skoro do 1960. godine. Nažalost, nakon crkvenog raskola 1967. godine u manastiru nema monaha, a manastir je prepušten nepovolјnom uticaju atmosferskih prilika, kao i nepovolјnim političkim okolnostima.

Ostecenja-konaka-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Teroristički štab u svetinji

Zadužbina carice Jelene i cara Uroša V, manastir Uspenja Presvete Bogorodice u selu Matejče, tokom ratnih sukoba između regularnih vojno policijskih snaga vlade u Skoplјu i paravojnih grupacija pobunjenih ekstremista Albanaca, pretvoren je 3. maja 2001. godine u teroristički štab i lokaciju za pohranjivanje arsenala albanskog naoružanja (pre opsade manastira smeštenog uglavnom u obližnjim selima, među kojima je najviše oružja bilo iz sela Aračinovo).

U tom periodu u oružanim sukobima razrušen je i manastirski konak koji je godinama ranije služio kao dečje odmaralište. Ozbilјno su devastirani i delovi crkve, oštećene freske, čak je prekopavan pod u oltarskom prostoru, kada je uništena i ploča časne trpeze. Slomlјena vrata, prozori, uništene freske, vlaga zbog krova koji prokišnjava. U priprati hrama su ostaci vodenog taloga, demolirana su vrata na zapadnoj i južnoj strani, oštećeni su delovi gornje konstrukcije hrama, u oltarskom prostoru kolonije insekata su našle svoje permanentno stanište. Stakla od tranzena centralne kupole su trajno oštećena tako da su freske i u ovoj, najvišoj tačci hrama, prepuštene nemilosti atmosferilija U hramu su albanski teroristi mučili i maltretirali deo lokalnog pravoslavnog srpskog stanovništva iz Mateiča, koje je danas etnički očišćeno od pravoslavnog stanovništva.

Grafit nastao 2001.godine prilikom upada albanskih ekstremista u crkvu, freska na kojoj je prikazan Sveti Apostol Pavle, foto: J. Kila, fotografija u javnoj upotrebi

Preživeli Srbi i Makedonci iz sela Mateič 2001. na poziv državnih vlasti u Skoplјu napustili su svoja vekovna ognjišta i otišli u „privremeno raselјenje“ u kolektivnim centrima. Nјihovo privremeno raselјenje postalo je permanentno.  Procena je da je napušteno oko 130 kuća, od čega je oko četrdesetak domaćinstava posedovalo svoja imanja. Nakon sudskih procesa pravoslavno stanovništvo Mateiča dobilo je određenu odštetu, ali su im oduzeti domovi i čitava domaćinstva sa kompletnom imovinom na kojima su bili vekovima. O tome postoji sačuvana sudska dokumentacija koja nedvosmisleno dokazuje uzurpaciju imanja koja su u međuvremenu pretvorena u deponije. Najveći deo prognanih Srba i Makedonaca uspešno je pred sudskim instancama zastupao advokat Siniša Stanković iz Kumanova o čemu je u više navrata pisano u listu ,,Večernje novosti“.

Ostecenja-u-crkvi-Uspenja-Bogorodicinog-manastir-Mateic-foto-Jasmina-S-Ciric.jpg
Deo nekadašnjeg konaka sa natpisom albanskih ekstremista (UČK), manastir Mateič, foto: Jasmina S. Ćirić

Ovim povodom, trebalo bi pomenuti da je na povečerje Vidovdana 2001. godine Nјegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Pavle uputio pismo Kofiju Ananu, tadašnjem generalnom sekretaru OUN i Koiciru Matsuriju, generalnom sekretaru UNESKO povodom uništavanja srpskih manastira na Kosovu i Metohiji i u Skopskoj Crnoj Gori. Nјegova Svetost Patrijarh Pavle posebno je ukazao da je u najvećoj opasnosti manastir  Mateič u istoimenom selu. Prema rečima Nјegove Svetosti Mateič je ,,blago koje su trenutno uzurpirali albanski teroristi. Preti opasnost da u obračunu makedonske vojske i terorističkih snaga ova velika pravoslavna svetinja bude minirana iznutra ili bombardovana spolјa“.

Džordž Robertson, tadašnji generalni sekretar NATO, uz zahvalnost na obraćanju Nјegove Svetosti, objasnio je da ,,NATO pridaje značaj kulturnom nasleđu i verskim centrima svih evropskih kultura i nastaviće da obezbeđuje spomenike na Kosovu. Ali takvu odgovornost nema na teritoriji Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Moj lični predstavnik gospodin Piter Fejt je sredinom jula posetio Mateič. Selo je srušeno u teškim borbama između etničkih albanskih naoružanih grupa i vladajućih snaga. Na sreću, pravoslavna crkva je spolјa ostala neoštećena, ali je unutrašnji inventar zapalјen“.

ostaci-crepova-nakon-2001.godine-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Smišljeno uništavanje tragova pravoslavnog naroda

Albanski teroristi i ekstremisti iz ONA sproveli su smišlјeni zločin, uništavanjem vekovnog prisustva i tragova pravoslavnog naroda u Mateiču. Iza takvih postupaka stoje pravi teroristički metodi, što se potvrđuje i desetinama sačuvanih video snimaka. Koristili su dinamit, bombe, mine, tenkove, različito naoružanje. Na taj način pripadnici pomenute paravojne formacije delovali su rotiv pravoslavnog kulturnog nasleđa koje je deo evropske i svetske baštine.

Da pojedinosti navedene u odgovoru Blaženopočivšem Patrijarhu Pavlu nisu odgovorale istini, potvrđeno je i u Izveštaju koji je tokom septembra 2001.godine poslat IKOMOS-u.  Tadašnja  ministarka kulture, g-đa Samoilovska-Cvetanova, uputila je apel generalnom sekretaru UNESKO-a u vezi sa problemima kulturnog nasleđa u Makedoniji za vreme sukoba. U junu 2001., izvršni odbor IKOMOS-a u Makedoniji odlučio je da pokrene kampanju za spas kulturnog nasleđa ugroženog oružanim sukobom. Predloženo je da se od predsednika IKOMOS-a, gospodina Majkla Petzeta, zatraži da uputi apel za spas manastira u Mateiču kao jednog od ,,najvrednijih primera vizantijske arhitekture i fresko slikarstva 14. veka“.

Za potrebe prvobitnog izveštaja (6-7. jula 2001.) u vezi sa zatečenim stanjem u Mateiču, jedan od članova ekipe fotografisao je stanje fresaka na kojima se jasno vide grafiti UČK kao i različiti natpisi uz predstavu Svetog Apostola Petra. U pitanju su snimci gospodina Jorisa Kile koji je uostalom objavio i knjigu o nasleđu u opasnosti, a na čijoj naslovnoj strani je upravo fotografija freske iz Mateiča.  Uprkos čišćenju fresaka, koje su trudom Nacionalnog konzervatorskog centra Republike Severne Makedonije, delimično spasene, i danas je moguće videti na više fresaka ostatke crnog i zelenog spreja koji su teroristi upotrebili.

Ostecenja-fresaka-i-vlaga-Mateic-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Ćutanje o stradanju Mateiča

Od  2001. godine na situaciju u manastiru Mateič reagovalo se uglavnom prećutno iako je reč o spomeniku kulture koji je najugroženiji od svih hramova na teritoriji Republike Severne Makedonije. Do danas nije rešeno ni pitanje oduzetih 300 hektara šume pod tapijom manastira Mateič, posebno ako se ima u vidu da je u međuvremenu došlo do nelegalne seče stabala i otimanja određenih delova pošumlјenih imanja. Razvlačenje cigle i drugog građevinskog materijala u okvirima manastirske porte se nastavilo, a manastiru koji je sredinom XIV veka uživao status Vrta Majke Božije, oduzet je u potpunosti status Domostroja Spasenja.

I pokraj svih nedaća, crkva i danas prkosi vremenu koji su je oskrnavili i rasplakali, a njeni vernici je ne zaboravlјaju i ne napuštaju makar na dan Male Gospojine. Poslednjih 17 godina svakog 21. septembra manji broj vernika, (nekadašnjih žitelјa sela Matejče i dobronamernika iz Kumanova), dođe da proslavi praznik ove pravoslavne svetinje. Ipak, sačekaju ih slomlјena vrata i prozori, uništene freske, raskopan pod i vlaga zbog krova koji prokišnjava. Razrušeni konaci, zvonara, pomoćne manastirske prostorije, uništeni objekti dečjeg odmarališta, ostaci kujne, trpezarije, igrališta. Iako se na svakom koraku vidi da se ovde nekad odvijao bogat duhovni i društveni život.

Ostecenja-u-hramu-Mateic-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Početkom ove godine iz kabineta g-đe Irene Stefoske, ministarke kulture Republike Severne Makedonije, najavlјeno je da je iz sredstava namenjenih oblasti nepokretnog kulturnog nasleđa izdvojeno milion makedonskih denara za preventivne intervencije na arhitekturi i živopisu crkve u Mateiču koje bi trebalo da sprovede Nacionalni konzervatorski centar u Skoplјu.

Dvadeset godina posle sukoba izazvanih od strane albanske paravojne Oslobodilačke nacionalne armije, ostaje nada da će u bliskoj budućnosti biti vraćeno dostojanstvo manastiru Uspenja Bogorodičinog u Mateiču, remek delu Bogom nadahnutog stvaralaštva svojih ktitora, kada su okruženje tvorevine Božije ukrasili jedinstvenom umetničkom celinom sazdanom u Bogorodičinu slavu.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .