Fenomeni

Objavljenii tajni dokumenti o Černobilju

su MediaSfera

 

 

Ukrajinske vlasti objavile su u ponedjeljak tajne arhive, na 35. godišnjicu katastrofe, o eksploziji u nuklearnoj elektrani u Černobilju.




Prema tim papirima, Sovjetski savez je znao da je nuklearna elektrana, koja se nalazila na prostoru današnje Ukrajine, bila opasna i prikrivao je u njoj hitna stanja i pre eksplozije reaktora 1986.

Nakon neuspelih testiranja četvrtog reaktora u nuklearnoj elektrani, na području tadašnjeg Sovjetskog Sveza, oblaci radioaktivnog materijala iz Černobilja proširili su se Evropom u najvećoj svetskoj nuklearnoj katastrofi, prenosi Index.hr.

Arhivski podaci su pokazali i da je radijacije bilo i 1982. godine, što se tada prikrilo „merama za sprečavanje panike i provokativnih glasina“, kako je pisalo u izveštaju tadašnje tajne službe KGB, objavila ukrajinska tajna služba SBU.

Dodaje da je hitnih stanja u nuklearki bilo i 1984, odnosno znalo se da je jako opasna.

Tako je 1983. sovjetski vrh u Moskvi bio obavešten da je černobiljska nuklearna elektrana jedna od najopasnijih u Sovjetskom Savezu zbog manjka sigurnosne opreme, navodi SBU.

Kada je francuski novinar prikupio uzorke vode i tla iz područja Černobilja nakon nesreće 1987. godine, KGB je te uzorke zamenio drugima u specijalnoj operaciji, navodi SBU, pozivajući se na drugi izveštaj koji je takođe izradio KGB.

Odmah nakon eksplozije poginuo je 31 radnik i vatrogasac od akutnog zračenja. Još hiljade ljudi podleglo je bolestima poput raka izazvanima radijacijom iako je ukupan broj umrlih i žrtava dugotrajnih bolesti od posledica zračenja predmet rasprava.

Nevladina organizacija „Greenpeace“ ocenila je 2006. da je nesreća prouzrokovala smrt 100.000 ljudi.

Nuklearna elektrana u Černobilju nastavila je da proizvodi struju do kraja 2000, kada je pod pritiskom Zapada isključen njen poslednji reaktor.

Vlada današnje Ukrajine upozorava da su sovjetske vlasti istragu sprovele nekompetentno i zataškale istinu. Naredba o evakuaciji celog područja izdata je tek 36 sati nakon nesreće, prenosi B92.

U gradu duhova i dalje ima živih

Za većinu ljudi Černobilj je sinonim za najtežu nuklearnu katastrofu u istoriji. Za druge je to hit mini-serija o tragediji. Međutim, za one najtvrdoglavije je to dom.

Nuklearna katastrofa dogodila se na severu Ukrajine  26. aprila 1986. godine. Na slikama koje su tada obišle svet mogli su da se vide požari, ljudi u radioaktivnim odelima i napušteni stambeni blokovi. Pripjat, u kojem se nalazi nuklearna elektrana Černobilj ubrzo je, kako se mislilo, postao „grad duhova“.

Posledice katastrofe mogle su da se izmere i u ostalim delovima sveta.

Međutim, bilo je onih, naravno mali broj, koji je odlučio da uprkos preporukama vlade o napuštanju domova u toj zoni, ipak ostane. Oni ni u jednom trenutku nisu želeli da napuste svoja ognjišta. Bilo je i onih, koji su se ubrzo nakon što ih je policija evakuisala, vratili.

Iz nuklearnog Reaktora 4 u kojem je došlo do razorne eksplozije izbijalo je zračenje 10 dana, stvarajući oblake koji su nosili radioaktivne čestice širom Evrope.

Područje odmah u i oko reaktora neće biti sigurno narednih oko 20.000 godina, ali postoji spor oko nivoa sigurnosti u samom gradu.

Oko 100.000 ljudi koji su živeli najbliže Černobilju je neposredno nakon toga odvedeno izvan zone isključenja udaljene 20 kilometara od oštećenog reaktora. Kasnije je raseljena čak četvrtina miliona ljudi.

Uprkos tome, oko 150 do 300 ljudi jednostavno je zaključalo svoja vrata. Populacija u zoni isključenja je čak počela da raste, porodice su se preselile u tiha, nadasve jeftina susedstva koja okružuju lokaciju.

Kanadski fotograf Robin fon Svank odlučila je 2019. godine da dokumentuje život unutar zone. Očekivala je da će da pronađe grad pun duhova, ali umesto toga otkrila je na desetine ljudi koji vode svakodnevni život, iako je ilegalno živeti u crvenoj zoni.

Inače,  zainteresovani turisti mogu da pogledaju mračnu unutrašnjost kontrolne sobe Reaktora 4 u kojem je kobnog aprila 1986. godine izbila nuklearna katastrofa.

Pre ulaska naravno moraju da obuku Hazmat odelo, pošto je nivo radijacije unutar sobe i danas 40.000 puta viši od uobičajenog i podvrgnu se radiološkim ispitivanjima po izlasku.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .