MediaSfera
„KLIKER ZA BIZNIS“, PETAK 10.30H, RTS 2
Autorka: Smiljana Popov
Kamera: Dragana Udovičić, Vladan Bugarski, Predrag Barbul
Montaža: Bane Krstić
Tekst čitala: Dionisia Barkuzu
Produkcija: Istrajan studio
Za farmu pečurki u Padinskoj skeli zna ceo svet, verovali ili ne. Još samo mi u Srbiji da saznamo.
Vlasnica Ivanka Milenković, biolog po struci sa magistraturom iz oblasti jestivih gljiva posle 30 godina rada sa gljivama, patentirala je novu metodu uzgajanja: umesto struje i energenata koristi snagu mikroorganizama. Tako se smanjuje emisija štetnih gasova usled sagorevanja, ali i troškovi proizvodnje!
Njenu “Ekofungi” školu pohađalo je stotinak polaznika sa svih meridijana sveta, a mnogi od njih su po povratku u svoje zemlje postali uspešni proizvođači gljiva, koristeći upravo znanje stečeno u Beogradu. Njen moto je „obrazovani preduzetnik“. Kao „holandski đak“, radila je u najvažnijoj naučno-istraživačkoj stanici u Holandiji u oblasti jestivih pečurki, ali je ipak rešila da se vrati u Srbiju.
Sa saradnicima je razvila inovativno postrojenje koje otpad upotrebljava kao sirovinu u daljoj proizvodnji. Sve što rade gljive u prirodi, radi i njen “Ekofungi” – kopira prirodne procese, kaže. To je plava ekonomija: nula zagađenja, nula otpada, čime čitava planeta počinje da se osvešćuje.
Reč je o prvom postrojenju ovog tipa u svetu – za proizvodnju pečurki u industrijskim razmerama. “Ekofungi“ proces inovativan je od početka do kraja, i taj model je Ivanka zaštitila. Nema utroška energije ni ugljen dioksida. Ta ušteda je najvažniji segment njihove inovacije, no ni druge ne zaostaju. Tehnologija koju je Ivanka lansirala promenila je način razmišljanja u ovoj branši, jer organsko uzgajanje pečurki i u svetu je retkost.
Zahvaljujući Zera fondaciji iz Japana koja promoviše plavu ekonomiju, Eko fungi postala je poznata škola u svetu, te ljudi sa svih meridijana dolaze u Padinsku skelu da nauče ovu tehnologiju. 150 malih biznisa širom planete (a indirektno njih do 2.000) nastalo je zahvaljujući „Ekofungiju“. Misija im je da po svetu razvijaju male punktove gde bi ljudi mogli da rade i žive od pečurki.
U Santa Feu u Meksiku naučili su Indijance da gaje gljive na osnovu lokalnog otpada. Ova proizvodnja može se primeniti i širom Srbije i uposliti mnogo domaćinstava. U saradnji sa univerzitetom u Torinu, Ivanka je ovde odgojila bukovaču u socu od kafe.
Održivi razvoj, cirkularna ekonomija, plava ekonomija jedini su načini na koji možemo spasiti planetu, sigurna je Ivanka: kroz razvoj lokalnog biznisa sa lokalnim resursima. Tako domaći biznis raste na dobrobit svih. Pandemija nam je pokazala koliko je važno ne zavisiti od globalnih “igrača”, kaže. Ekofungi koristi repromaterijale u krugu od 30 km, sa obližnjih ergela konja. Dalje od toga za firmu nije održivo. I mašine su sami pravili da bi uštedeli.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj proglasila ih je za jedino preduzeće cirkularne ekonomije na Zapadnom Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi. A da bi ostvarila svoj san i spojila nauku i svakodnevni život, Ivanka je nesrećnih 90-ih napustila naučnu karijeru u Holandiji, zadužila se i sa prijateljicom osnovala Eko fungi.
“Ekofungi” je malo preduzeće sa 12 zaposlenih, a izvozi svoje proizvode i znanje u Evropu i Ameriku. Imaju strategiju za narednih 5 godina- mreža eko fungi proizvoda širom sveta sa franšizom.
Za „Ekofungi“ zna ceo svet, a Ivankino proučavanje gljiva više od 30 godina na domaćim i holandskim institutima i svetska karijera – najveća su joj satisfakcija. Iako u preduzetništvu nema vikenda, praznika i godišnjeg odmora, najiskrenije misli da „mlad čovek mora da radi za svoju slobodu, da su korporativni poslovi strašni, i da je preduzetništvo stvar slobode“.
Serijal je pod pokroviteljstvom Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj.
Dodaj komentar