Kulturna politika

Skulptura „Sima Igumanov sa siročićima” vraćena na Terazije

MediaSfera

 

Foto: Aleksandra Šević

 

Sedamdeset godina od uklanjanja skulpture Sima Igumanov sa siročićima“, zalaganjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, 22. aprila 2021. godine ponovo je postavljena na Igumanovoj palati, na Terazijama.




Zavod za zaštitu spomenika kulture je 2004. godine uradio projekat restauracije fasada kojim je predviđeno vraćanja skulpture „Sima Igumanov sa siročićima“ na Igumanovu palatu na Terazijama. Kako su originalni ostaci skulpture bili u jako lošem stanju, služba zaštite je dugogodišnjim i posvećenim istraživanjem prikupila istorijske fotografije koje su poslužile kao model za rekonstrukciju originalne skulpturalne kompozicije.

Rad na obnovi skulpture je trajao prethodne tri godine, rekonstrukciju je uradio akademski vajar Zoran Kuzmanović.

Igumanova palata

Palata Igumanov, podignuta je 1938. godine prema projektu Petra i Branka Krstića, u stilu modernizma. Na pročelјu fasade nalazi se natpis: „Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca“. Sima Andrejević Igumanov (1804-1883), trgovac, otvorio je 1872. godine u Prizrenu Bogoslovsko-učitelјsku školu, čije je izdržavanje obezbedio time što je podigao palatu na Terazijama i stvorio zadužbinu koja je donosila redovne prihode.

Reprezentativna gradska palata jedno je od najznačajnijih dela arhitekata Petra i Branka Krstića, ujedno i jedan od klјučnih objekata na kome se ogleda proces transformacije tradicionalnog akademskog koncepta u moderni. Zamišlјena je u modernizovanoj verziji srpsko-vizantijskog stila, sa širokim arkadama u prizemlјu, vertikalno raščlanjenom fasadom na spratovima i dekorativnim motivom izduženog lučnog otvora.

Ovaj motiv, koji svoje poreklo vodi iz srpsko-vizantijskog stila, naglašen je na uglu i suprotstavlјen formalnim odlikama kasnog modernizma – mermernoj oblozi fasade, nizovima pravougaonih prozora na poslednjem spratu i jakoj nadstrešnici u prizemlјu. Na vrhu zgrade prvobitno se nalazila skulptura Sime Igumanova sa siročićima, rad vajara Lojze Dolinara.

Igumanova palata utvrđena je za spomenik kulture 1977. godine.

Foto: Neda Kovačević, Beogradski spomenarnik

Skulptura za istoriju i sećanje

Skulptura “Sima Igumanov sa siročićima”, rad vajara Lojze Dolinara, posavljen je krajem januara 1939. na sam vrh zdanja. U tom trenutku bronzana skulptura visoka 3,7 metara predstavljala je “prvi grupni vajarski rad u našoj zemlji”.

Prikazivala je zadužbinara Simu Andrejevića okruženog decom čiji je veliki dobrotvor bio. Osim njih, na skulpturu je bio prikazan i Simin prerano umrli sin Manojlo nakon čije smrti je Andrejević simbolično usvojio svu “južnosrbijansku omladinu” i brinuo o njenom obrazovanju i dobrobiti.

Ideja o obnovi kompozicije

Nakon Drugog svetskog rata Zadužbina je prestala sa radom, a zgrada je nacionalizoana. Skulptura je iz ideoloških razloga 1950. godine uklonjena. Prilikom njenog skidanja nije se mnogo vodilo računa o zaštiti, pričalo se da je “radio i čekić”, pa su mnogi delovi oštećeni, a neki su i zauvek uništeni.

Spasene delove neko se sklonio u zgradu Patrijršije i tamo su decenijama ostali zaboravljeni.

Palata Igumanov je vraćena Srpskoj pravoslavnoj crkvi 1991. godine, a Zadužbina je obnovljena i i danas aktivno radi onako kako je zamislio njen osnivač – novcem od izdavanja održava se Prizrenska bogoslovija i stipendiraju đaci i studenati poreklom sa Kosova i Metohije.

Negde u to vreme otkriveno je i da se kalupi u gipsu na osnovu kojih je izrađena skulptura na vrhu palate od početka čuvaju u zgradi Bogoslovije u Prizrenu i rodila se ideja o obnovi kompozicije.

Ko je bio Sima Igumanov

Sima Andrejević Igumanov bio je srpski trgovac, humanista i crkveno-prosvetni dobrotvor. Zaslužan je za osnivanje Prizrenske bogoslovije i za zadužbinu, koja je finansirala celu kulturno-prosvetnu aktivnost u Makedoniji i Staroj Srbiji.

Rođen je u Prizrenu 1804. godine na Tri Jerarha, u porodici uglednog i poznatog prizrenskog trgovca Andreje Đorđevića.

Porodica Andrije Đorđevića uživala je veliki ugled u Prizrenu. Andrija je poticao od starih Prizrenaca i bio je bogat i ugledan trgovac, pošten čovek i veliki rodoljub. Andrija, kao dobar trgovac, stekao je veliki kapital koji je ulagao u nacionalne projekte, pomažući u sve vidove borbe za oslobođenje od Turaka.

Sima je pored tri brata Apostola, Kraguja i Petra, najmlađe dete u porodici. Njegov brat Aksentije se zamonašio, a kasnije je postao iguman manastira Svetoga Marka pored Prizrena. A dva srednja brata, Kraguj i Petar, iako su bili mladi, pridružili su se Karađorđu u borbama Prvog srpskog ustanka.

Školovao se u manastiru Sveti Marko, u selu Koriši kod Prizrena, gde je njegov brat jeromonah Aksentije, kasnije iguman, vodio brigu o njemu. Sima je zbog toga i dobio nadimak Igumanov.

Sima je od najranijeg detinjstva živeo u sredini snažno nadahnutoj rodoljubljem, što je i imalo uticaja na njegovo sazrevanje i razvoj.

Uspešan trgovac

Sima je živeo u Srbiji, zatim u Bitolju, Carigradu, Odesi, Kijevu. Brat ga je poslao na zanat u fabriku burmuta, a Sima je bio toliko sposoban da je postao ortak u poslu.

Fabrika je bila profitabilna, ali Turci su je zatvorili, pa je Sima otišao u Aleksinac. Tamo je sa stečenim kapitalom pokušao da otvori fabriku burmuta, ali u tome nije uspeo i nažalost ostao je bez svog kapitala. Zatim se vraća u Bitolj, gde je započinje trgovinu pijavicama, koje je preko Beograda slao po celoj Evropi.

Ipak, turski paša mu je oteo jedan spremljeni kontingent, a kada ga je Sima tužio došlo je do dugoga sudskoga spora u kome je Sima ostao bez novca. Sima je bio bačen u tamnicu, u kojoj je proveo pet meseci, a pušten tek kad je paši poklonio posao sa pijavicama.

Započeo je ispočetka trgujući na sitno. U Carigradu se u to vreme u tamnici našao Kurteš-aga, prijatelj Siminoga brata igumana. Brinuo se i obilazio agu u zatvoru, pa mu je aga dao skriveni novac da ga ako može oplodi trgovinom.

Ovaj put je za njega bilo uspešno ulaganje. U Odesi je otvorio fabriku i trgovinu duvanom. Posao sa trgovinom duvanom je razgranao u Carigradu, Odesi, Kijevu i Beogradu.

Pomagao je novcem manastiru svetog Marka, a davao je i sredstva za školovanje mnogim Srbima u Rusiji. Počeo je da poklanja crkvama, školama, sirotištima i manastirima.

Zadužbinar

Sima Andrejević Igumanov otvorio je 1872. godine u Prizrenu Bogoslovsko-učiteljsku školu, čije je izdržavanje obezbedio time što je podigao palatu na Terazijama i stvorio zadužbinu koja je donosila redovne prihode.

Tokom 1872. godine Sima se ponovo vraća u Prizren. Odlazi u manastir u kom je i odrastao.

U manastiru je preminuo 1882. godine u 79 godini. Sahranjen je u porti Svetog Marka u selu Koriša, kod Prizrena.

Njegova zadužbina je dugo vremena bila aktivna. Imala je sedište u Beogradu, a odbor zadužbine je preko ministarstva inostranih dela finansirao celu kulturno-proisvetnu aktivnost u Staroj Srbiji i Makedoniji.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .