MediaSfera
Foto: Tajna večera, ikona Simona Ušakova (1685)
Pravoslavni vernici danas slave Veliki četvrtak kao uspomenu na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika na kojoj su ustanovljeni najsvetiji kanoni hrišćanske crkve i pre svih, sveta tajna pričešća.
Tog dana u hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi. Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, „postili na vodi“ najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.
Veliki četvrtak
Po biblijskom predanju, jedan od najznačajnijih dana u životu Isusa i njegovih učenika i ujedno poslednji dan Isusove slobode. Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Hronološki, po Bibliji, ovi događaji su se odirali na sledeći način:
Pred praznik Pashe, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim, gde je na Veliki četvrtak bila Tajna večera.Tajna zbog toga što je na njoj ustanovlјena Sveta tajna pričešća. Isus je ustanovio uz reči: „Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje.“ i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova“ (Mat. 26:26-28). Ove se reči mogu čuti na svakoj svetoj liturgiji čiji je centralni deo sveto pričešće i obeležava ga, baš kao na tajnoj večeri, ispijanje vina i lomlјenje kolača.
Takođe je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako sopstvenim primerom kako treba da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da lјube jedni druge: „Da lјubite jedni druge kao što ja vas lјubim“ (Jov. 15:12). Dalјe je otvoreno govorio o predstojećem stradanju i svemu što će mu se dogoditi. Isus kao bogoliki čovek ili čovek-bog, unapred je znao sve događaje koji će uslediti i vlastito stradanje je prihvatio kao nužnost koja se mora desiti i kojom se zaokružuje njegova misija na zemlјi.
Tu izgovara i Prvosvešteničku molitvu u kojoj se pomolio za svoje učenike kao i za sve one koji zbog njihovih reči budu poverovali.
Getsimanski vrt
Te noći Hrista su se odrekla dva njegova učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar a jedan od njih, Juda, ga je izdao, odnosno, modernim žargonom rečeno, direktno učestvovao u njegovom hapšenju od strane vlasti Rima. Hristos je pred svima rekao: „Zaista vam kažem, jedan od vas izdaće me“ (Mat.26:21). „A Juda izdajnik njegov odgovarajući reče: Da nisam ja učitelјu? Reče mu (Isus): „Ti kaza“ (Mat. 26:25). „Reče mu Petar: Neću te se odreći makar morao i umrijeti s tobom“ (Mat. 26:35). Treba reći da je Juda još na Veliku Sredu otišao kod jevrejskih prvosveštenika i rekao: „Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? A oni mu položiše trideset srebrnjaka“ (Mat. 26:15) čime je u stvari već dan pre izdao Isusa. Zbog sećanja na ovo izdajstvo sredom se posti.
Potom Isus odlazi u Getsimanski vrt, gde se znajući za sva stradanja koja mu predstoje moli Ocu svome: „Avaj, Oče, sve je moguće tebi; pronesi ovu čašu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti“ (Mar.14:36). Juda je znao za pomenuti vrt, jer se Isus tu često okuplјao sa svojim učenicima, i tu je došao sa slugama prvosveštenika i fariseja. Isusa im je pokazao celivajući ga jer im beše rekao: „Koga polјubim, taj je“ (Luka 22:47), Isus ga je upitao „Judo, zar cjelivom izdaješ sina čovječijega?“(Luka 22:48). Juda nije ništa odgovorio. Tako su Isusa odveli pred prvosveštenika da mu sudi.
Stado bez pastira
Te noći, učenici su bili kao stado bez pastira, izgublјeni i očajni. Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta ga se od večeri do zore odrekao. Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom. Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, pokajao se iz dubine duše i plakao je gorkim, čemernim suzama, moleći oproštaj.
Juda je, sa druge strane, shvatio da je to što je uradio užasno. Došao je u hram i bacio novac, rekavši da je izdao krv nevinu, ali njegovo okorelo srce nije bilo spremno na pokajanje. Nije mogao da se pokaje i moli za oproštaj, zato se u očajanju obesio i tako je dodao sebi i neoprostivi greh samoubistva. I tako je za razliku od Petra (koji je postao jedan od najvećih apostola) ostao zapamćen samo kao izdajnik .
Prvosveštenici nisu hteli da novac koji je Juda bacio stave u blagajnu hrama. Za taj novac je kuplјena njiva da bude mesto na kojem će se sahranjivati stranci. Nјivu su prozvali „Krvna njiva“, zato što je za krvavi novac kuplјena.
Zora sledećeg dana nije najavlјivala ništa dobro, bio je to dan Hristovog konačnog stradanja i najvećih muka – Veliki petak.
Tajna večera, ikona Simona Ušakova (1685).
Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji. Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već samo okupljanje. Veliki četvrtak je u Šajkašu bio je vezan za devojačka gatanja.
Devojke na Veliki četvrtak uveče pod jastuk stave ogledalo, češalj, peškir i pre no što zaspe kažu: „Koji je moj suđenik neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda.“
Verovalo se da koga te noći devojka od momaka sanja, za njega će se udati. Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.
Jedan od najstarijih običaja za Veliki četvrtak vezan je za prečišćavanje vode. Verovalo se da kupanje na Veliki četvrtak donosi lepotu i zdravlje. Na ovaj dan se deca kupaju, pa čak i odojče kako bi bili zdravi i čisti tokom cele godine. Voda koja se donese sa bunara ili izvora, „čistila“ se ubacivanjem srebrnog novčića u nju.
Na Veliki četvrtak kuća se detaljno čisti. Sve mora da bude na svom mestu, obrisano i oribano. Posle Velikog četvrtka, pa sve do iza Vaskrsa – zabranjeno je čišćenje po kući. Dom se ukrašava svežim cvećem.
Dodaj komentar