Duhovnost

Danas je Velika sreda – izdaja Jude Iskariotskog

MediaSfera

 

 

Pravoslavne crkve i vernici danas obeležavaju Veliku Sredu, jedan od najznačajnijih dana u Nedelji stradanja.

Toga dana Crkva se molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga (Lk 7,36-50), a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo nakon toga. Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene Liturgije kao i sa čitanjem molitve Sv. Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni.

Velika Sreda je stoga i dan strogog posta za pravoslavne vernike, a oni koji poštuju kanon Crkve, poste u sredu i petak tokom cele godine, u dane izricanja presude i smrti Hristove.

Crkva nas u ovaj dan podseća na bezumno delo Jude koji izdajničkim celivom izdade Hrista za trideset srebrnika.

U bogosluženju Velike srede svoje molitve i upućujemo Gospodu našem da nas učini dostojnima pokajanja pokajane bludnice koja postade obrazac istinskog pokajanja i preumlјenja celog bića koje je okorelo u grehu, ali molimo se spasitelјu našem da nas sačuva od bezumnog i pogubnog puta Judinog izdajstva.

Sveti Oci jasno govore da se na Veliku sredu sećamo Judinog bezumnog dela, ne zato što je takvo delo dostojno sećanja i pominjanja, već da bi nas podsetilo na stradalni put Gospoda našeg Isusa Hrista i njegovo krajnje smirenje.

Juda je postao oličenje svih izdaja Boga koje su lјudi činili i još uvek čine, koje su u stvari uvek i izdaje samih sebe. Zbog tih izdaja postimo i van Vaskršeg posta.

A Juda je postao i oličenje svake izdaje uopšte.

Judina izdaja je strašna zbog toga što nas ona upozorava na niz izdaja koje prema Bogu u svom životu činimo. A to povuče i sve ostale naše izdaje. Izdajemo roditelјe, izdajemo bračne drugove, izdajemo decu, prijatelјe, svoj narod. I uvek – zapravo izdajemo sebe. Ubijamo sebe. Kao što je Juda na kraju ubio sebe.

Sveta tajna jeleosvećenja

Tog dana, u spomen na ženu koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja. Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.

Kada je u pitanju bogosluženje Velike srede, potrebno je naglasiti da se u ovaj treći dan stradalne sedmice prestaje sa služenje Liturgije Pređeosvećenih darova, kao i sa čitanjem velikoposne molitve Svetog Jefrema Sirina.

Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u Cvetnoj nedelji. U Negotinskoj krajni čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodnoj medicini.

Mogu se raditi svi poslovi. Ništa se ne proslavlјa i izbegavaju se sva veselјa. Dan protiče u iščekivanju događaja koji su konačno ostvarenje Gospodnjeg plana za spasenje čoveka.

Ponegde se i na veliku sredu, farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.

U ponedeljak je počela Velika, odnosno strasna sedmica, a tokom ove nedelje nekada su vladale rigorozne zabrane koje su i te kako poštovane.

U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .